Крајпуташ Милану Ковачевићу у Дренови

С Википедије, слободне енциклопедије
Крајпуташ Милану Ковачевићу у Дренови
Крајпуташ на локалитету Мрамор
Опште информације
МестоДренова
ОпштинаОпштина Горњи Милановац
Држава Србија
Врста споменикакрајпуташ
Време настанка19. век

Крајпуташ Милану Ковачевићу у Дренови (Општина Горњи Милановац) налази се шуми у засеоку Осећани, на потесу Мрамор.[1] Подигнут је у знак сећања на Милана Ковачевића који је изгубио живот борећи се против Турака у Јаворском рату. Споменик је подигао Миланов млађи брат Јосип Ковачевић[2] 1881. године.

Опис споменика[уреди | уреди извор]

Крајпуташ припада ретком типу „дуплих” споменика на којима је покојник приказан у два вида – као војник и као цивил. Стуб је при врху оперважен орнаментом у виду гајтанских „петљица”, мотивом преузетим са народне ношње. На северној страни уклесан је декоративан звездасти крст, испод кога је натпис. На јужној бочној страни приказана је пушка са бајонетом, а крај ње је чест споменички мотив – саксија се декоративном лозицом, са по шест гроздова и цветова.

Споменик је исклесан је од крупнозрног бранетићског камена грубе текстуре.[3] Висина стуба износи 180 cm, а ширина страница 40 и 30 cm. Камен је прекривен лишајевима и ситнијим оштећењима. У горњем делу стуба, са предње стране одваљено је велико парче камена. Такође, недостаје и „капа“ којом је стуб некада био прекривен, о чему сведочи „главица“ на темену стуба. На споменику су видљиви трагови полихромије.

Лик покојника на приказан је на два начина. Са источне стране покојник је представљен као војник у ставу мирно, без оружја, руку прислоњених уз тело. Тек ноге војника, приказане у профилу, наговештавају покрет. Униформа је приказана плошно, у плитким урезима. На грудима су два одликовања. Лице војника је безизражајно. Око главе, у форми ореола, уклесан је натпис оштећен у првом делу..... КОВАЧЕВИЋ 1876.

Са наспрамне, западне стране, Милан Ковачевић приказан је као цивил. Одевен је у традиционалну ношњу – дугу кошуљу преко које је фермен украшен гајтанима. За појасом му је припасан мали бодеж. На глави носи шешир, што је неуобичано за то време. Лик је оштећен у великој мери. И на овој страни, око главе, уклесан је натпис: МИЛАН КОВАЧЕВИЋ 1876. Став покојника, за разлику од стране где је приказан као војник, овде је много интимнији – десна рука му је положена на срце у симболичном гесту туге.

Епитаф[уреди | уреди извор]

Текст епитафа, уклесан је на северној страни у 19 редова, гласи:

СТАНИ ПРО
ЧИТАЈ ОВАЈ
СПОМЕНИК МИ
ЛАНА КОВА
ЧЕВИЋА ИЗ
ДРЕНОВЕ
ВОЈНИКА I
КЛАСЕ КОИ
ЈЕ ПОЖИВИО
30 Г А ПО
ГИНУО НА ШУ
МАТОВЦУ
15 СЕПТЕМ
БРА 1876Г
СПОМЕН ОВАЈ
ПОДИЖЕ МУ
ЈОСИП БРАТ
ЊЕГОВ 29.
ЈУЛА 1881. Г.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. стр. 171. ISBN 978-86-519-0181-5. 
  2. ^ Столић, Ана (2007). Државни попис 1862/63. године: Општина Горњи Милановац. Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја. стр. 157. ISBN 978-86-82877-03-5. 
  3. ^ Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. стр. 51—52. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. стр. 171. ISBN 978-86-519-0181-5. 
  • Николић Радојко, Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије, „Литопапир” Чачак, 1998.
  • Столић Ана. Државни попис 1862/63. године: Општина Горњи Милановац, Музеј рудничко-таковског краја Горњи Милановац. 2007. ISBN 978-86-82877-03-5.
  • Савовић Саша. Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја, „Службени гласник” Београд; Музеј рудничко-таковског краја Горњи Милановац. 2009. ISBN 978-86-519-0181-5.. ISBN 978-86-82877-29-5.