Корисник:Зарко96/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Громобрански уређај 1)хватаљка; 2)држач хватаљке; 3)заштитници; 4) одвод и 5) уземљивач.

Громобран је средство које се користи да се удари грома уземље. Постављају се на високим грађевинама и објектима. Од неке врсте метала су који привлачи гром да удари баш у њега, а не негде поред, чиме се смањује ризик да ће, рецимо, гром погодити димњак или кров. Ако је лепо инсталиран и повезан са земљом, громобран ће струју из грома спровести до земље, не остављајући никакве последице иза себе.

Врсте громобрана[уреди | уреди извор]

Громобран може бити на принципу Франклиновог штапа, или хватаљке са раним стартовањем. Громобран са раним стартовањем је новија варијанта, данас већ претежно коришћена, због краћег времена стартовања за неколико десетина микросекунди (максимално и закључно са 60микросекунди што је регулисано француским стандардима. Громобран је изумљен 1749. године.

Пројектовање громобранске инсталације[уреди | уреди извор]

Увод[уреди | уреди извор]

Упутство за пројектовање громобанске инсталације биће дато принципијелно, јер је ова област доста широка у односу на разноврсност објеката који треба да се штите од удара грома. Громобранска инсталација се предвиђа за објекте, који се штите од удара тј. од атмосферског пражњења. У зависности од врсте наелектрисања честица у областима, атмосферско пражњење може да се јави између: два облака, земље и облака и облака између облака и земље.Да би се избегао удар грома у објекте и људе, а на основу искуства и сазнања, о природи грома, израђени су одговарајући технички стандарди у сарадњи са стандардима ИЕЦ. Важећи стандарди и прописи су: ЈУС Н.Б4.803., ЈУС Н.Б4.810., ЈУС Н.Б4.811. и др. објављени у Службеном листу СРЈ бр. 11/96 и Правилник о техничким прописима о громобранима објављеним у Службеном листу СФРЈ бр. 13/76 који дају начин и упуте за изградњу громобранске инсталације.
Да би се урадио конкретан пројекат громобранске инсталације потребно је прво одредити ниво заштите и одабрати одговарајуће делове гомобранске инсталације.

Технички прорачуни[уреди | уреди извор]

Одређивање нивоа заштите громобранске инсталације[уреди | уреди извор]

Ниво заштите изражава ефикасност громобранске инсталације. У правилнику о техничким нормативима за заштиту објекта од атмосферског пражњења ( Сл. лист СРЈ, бр.11/1996), дефинисана су 4 нивоа заштите громобранске инсталације: I, II, III и IV. За сваки разматрани објекат, пројектант громобранске инсталације мора прорачунати да ли је громобранска инсталација неопходна, а ако је потребна, пројектант мора одредити и одговарајући ниво заштите. Поступак одређивања нивоа заштите громобранске инсталације објашњен је у стандарду СРПС Н.Б4.801:1995. Први корак поступка одређивања нивоа заштите громобранске инсталације захтева одговарајућу процену објекта разматрањем његових карактеристика. Одређују се димензије и локација објекта, активност невремена (годишња густина атмосферског пражњења) у разматраном региону, као и одређивање класификације објекта. За процену су основни следећи подаци: учестаност директних удара грома у објекат (Нд) и усвојене учестаности удара грома (Нц). Вредност Нд може се израчунати из израза: Нд = Нг x Ае x 10-6 (број удара / год.) где је:

Нг - густина атмосферског пражњења у тле

Нд - просечна годишња густина пражњења (број удара / км x год.)

Ае - еквивалентна прихватна површина објекта у м²

Ако вредност густине атмосферског пражњења у тле (Нг) није позната, може се проценити користећи једначину (ЈУС ИЕЦ 1024-1-1 тачка 3,2); Нг = 0,04xТд1.25 (број удара / км² x год.) где је: Тд - број дана са грмљавином у току године (узет из изокерауничке карте СРПС Н.Б4.803). За област где се налази локација објекта (подручје Београда и околине), просечан број дана са грмљавином износи 32. За наш случај: Нг = 0,04 x 321.25 = 3,044.


Еквивалентна прихватна површина Ае се прорачунава графичком методом или преко обрасца Ае = аб+6(а+б)х+9πх². Вредност Нц се процењује на основу анализе опасности од штете, имајући у виду факторе као што су: тип конструкције објекта, садржај објекта, намена објекта, последице од удара грома у објекат. Нд се пореди са Нц, уколико је Нд ≥ Нц громобранска инсталација за објекат није потребна. Уколико је Нд > Нц громобранска инсталација за објекат је потребна, па се ефикасност громобранске инсталације израчунава на следећи начин: Ер ≥ 1 - Нц / Нд. Ниво заштите одређује се у зависности од вредности ефикасности према табели 3 СРПС ИЕЦ 1024-1-1. Ефикасност громобранске инсталације прописана је у пропису за громобранске инсталације према нивоу заштите.

Избор елемената громобранске инсталације /провера ефикасности громобранске инсталације[уреди | уреди извор]

Прихватни систем[уреди | уреди извор]

За заштиту објекта изабране су четири типа хватаљки са раним стартовањем производјача “Франклин Франце” или слично и то: једна хватаљака Δт = 60μс АФБ0015СЕ, три хватаљке Δт = 45μс АФБ0012СЕ, једна хватаљка Δт = 30μс АФБ0009СЕ и једна хватаљка Δт = 15μс, у складу са ЈУС Н.Б4.810[1] производјача “Франклин Франце”, тип АФБ0015СЕ три комада и АФБ0009СЕ један комад, са временом предњачења Δт = 60μс, односно Δт = 30μс. Хватаљке се постављају на стубове на земљи и на стуб на објекту ресторана. Стубови за хватаљке 1,2 и 3 су висине 7м, док је стуб монтиран на објекат висине 3м. Све хватаљке монтиране у комплексу се користе за заштиту зиданих објеката и површина, док су остали објекти, тобогани, који имају металну конструкцију директно уземљени и представљају сами за себе прихватну површину. Симболи коришћени у прорачунима:

р'маx [м] - максимално растојање штићене тачке одређеног нивоа

х[м] - вертикално растојање од врха штапне хватаљке до нивоа штићене тачке

Р[м] - полупречник фиктивне сфере чела силазног трасера, такозвано ударно растојање

в[м/μс]- брзина узлазног трасера, чија је усвојена вредност према ЈУС Н.Б4.810.

За вертикалана растојања од врха штапне хватаљке до нивоа штићених тачка, која су мања од 5м, за израчунавање заштитне зоне не користи се предходна формула, већ се одређује по препоруци, односно техничком упутству произвођача хватаљке сто је приказано у следећој табели:

Напомена: за вредности х, које нема у табели, максимално растојање је израчунато методом интерполације.

На основу одређених полупречника штићеног простора за карактеристичне тачке штићеног простора (објекта), закључујемо да се уградњом хватаљки са уређајем за рано стартовање са временом предњачења Δт ≥ 60, 45, 30 и 15μс, остварује захтевани ниво заштите од атмосферског пражњења целокупног објекта и предвиђеног дворишта у свим правцима.

Спусни проводници[уреди | уреди извор]

Пројектован је систем спусних проводника са два главна спуста (вертикално, најкраћим путем) од хватаљке до извода са уземљивача. За спусне проводнике користите се траке ФеЗн 20x3, полажене на одговарајуће потпоре по кровној конструкцији и низ фасаду објекта. Повезивање спусних проводника са изводима са уземљивача извести укрсним спојем трака-уже, ЈУС Н.Б4. 936. За сваки спусни проводник предвиђен је мерно испитни спој, који је смештен у кутију испитног споја у фасадном зиду на висини од око 1,7м од нивоа тла. На сваком спусном проводнику је предвиђена монтажа мерно-раставног споја. Громобранске хватаљке су опремљене и бројачем удара грома На објектима где постоји громобранска инсталација и спусни проводници, искористити два спуста са најбољим отпором.

Систем за уземљење громобранске инсталације[уреди | уреди извор]

Сваки од спустова биће повезан на нови или постојећи уземљивач. Постојећи уземљивач је изведен траком ФеЗн 25x4мм. Мерењем на терену је утврђено да су уземљивачи највећим делом у добром стању и да задовољавају потребну отпорност. Нови уземљивач је предвиђен за громобранске хватаљке, које се постављају на стубове на зеленој површини. Нови уземљивач ће бити изведен као систем од три цевна уземљивача, СРПС Н.Б4.942 3000/76.1, постављених у ред и међусобно повезиваних траком ФеЗн 25x4, положеном у земљу.

Отпор распростирања уземљивача[уреди | уреди извор]

Цевни уземљивач полажемо у вертикалан положај на одстојању 2м од објекта. Изнад цевних уземљивача постављају се шахтови од бетона који служе при мерењу отпора уземљења као и стања уземљивача и спојева на њима.

  1. Дубина полагања уземљивача (електрода) у земљу утиче доста на отпорност уземљена. Зна се да промена отпора је осетљива на дубине до 2,5м, а на даље се слабо мења.
  2. Пречник уземљивача мање утиче од дубине полагања уземљивача. Са повећањем пречника се не добија знатно на проводности.
  3. Распоред електрода утилче на отпор уземљења. Отпор уземљења се мења са променом одстојања медју електродама. Тако да отпор уземљења нагло пада код повишења одстојања међу цевима до 2м, а затим се благо мења са повећањем одстојања.
  4. Број електрода утиче ограничено на вредност отпора уземљења,односно повећањем броја елекрода изнад одређеног ,неће се постићи одговарајући ефекат на смањење отпора уземљења. Наиме, повећањем броја електрода не постиже се обрнуто пропрционално смањење отпора уземљења.

Отпор цевних уземљивача[уреди | уреди извор]

Код полагања више цеви у земљу (у циљу смајења отпора уземљења) укупни прелазни отпор се неће смањити пропорционално броју цеви због међусобног утицаја цеви. Укупни отпор н комада цеви, без међусобног утицаја цеви био би: Рн = Р/н где је :

Рн – укупни отпор н комада сонди (Ω)

Р – отпор поједине сонде(Ω)

н – број сонди Што је растојање међу цевима веће (л), утолико је међусобни утицај цеви мањи. На основу горе наведеног усвајамо систем од четири цевна уземљивача дужине L = 3м, укопаних на дубини од х = 0,8м. Међусобно растојање између њих је л = 12м, и уземљивачи су положени у ред. За специфичну отпорност тла усвајамо вредност од ρ = 70Ωм.

Отпор траке[уреди | уреди извор]

Отпор темељног уземљивача износи Ру = 3,176 Ω < 4 Ω.

Ударна еквивалентана отпорност уземљивача


Према одредбама СРПС Н.Б4.802[2] вредност ударне еквивалентне отпорности уземљивача Ре, у функцији специфичне отпорности земљишта ρ ≤ 70[Ωм] и усвојеног нивоа заштите, не сме да буде већа од Р = 4>3,176Ω.

Прилог о примењеним мерама безбедности и заштите здравља[уреди | уреди извор]

О примењеним прописаним мерама и нормативима заштите на раду при пројектовању електричних инсталација у смислу члана 9. Закона о безбедности и здрављу на раду Републике Србије (Службени гласник Републике Србије бр. 101/2005.)[3].

Опасности и штетности које се могу јавити при коришћењу електричних инсталација[уреди | уреди извор]

  • Опасност од електричног удара
  • Опасност од превисоког напона додира и напона корака
  • Опасност од погрешног манипулисања
  • Опасност од пожара
  • Опасност од утицаја воде, влаге и прашине, експл. и запаљивих материјала и хемијских утицаја
  • Опасност од случајног механичког оштећења
  • Опасност од утицаја струје земљоспоја
  • Опасност од статичког електрицитета
  • Опасност од утицаја електромагнетног поља

Предвиђене мере за отклањање опасности и штетности при коришћењу електричних инсталација[уреди | уреди извор]

  • Заштита од електричног удара предвиђена је аутоматским искључењем при појави грешке (инсталациони аутоматски прекидачи)
  • Заштита од превисоког напона додира решена је системом сниженог напона, правилним избором опреме, уземљењем свих металних делова који не припадају струјним круговима и правилним избором уземљивача.
  • Избором опреме уграђене по стандардима избегнута је опасност од погрешног руковања.
  • Заштита од пожара је решена правилним избором електричне опреме која при правилном извођењу и прописном одржавању не може бити узрок пожара.
  • Опасност од утицаја воде, влаге и прашине, експлозивних и запаљивих материјала и хемијских утицаја извршена правилним избором опреме која је бирана према намени и месту уградње узимајући у обзир услове рада што је назначено на цртежима и у текстуалној документацији.
  • Опасност од случајног механичког оптерећења не постоји пошто је сва опрема у кућишту од метала, а сви каблови су на местима где постоји опасност од механичких оштећења положени у заштитне цеви. Лоцирање опреме је вршено тако да није изложено механичким очтећењима.
  • Извођењем заједничког темељног уземљивача избегнута је опасност од струје земљоспоја.
  • Опасност од статичког електрицитета отклоњена ја правилним извођењем уземљења.
  • Опасност од утицаја електромагнетног поља је предвиђена применом заштитних мера приликом паралелног вођења и укрштања са енергетским водовима као и извођењем уземљења арматуре каблова.

Опште напомене и обавезе[уреди | уреди извор]

  • Извођач радова је у обавези да уради посебан елаборат о уређењу градилишта и реду на градилишту.
  • Произвођач оруђа за рад на механизовани погон је обавезан да достави упутство за безбедан рад и да на оруђу потврди да су на истом примењене прописане мере и нормативи заштите на раду.
  • Радна организација је обавезна да на 8 дана пре почетка рада обавести надлежни орган инспекције рада о почетку рада.
  • Радна организација је обавезна да изради нормативна акта из области заштите на раду (Самоуправни споразум о заштити на раду[4]; Програм за обучавање и васпитање радника из области заштите; Правилник о испитивању радника из области заштите[5]; Правилник о прегледима, испитивањима и одржавању оруђа, уређаја и алата; Програм мера унапређења заштите на раду и др.).
  • Радна организација је обавезна да изврши обучавање радника из материјала заштите на раду и да упозна раднике са условима рада и опасностима и штетностима у вези са радом, те обави проверу способности радника за самосталан и безбедан рад.
  • Радна организација је обавезна да утврди радна места са посебним условима рада уколико таква места постоје.
  • Радна организација код које се при раду појављују експлозивне смеше, мора имати правилник о руковању електричним постројењима која су експлозивно заштићена као и о евиденцији извођења радова изградње, оправки и одржавања тих постројења. Тим правилником треба предвидети и обавезне повремене прегледе тих постројења као и рокове ових прегледа с тим да они не могу бити дужи од једне године.
  • Приликом набавке оруђа за рад и уређаја уз документацију која се прилаже уз оруђе за рад и уређаје морају се прибавити и подаци о њиховим акустичним особинама из којих ће се видети да бука на радним местима неће прелазити допуштене вредности. Ако је за испуњење услова о допуштеним вредностима буке потребно предузимање посебних мера (пригушивачи буке, еластична подлегања и сл.) у поменутој документацији морају бити назначене те мере.
  • Сва опрема и материјали, предвиђени овим пројектом морају да одговарају свим важећим југословенским техничким прописима и стандардима.
  • Сва постројења и одржавање истих морају се ускладити са постојећим прописима.
  • Свуда где то прописи захтевају, поставити видно означене натписе са упозорењима: висина напона, намена одређене опреме, друга важна обавештења.
  • При извођењу радова или ремонта постројења и опреме обавезно је поставити опоменску таблицу у погледу: стања укључености/искључености, забрана, друга важна обавештења за руковаоца.
  • При руковању и манипулацији у постројењу, обавезна је примена заштитне опреме и средстава.

Технички опис[уреди | уреди извор]

Комплекс се састоји од око 20 објеката, различитих димензија и намена. Прорачунима је одређена еквивалентна површина и ниво заштите за сваки објекат посебно. На основу прорачуна, предвиђено је постављање громобранских хватаљки са уређајем за рано стартовање на више позиција, монтираних на објекте и на стубове поред објеката. Хватаљке се постављају на објектима на носачима на зиду и на носачима са затегама на објекту и на слободностојећим стубовима на зеленој површини. Класа нивоа заштите одређује се према члану 6. Правилника о техничким нормативима за заштиту објеката од атмосферског пражњења.[6] За сваки разматрани објекат, је прорачунат да ли је громобранска инсталација неопходна, а ако је потребна, одређен је одговарајући ниво заштите. Поступак одређивања нивоа заштите громобранске инсталације објашњен је у стандарду СРПС Н.Б4.801:1995. Пројектом је предвиђено постављање 6 громобранских хватаљки и то: 1 хватаљка са предњачењем Δт = 60μс, три хватаљке Δт = 45μс, једна хватаљка Δт = 30μс и једна хватаљка Δт = 15μс.

Громобранска хватаљка

Прва громобранска хватаљка је са временом предњачења Δт = 45μс. Поставља се на стуб на зеленој површини поред зграде Амбуланте. Стуб је висине 22м. Овом хватаљком се штите објекти дом здравља (15), стара штампарија (19), бензинска станица (20), пријавница и стамбени објекат. Друга громобранска хватаљка је такође, са временом предњачења Δт = 45μс. Поставља се на стуб на зеленој површини између зграда Архиве и Персо центра. Стуб је висине 15м. Овом хватаљком се штите објекти зграде дирекције продаје (8), зграда персонализације (9), погон за обраду раствора (10), магацини хемикалија и отписаних машина (11 и 12), архива (13) и бензинска станица (20). Трећа громобранска хватаљка се поставља на Производно погонској згради (2) на висини 36м. Монтира се на зид највишег дела објекта, на стандардни наставак дужине 2м. Хватаљка је са предњачењем Δт = 60μс. Ова зграда је највиши и највећи објекат у комплексу, па се на објекту поставља још једна хватаљка, четврта са временом предњачења Δт = 15μс. Монтира се на висини 24м, на зид нижег дела објекта, на стандардни наставак дужине 2м. Овим хватаљкама се штити и највећи број објеката и највећа површина комплекса. Хватаљком 3 се штите највећи део објека Производно погонске зграде (2), Управна зграда (1), део објеката уз ограду (3), зграда Енергетике (7) и пријавнице (14а и 14б). Хватаљком 4 се штити део објекта Производно погонске зграде (2) и део објеката уз ограду (3). Пета хватаљка се поставља на Производној згради ковнице (4). Громобранска хватаљка је са предњачењем Δт = 45μс. Ова хватаљка штити дати објекат, као и суседне објекте радионице боја са магацином боја (5) и складиште мазута (6). Громобранска хватаљка се поставља на кров објекта, на стуб на висини 14м. Стуб је висине 4м са затегама и носећом конструкцијом. Шеста хватаљка се поставља, такође на Производној згради ковнице (4). Громобранска хватаљка је са предњачењем Δт = 30μс. Ова хватаљка штити дати објекат, контејнере за смештај мазива, уља и запаљивих течности (16а, 16б), резервоар за смештај хемикалија и складиште техничких гасова (18). Монтира се на висини 13м, на зид нижег дела објекта, на стандардни наставак дужине 2м.

За сваку хватаљку је предвиђено монтирање два спусна проводника, која се повезују на уземљивач. На сваком спусном проводнику је предвиђена монтажа мерно-раставног споја. Громобранске хватаљке су опремљене и бројачем удара грома. Спусни проводници су предвиђени да се изведу од челичне поцинковане траке ФеЗн 20x3мм. На објектима где постоји громобранска инсталација и спусни проводници, искористити два спуста са најбољим отпором.

Списак примењених прописа[уреди | уреди извор]

Закони и правилници:[уреди | уреди извор]

При изради овог пројекта коришћени су следећи релевантни технички прописи, стандарди и каталози произвођача опреме:

  • Закон о планирању и изградњи, Службени гласник РС број 72/09, 81/09, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13 ОУС и 50/13 ОУС [7]
  • Закон о безбедности и здрављу на раду, Службени гласник СРС број 101/05 [8]
  • Правилник о техничким нормативима за заштиту објекта од атмосферског пражњења, Службени лист СРЈ број 11/96. [9]

Стандарди:[уреди | уреди извор]

  • СРПС.Н.А0.826 Електричне инсталације у зградама. Термини и дефиниције
  • СРПС.ИЕЦ 1024-1 Громобранске инсталације. Општи услови[10]
  • СРПС.ИЕЦ 1024-1-1 Громобранске инсталације. Одређивање нивоа заштите
  • СРПС.Н.Б4.802 Громобранске инсталације. Поступци при пројектовању, извођењу, одржавању, прегледима и верификацијама
  • СРПС.ИЕЦ 1312-1 Громобранске инсталације. Заштита од електромагнетског импулса атмосферског пражњења. Општи принципи
  • СРПС.Н.Б4.9XX Громобрани. Елементи инсталације

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ (ПДФ) http://www.antiatom.co.rs/wp-content/uploads/2016/11/JUS-N.B4.810.pdf.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  2. ^ http://www.iss.rs/standard/?national_standard_id=14507.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  3. ^ http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_bezbednosti_i_zdravlju_na_radu.html.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  4. ^ (PDF) http://www.prafak.ni.ac.rs/files/zbornik/sadrzaj/zbornici/z19/05z19.pdf.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  5. ^ (PDF) http://www.znrinfo.com/images/Pravilnik_o_nacinu_postupanja_vrsenja_periodicnih_pregleda_i_ispitivanja_iz_oblasti_zastite_na_radu.pdf.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  6. ^ (PDF) http://www.mre.gov.rs/doc/elektroenergetika/26_Pravilnik%20o%20tehnickim%20normativima%20za%20zattitu%20objekata%20od%20atmosferskog%20praznjenja.pdf.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  7. ^ (PDF) http://www.pks.rs/SADRZAJ/Files/Komunalna/Zakonska%20regulativa/Stambeno/Zakon%20o%20planiranju%20i%20izgradnji.pdf.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  8. ^ (PDF) http://www.infuse.co.rs/zakoni/z_bezb_zdravlju_na_radu_101_05.pdf.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  9. ^ (PDF) http://www.procena-rizika.com/propisi/61.pdf.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  10. ^ http://www.iss.rs/standard/?national_standard_id=13658.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]