Српска народна ношња

Из Википедије, слободне енциклопедије
Српска култура
Coat of arms of Serbia.svg
Уметност
Традиција
Споменици
Разно

Српска народна ношња заузима истакнуто мјесто у култури и традицији српског народа. Њена улога кроз историју је веома битна као симбол етничког идентитета, а истиче се и по ликовним и естетским вриједностима. До нас су углавном стигле сачуване одјевне цјелине из 19. и првих десетина 20. вијека, са разноликим облицима и украсима како у женским тако и у мушким ношњама. Сваку област коју су настањивали Срби кроз историју, карактерисала је посебна ношња. По начину одијевања препознавало се не само одакле је ко него, нарочито у мјешовитим етничким срединама, и којој етничкој односно националној заједници припада. У свом историјском развоју, разноврсне народне ношње имале су многострука значења у животу народа, али су биле изложене и многобројним утицајима између различитих етноса, тако да осим обиљежја времена у коме су рукотворене и ношене, садржани су и други одјевни елементи из протеклих времена.[1]

Народна ношња у Шумадији и Босни[уреди]

Српска народна ношња почиње да се развија и одваја од ношње коју су Срби морали да носе док су били под Турцима. Књаз Милош Обреновић је био човек који је волео да се лепо облачи и то је био пример и другима. У настваку су наведени делови одеће који се носили у 19. веку у Србији. Има ту и делова одеће од који су нека карактеристична за село а нека за град...

Народна ношња у Босанској Крајини[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Народна ношња у Војводини и Славонији[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Народна ношња у Јужној Србији и Македонији[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Народна ношња на Косову и Метохији[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Народна ношња у Далмацији и Лики[уреди]

Никола Тесла у српској народној ношњи

Личка народна ношња[уреди]

На простору Лике вјековима су живјели народи, православни Срби (ијекавског говорног подручја) и католици Хрвати, Буњевци и Крањци (икавског и чакавског говорног подручја). Иако су живјели на истом простору, ова два народа имају веома изражене различитости, особитости и специфичности, како у историјском, духовном, културном, говорном, тако и у погледу народног стваралаштва. То се неминовно одразило и на народну ношњу ових народа.[2]

Народна ношња личког српског православног народа у извјесном смислу разликује се од народне ношње католичког народа Лике, како по боји, тако и по самим називима појединих дијелова од којих се ношња састоји. Управо због тога, не може се на јединствен и истовјетан начин обрадити и промовисати народна ношња читаве Лике, и зато овдје говоримо искључиво о народној ношњи српског православног народа Лике. Предмет обраде је старинска народна ношња српског православног народа Лике с краја 19. и с почетком 20. вијека.[2]

Подјела и дијелови личке народне ношње[уреди]

Постоје двије подјеле личке народне ношње. Према првој подјели, имамо мушку личку народну ношњу и женску личку народну ношњу. Према другој подјели, у оквиру мушке и женске личке народне ношње, имамо радну, свакодневну или свакидашњу личку народну ношњу и свечану, светачку, црквену, стајаћу, репрезентативну личку народну ношњу.

Саставни дијелови личке народне ношње су:[2]

Мушка личка народна ношња:

  • Личка капа
  • Кошуља
  • Панталони пртени – гаће
  • Панталони суклени – бревенеци
  • Прслук
  • Прслук са токама – черма
  • Ћемер
  • Пашњача
  • Личка маја
  • Аљинац
  • Лички кожун
  • Чарапе
  • Натикаче
  • Опанци (опутари, капичари)
  • Личка торба

Женска личка народна ношња:

  • Женска личка капа
  • Рубац
  • Кошуља
  • Кикља
  • Прслук
  • Прегача
  • Тканица
  • Ђендер
  • Аљинац
  • Кожун
  • Чарапе
  • Натикаче
  • Опанци
  • Цокље
  • Женска личка торба

Народна ношња у Црној Гори и Херцеговини[уреди]

Мушка народна ношња из Црне Горе и Херцеговине

Ношња у Црној Гори и Херцеговини се појављује у разним варијантама традиционалне херцеговачке и црногорске ношње коју чине:

  • црногорска капа
  • кошуља са колијером, тј. кошуља без крагне или са малом крагном
  • џемадан, црвени дио који се облачи послије кошуље
  • душанка (име добила по цару Душану), дио који се облачи послије џемадана.
  • каница, појас
  • силав, кожни каиш за оружје који се ставља испод канице
  • плаве гаће на широк крој
  • докољенице
  • кратке чарапе (назувци)
  • кожни опанци

Често се умјесто опанака носе чизме, али се онда не стављају докољенице и назувци.

Херцеговачка брдска народна ношња[уреди]

Херцеговачка брдска народна ношња је на подручју Источне Херцеговине тј. у јужном дијелу Републике Српске и Старе Херцеговине на подручју западне Црне Горе, била у свакодневној употреби до 1875. године.[3] Кориштена је свакодневна и свечана народна ношња која се облачила само за светковине.[3]

Свечану женску херцеговачку брдску народну ношњу су различито носиле дјевојке и удате жене.[3] Састоји се од:[3]

  • бурунџук (женска капа)
  • ћурдија (марама)
  • кошуља
  • корет (јакна)
  • прегача
  • пахте (украсни накит од сребра који се носи на појасу)

Свечана мушка херцеговачка брдска народна ношња:.[3] Токе су носили само виђенији и богатији Срби.[3] Састоји се од:[3]

  • заврата (херцеговачка капа)
  • токе
  • душанка
  • мушки појас
  • гаће
  • вунене чарапе
  • опанци

Народна ношња озренског краја[уреди]

Српска народна ношња у озренском крају је највећим дијелом саткана од платна.[4] Тка се од памука на стану (алат за израду платна).[4] Мушкарци носе шешире.[4] Сваки мушки торбак је различито декорисан.[4]

Женска ношња се састоји од:[4]

  • крпа
  • љетак
  • кошуља
  • тканица
  • прегача
  • вунене чарапе
  • опанци

Мушка ношња се састоји од:[4]

  • шешир
  • фермен
  • кошуља
  • торбак (торба) у коме се носи пешкир
  • тканица
  • гаће
  • вунене чарапе
  • опанци

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Projekat Rastko: Istorija srpske kulture
  2. 2,0 2,1 2,2 „Личка народна ношња” (на језику: ср). Лика у срцу. 2011. Приступљено 30. 3. 2012. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 „Вез: Источна Херцеговина” (на језику: ср). Радио-телевизија Републике Српске. 2011. Приступљено 11. 12. 2011. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 „Вез: Општина Петрово (Озренски крај)” (на језику: ср). Радио-телевизија Републике Српске. 12. 2011. Приступљено 18. 12. 2011. 

Литература[уреди]

  • Занати у Пожаревцу крајем 19. и почетком 20. века - Даница Ђокић - Народни музеј Пожаревац

Спољашње везе[уреди]