Српска народна ношња

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Српска култура
Grb Nemanjica mini transparent.png
Живот и обичаји
Уметност
  • Архитектура
  • Књижевност
  • Сликарство
  • Графика
  • Вајарство
  • Фотографија
  • Музика
  • Позоришта
  • Кинематографија
  • Споменици
  • Културна добра
  • Светска баштина
  • Архиви
  • Библиотеке
  • Музеји
  • Дворци
  • Тврђаве
  • Манастири
  • Војничка гробља
  • Разно
  • Владари
  • Познати Срби
  • Српска народна ношња заузима истакнуто мјесто у култури и традицији српског народа. Њена улога кроз историју је веома битна као симбол етничког идентитета, а истиче се и по ликовним и естетским вриједностима. До нас су углавном стигле сачуване одјевне цјелине из 19. и првих десетина 20. вијека, са разноликим облицима и украсима како у женским тако и у мушким ношњама. Сваку област коју су настањивали Срби кроз историју, карактерисала је посебна ношња. По начину одијевања препознавало се не само одакле је ко него, нарочито у мјешовитим етничким срединама, и којој етничкој односно националној заједници припада. У свом историјском развоју, разноврсне народне ношње имале су многострука значења у животу народа, али су биле изложене и многобројним утицајима између различитих етноса, тако да осим обиљежја времена у коме су рукотворене и ношене, садржани су и други одјевни елементи из протеклих времена.[1]

    Народна ношња у Шумадији и Босни[уреди]

    Српска народна ношња почиње да се развија и одваја од ношње коју су Срби морали да носе док су били под Турцима. Књаз Милош Обреновић је био човек који је волео да се лепо облачи и то је био пример и другима. У настваку су наведени делови одеће који се носили у 19. веку у Србији. Има ту и делова одеће од који су нека карактеристична за село а нека за град...

    Народна ношња у Босанској Крајини[уреди]

    Народна ношња у Војводини и Славонији[уреди]

    Народна ношња у Јужној Србији и Македонији[уреди]

    Народна ношња на Косову и Метохији[уреди]

    Народна ношња у Далмацији и Лики[уреди]

    Никола Тесла у српској народној ношњи

    Личка народна ношња[уреди]

    На простору Лике вјековима су живјели народи, православни Срби (ијекавског говорног подручја) и католици Хрвати, Буњевци и Крањци (икавског и чакавског говорног подручја). Иако су живјели на истом простору, ова два народа имају веома изражене различитости, особитости и специфичности, како у историјском, духовном, културном, говорном, тако и у погледу народног стваралаштва. То се неминовно одразило и на народну ношњу ових народа.[2]

    Народна ношња личког српског православног народа у извјесном смислу разликује се од народне ношње католичког народа Лике, како по боји, тако и по самим називима појединих дијелова од којих се ношња састоји. Управо због тога, не може се на јединствен и истовјетан начин обрадити и промовисати народна ношња читаве Лике, и зато овдје говоримо искључиво о народној ношњи српског православног народа Лике. Предмет обраде је старинска народна ношња српског православног народа Лике с краја 19. и с почетком 20. вијека.[2]

    Подјела и дијелови личке народне ношње[уреди]

    Постоје двије подјеле личке народне ношње. Према првој подјели, имамо мушку личку народну ношњу и женску личку народну ношњу. Према другој подјели, у оквиру мушке и женске личке народне ношње, имамо радну, свакодневну или свакидашњу личку народну ношњу и свечану, светачку, црквену, стајаћу, репрезентативну личку народну ношњу.

    Саставни дијелови личке народне ношње су:[2]

    Мушка личка народна ношња:

    • Личка капа
    • Кошуља
    • Панталони пртени — гаће
    • Панталони суклени — бревенеци
    • Прслук
    • Прслук са токама — черма
    • Ћемер
    • Пашњача
    • Личка маја
    • Аљинац
    • Лички кожун
    • Чарапе
    • Натикаче
    • Опанци (опутари, капичари)
    • Личка торба

    Женска личка народна ношња:

    • Женска личка капа
    • Рубац
    • Кошуља
    • Кикља
    • Прслук
    • Прегача
    • Тканица
    • Ђендер
    • Аљинац
    • Кожун
    • Чарапе
    • Натикаче
    • Опанци
    • Цокље
    • Женска личка торба

    Народна ношња у Црној Гори и Херцеговини[уреди]

    Мушка народна ношња из Црне Горе и Херцеговине

    Ношња у Црној Гори и Херцеговини се појављује у разним варијантама традиционалне херцеговачке и црногорске ношње коју чине:

    • црногорска капа (завратка)
    • кошуља са колијером, тј. кошуља без крагне или са малом крагном
    • џемадан, црвени дио који се облачи послије кошуље
    • душанка (име добила по цару Душану), дио који се облачи послије џемадана.
    • јакета
    • каница, појас
    • силав, кожни каиш за оружје који се ставља испод канице
    • плаве гаће на широк крој
    • докољенице
    • кратке чарапе (назувци)
    • кожни опанци

    Често се умјесто опанака носе чизме, али се онда не стављају докољенице и назувци.

    Херцеговачка брдска народна ношња[уреди]

    Херцеговачка брдска народна ношња је на подручју Источне Херцеговине тј. у јужном дијелу Републике Српске и Старе Херцеговине на подручју западне Црне Горе, била у свакодневној употреби до 1875. године.[3] Кориштена је свакодневна и свечана народна ношња која се облачила само за светковине.[3]

    Свечану женску херцеговачку брдску народну ношњу су различито носиле дјевојке и удате жене.[3] Састоји се од:[3]

    • бурунџук (женска капа)
    • ћурдија (марама)
    • кошуља
    • корет (јакна)
    • прегача
    • пахте (украсни накит од сребра који се носи на појасу)

    Свечана мушка херцеговачка брдска народна ношња:.[3] Токе су носили само виђенији и богатији Срби.[3] Састоји се од:[3]

    • заврата (херцеговачка капа)
    • токе
    • душанка
    • мушки појас
    • гаће
    • вунене чарапе
    • опанци

    Народна ношња озренског краја[уреди]

    Српска народна ношња у озренском крају је највећим дијелом саткана од платна.[4] Тка се од памука на стану (алат за израду платна).[4] Мушкарци носе шешире.[4] Сваки мушки торбак је различито декорисан.[4]

    Женска ношња се састоји од:[4]

    • крпа
    • љетак
    • кошуља
    • тканица
    • прегача
    • вунене чарапе
    • опанци

    Мушка ношња се састоји од:[4]

    • шешир
    • фермен
    • кошуља
    • торбак (торба) у коме се носи пешкир
    • тканица
    • гаће
    • вунене чарапе
    • опанци

    Види још[уреди]

    Референце[уреди]

    1. ^ Projekat Rastko: Istorija srpske kulture
    2. 2,0 2,1 2,2 „Личка народна ношња”. Лика у срцу. 2011. Приступљено 30. 3. 2012. 
    3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 „Вез: Источна Херцеговина”. Радио-телевизија Републике Српске. 2011. Приступљено 11. 12. 2011. 
    4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 „Вез: Општина Петрово (Озренски крај)”. Радио-телевизија Републике Српске. децембар 2011. Приступљено 18. 12. 2011. 

    Литература[уреди]

    • Занати у Пожаревцу крајем 19. и почетком 20. века — Даница Ђокић — Народни музеј Пожаревац

    Спољашње везе[уреди]