Куп европских изазивача у рагбију 2009/10.

С Википедије, слободне енциклопедије
Детаљи такмичења
Датум9. октобар 2009. — 23. мај 2010.
Тимови20
Коначан пласман
ШампиониВелс Кардиф Блуз (1. титула)
Друго местоФранцуска Рагби клуб Тулон
Статистике турнира
Одиграно утакмица67
Најбољи стрелацНови Зеланд Џими Гуперт (74 поена, Њукасл)

Куп европских изазивача у рагбију 2009/10. (службени назив: 2009–10 European Challenge Cup) је било 14. издање овог другог по квалитету, европског клупског рагби такмичења.

Учествовало је укупно 20 рагби клубова из Европе, који су били подељени у 5 група. На крају су Кардиф блузси освојили трофеј, пошто су у финалу у Марсеју победили Тулон.[1]

Учесници[уреди | уреди извор]

Групна фаза[уреди | уреди извор]

20 екипа подељено је у 5 група и играло се двокружно. 4 бода се добијало за победу и 2 бода за нерешено, а у завршницу такмичења пролазиле су само првопласиране екипе. Њима су се придружиле и 3 екипе из Купа шампиона. Један бонус бод се добијао за 4 или више постигнутих есеја на једној утакмици и један бонус бод за пораз мањи од 8 поена разлике.

О повлашћеним екипама у жребу одлучивала је европска клупска рагби ранг листа. Групна фаза се играла од 8. октобра 2009., до 23. јануара 2010.

После шест кола у нокаут фазу челинџ шампиона отишли су Бургоин, Конот, Тулон, Воспс и Њукасл.

Стадион на коме је шпански представник Олимпус Мадрид играо своје мечеве као домаћин.

Група 1[уреди | уреди извор]

Бургоин - Лидс 29-19

Букурешт - Овермах 21-9

Букурешт - Бургоин 19-21

Лидс - Овермах 32-13

Букурешт - Лидс 6-10

Овермах - Бургоин 14-9

Бургоин - Овермах 31-10

Лидс - Букурешт 47-0

Бургоин - Букурешт 33-15

Овермах - Лидс 16-38

Овермах - Букурешт 16-9

Лидс - Бургоин 9-18

 
  Бургоин Лидс Овермах Букурешт
Француска Бургоин 29:19 31:10 33:15
Енглеска Лидс 9:18 32:13 47:0
Италија Овермах 14:9 16:38 16:9
Румунија Букурешт 19:21 6:10 21:9
 
Табела ИГ Д Н И ПД ПП ББ Бод.
1. Француска Бургоин 6 5 0 1 141 86 3 23
2. Енглеска Лидс карниџ 6 4 0 2 160 82 3 19
3. Италија Овермах парма 6 2 0 4 78 145 0 8
4. Румунија Букурешт оакс 6 1 0 5 70 136 3 7

Група 2[уреди | уреди извор]

Вустер - Монпеље 17-22

Конот - Олимпус 46-6

Монпеље - Конот 19-22

Олимпус - Вустер 5-38

Монпеље - Олимпус 57-24

Вустер - Конот 21-26

Конот - Вустер 19-7

Олимпус - Монпеље 6-42

Конот - Монпеље 20-10

Вустер - Олимпус 54-3

Монпеље - Вустер 8-3

Олимпус - Конот 0-66

 
  Конот Монпеље Вустер Олимпус
Република Ирска Конот 20:10 19:7 46:6
Француска Монпеље 19:22 8:3 57:24
Енглеска Вустер 21:26 17:22 54:3
Шпанија Олимпус 0:66 6:42 5:38
 
Табела ИГ Д Н И ПД ПП ББ Бод.
1. Република Ирска Конот рагби 6 6 0 0 199 63 2 26
2. Француска Монпеље 6 4 0 2 158 92 3 19
3. Енглеска Вустер вориорси 6 2 0 4 140 83 5 13
4. Шпанија Олимпус 6 0 0 6 44 303 0 0

Група 3[уреди | уреди извор]

Кастр - Тулон 17-33

Сараценс - Ровиго 36-12

Тулон - Сараценс 31-23

Ровиго - Кастр 11-76

Кастр - Сараценс 9-23

Тулон - Ровиго 73-3

Сараценс - Кастр 18-14

Ровиго - Тулон 7-30

Сараценс - Тулон 28-9

Кастр - Ровиго 47-0

Ровиго - Сараценс 8-56

Тулон - Кастр 42-10

 
  Тулон Сараценс Кастр Ровиго
Француска Тулон 31:23 42:10 73:3
Енглеска Сараценс 28:9 18:14 36:12
Француска Кастр 17:33 9:23 47:0
Италија Ровиго 7:30 8:56 11:76
 
Табела ИГ Д Н И ПД ПП ББ Бод.
1. Француска Тулон 6 5 0 1 218 88 3 23
2. Енглеска Сараценс 6 5 0 1 184 83 2 22
3. Француска Олимпик Кастр 6 2 0 4 173 127 3 11
4. Италија Ровиго 6 0 0 6 41 318 0 0

Група 4[уреди | уреди извор]

Ирски арбитар Алан Роланд делио је правду на финалном мечу.

Бајон - Олимпик Рома 61-3

Воспс - Расинг 18-13

Рома - Воспс 0-57

Расинг - Бајон 16-20

Воспс - Бајон 22-18

Расинг - Рома 62-0

Бајон - Воспс 3-12

Рома - Расинг 3-53

Воспс - Рома 50-16

Бајон - Расинг 27-14

Расинг - Воспс 19-17

Рома - Бајон 6-55

 
  Воспс Бајон Расинг 92 Рома
Енглеска Воспс 22:18 18:13 50:16
Француска Бајон 3:12 27:14 61:3
Француска Расинг 92 19:17 9:23 62:0
Италија Рома 17:34 16:12 16:12
 
Табела ИГ Д Н И ПД ПП ББ Бод.
1. Енглеска Воспс 6 5 0 1 176 69 3 23
2. Француска Бајон 6 4 0 2 184 73 3 19
3. Француска Расинг 92 6 3 0 3 177 85 4 16
4. Италија Рома 6 0 0 6 28 338 0 0

Група 5[уреди | уреди извор]

Томас Варднел је постигао 10 есеја.

Алби - Монтаубан 7-17

Петрарка - Њукасл 27-29

Монтаубан - Петрарка 27-10

Њукасл - Алби 45-3

Њукасл - Монтаубан 17-6

Петрарка - Алби 16-35

Монтаубан - Њукасл 24-19

Алби - Петрарка 38-16

Алби - Њукасл 14-16

Петрарка - Монтаубан 23-31

Монтаубан - Алби 27-20

Њукасл - Петрарка 20-3

 
  Њукасл Монтаубан Алби Петрарка
Енглеска Њукасл 17:6 45:3 20:3
Француска Монтаубан 24:19 27:20 27:10
Француска Алби 14:16 7:17 38:16
Италија Петрарка 27:29 23:31 16:35
 
Табела ИГ Д Н И ПД ПП ББ Бод.
1. Енглеска Њукасл Фалконс 6 5 0 1 146 77 3 23
2. Француска Монтаубан 6 5 0 1 132 96 1 21
3. Француска Алби 6 2 0 4 117 137 4 12
4. Италија Петрарка 6 0 0 6 95 180 1 1

Завршница такмичења[уреди | уреди извор]

Кардиф је на путу до финала надиграо Њукасл и Воспсе, а Тулон је елиминисао Скарлетсе и Конот. У финалу у Марсеју, Кардиф је победио Тулон и тако освојио Челинџ куп.

Четвртфинале Полуфинале Финале
                   
10. април - Голвеј        
 Република Ирска Конот рагби   23
30. април - Голвеј
 Француска Бургоин  20  
 Република Ирска Конот рагби   12
10. април - Тулон
   Француска Тулон  19  
 Француска Тулон   38
23. мај - Марсеј
 Велс Скарлетс  12  
  Велс Кардиф Блузс   28
11. април - Хај Виком
    Француска Рагби клуб Тулон   21
 Енглеска Воспс   42
1. мај - Хај Виком
 Енглеска Глостер  26  
 Енглеска Воспс  15
11. април - Њукасл
   Велс Кардиф Блузс  18  
 Енглеска Њукасл Фалконс   20
 Велс Кардиф Блузс  55  

Финале[уреди | уреди извор]

Кардиф Блузс Велс28 - 21Француска Тулон
Гледалаца: 48 990
Судија: Република Ирска Алан Роланд
Победник Купа европских изазивача у рагбију 2009/2010.

Велс Кардиф Блузс
1. титула

Стастика[уреди | уреди извор]

Највише поена

  • Џими Гуперт 74, Њукасл

Највише есеја

  • Том Варднел 10, Воспс

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Champions : European Rugby Challenge Cup (EPCR)[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 26. 06. 2016.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)