Република Ирска

Из Википедије, слободне енциклопедије
За остале употребе, погледајте страницу Северна Ирска.
За остале употребе, погледајте страницу Ирска.


Координате: 51°-55° СГ Ш, 6°-11° ЗГД

Ирска
Éire
Ireland
Застава Републике Ирске Грб Републике Ирске
Застава Грб
Химна
Војничка песма
Положај Републике Ирске
Главни град Даблин
Службени језик ирски и енглески
Председник: Мајкл Д. Хигинс
Премијер: Енда Кени
Независност: Од Уједињеног Краљевства
6. децембар 1921.
Површина  
 — укупно 70.273 km² (117)
 — вода (%) 2
Становништво  
 — 2013. 4.593.100[1](122)
 — густина 63,4/km²
Валута Евро[a]
 — код валуте EUR
 — стоти део валуте 100 центи
Временска зона UTC +0 (WET)
UTC +1 (WEST)
Интернет домен .ie[b]
Позивни број +353
  1. До 2002. Ирска фунта
  2. Домен .eu је такође у употреби, али се дели са осталим државама чланицама Европске уније

Ирска (ир. Éire, [ˈeː.ɾʲə]; енг. Ireland, [ˈaɪərlənd])[2], позната и као Република Ирска (ир. Poblacht na hÉireann; енг. Republic of Ireland), је суверена држава која покрива приближно пет шестина острва Ирске, на обали северозападне Европе. Главни и највећи град је Даблин, смештен на источном делу острва, чија је градско подручје дом за око једне трећине од 4,6 милиона становника у земљи. Држава једину копнену грницу дели са Северном Ирском, делом Уједињеног Краљевства. Окружена је Атлантским океаном, са Келтским морем на југу, Пролазом Светог Ђорђа на југоистоку и Ирским морем на истоку. Ирска је унитарна, парламентарна република,[3] са изабраним председником који служио као шеф државе. Шефа владе, премијера, била доњи дом парламнета.

Ирска Слободна Држава је настала 1922. године као резултата Англо-ирског споразума. Практично је постала република, са изабраним председником, под уставом из 1937. године, када је именована као „Ирска“. Званично је проглашена републиком 1949. Чланица Организације уједињених нације је постала у децембру 1955. Придружила се Европској економској заједници, која ће касније постати Европска унија, 1973. године. Држава није имала службене односе са Северном Ирском већим делом двадесетог века, али су током 1980тих и 1990тих ирска и британска влада су радиле са северноирским партијама на резолуцији која би решила сукобе на том простору. Након потписивања Белфастког споразума 1998. године, ирска влада и северноирска извршна власт су сарађивале на великом броју области политике преко Министарског савета Север/Југ.

Ирска спада међу најбогатије земље према БДП-у по глави становника.[4] Након придруживања Еврпској економској заједници, Ирска је усвојила неколико либералних економских закона који су омогућили рапидан економски раст. Земља остварила значајан напредак од 1995. до 2007, и за то време је постала позната као „Келтски тигар“. Раст је заустављен финансијском кризом која је почела 2008. године, заједно са избијањем светске финансијске кризе 2007. године.[5][6]

Име[уреди]

Држава која је 1922. године чинила 26 од 32 ирска округа је била позната као Ирска Слободна Држава. Устав Ирске, усвојен 1937, каже да се за име државе подједнако користе називи на ирском (ир. Éire) и енглеском језику (енг. Ireland). Члан 2 закона Републике Ирске из 1948. године, каже „овим се изјављује да ће опис државе бити Република Ирска“. Закон из 1948. не именује државу као Република Ирска, јер би то било у супротности са уставом.[7]

Влада Уједињеног Краљевства је користила назив на ирском језику без дијакритика (ир. Eire), а од 1949. године назив Република Ирска,[8] све до Белфастког споразума 1998. године од када користи само назив Ирска.[9]

Поред наведених назива, у употреби су и називи „Република“, „Јужна Ирска“ или „Југ“.[10] У контексту који користе ирски републиканци држава се често назива и „Слободна Држава“ и „26 округа“.[11]

Историја[уреди]

За више информација погледајте чланак Историја Републике Ирске.

Келти су дошли до Ирске око 300. п. н. е. Контролисали су земљу око 1.000 година и оставили културу и језик који је преживео до сад, посебно у Голвеју, Корку, Керију и Вотерфорду. Римљани, који су освојили Британију, никад нису стигли до Ирске. Ирска је примила хришћанство између трећег и петог века, као једина земља која га је примила као веру на мирољубив начин.

Географија[уреди]

За више информација погледајте чланак Географија Републике Ирске.
Мапа Ирске

Острво Ирска се простире на 84.421 km² од којих пет шестина припада Републици Ирској, а остатак чини Северну Ирску. На западу се налази Атлантски океан, на североистоку Северни канал. На истоку се налази Ирско море које се на југозападу спаја са океаном преко Канала светог Ђорђа и Келтског мора. Западна обала Ирске се махом састоји од стена, брда и ниских планина (највиша тачка је Карунтухил (Carrauntoohill) на 1.041 m).

Локална умерена клима је нешто измењена услед Северноатлантске струје. Лета су ретко веома врућа, али се температура зими не спушта често испод нуле. Падавине су врло честе, са чак до 275 кишних дана годишње у неким деловима земље. Главни градови су престоница, Даблин на источној обали, Корк на јужној, Голвеј и Лимерик на западној обали, и Вотерфорд на јужној обали (види Градови у Ирској).

Национални паркови[уреди]

У Ирској постоји шест националних паркова:

Име Основан Величина (km²) Слика
Национални парк Баликрој 1998. 117,79 Bangor Way County Mayo.jpg
Национални парк Бурен 1998. 110 Megalithic Passage Tomb.jpg
Национални парк Гленвех 1984. 110 Glenveagh National Park - Lough Gleann.JPG
Национални парк Киларни 1932. 102,89 Lakes of killarney.jpg
Национални парк Конемара 1980. 30 Connemara National Park.jpg
Национални парк Виклоу 1991. 205 Wicklow mountains.jpg

Проблем Северне Ирске односно Шест округа[уреди]

Северна Ирска, или Шест округа, како се ова територија зове на остатку острва, будући да се састоји од шест, од укупно девет, округа покрајине Алстер, настала је након преговора одржаних у Лондону о подели Ирске 1921. године. Ова контроверзна одлука о подели острва и стварању јужне Слободне Државе Ирске и Северне Ирске довела је до грађанског рата на јужном, католичком делу острва, док је претежно протестантски север био сагласан са новом поделом јер је остао у саставу Уједињеног Краљевства. Углавном су католици остали незадовољни поделом острва, тако да се неки сегменти друштва нису одрекли политичке и оружане борбе за поново уједињење острва у јединствену државу која би обухватала и све северне области (грофовије):

сматрају се делом Ирске, мада под британском окупацијом. Окрузи Каван, Монахан и Данегал, уз већ поменуте, творе покрајину Алстер. Уз Алстер, остале покрајине ирског острва су:

Укупно на острву има 32 округа.

Становништво[уреди]

За више информација погледајте чланак Демографија Републике Ирске.

Највећи градови[уреди]

Даблин
Даблин
Корк
Корк
Поредак Град Провинција Популација Лимерик
Лимерик
Голвеј
Голвеј
1 Даблин Ленстер 1.045.769
2 Корк Манстер 190.384
3 Лимерик Манстер 90.757
4 Голвеј Конот 72.729
5 Вотерфорд Манстер 49.213
6 Дрогеда Ленстер 35.090
7 Дандалк Ленстер 35.085
8 Свордс Ленстер 33.998
9 Бреј Ленстер 31.901
10 Наван Ленстер 24.851
Попис 2006.



Привреда[уреди]

За више информација погледајте чланак Привреда Републике Ирске.

Ирска економија пре 1980. године била је „традиционално“ устројена и не нарочито успешна. Тада је Ирска знатно заостајала за Уједињеним Краљевством и осталом Западном Европом. У тадашњој ирској економији пољопривреда је имала важнију улогу. Од 1980. године долази до великих промена.

Данас је Ирска други светски највећи извозник рачунарских програма. Готово трећина свих персоналних рачунара продатих у Европи произведена је у Ирској, и то већином у америчким фабрикама.

Упоређујући ниво развијености Ирске и Уједињеног Краљевства, види се да је Ирска, као традиционално неразвијена, успела за 20-ак година да достигне Уједињено Краљевство. На пример, Ирска је 1977. године имала 65 % националног бруто дохотка по становнику Уједињеног Краљевства, а 2000. године тај број је износио чак 93 %. Један други показатељ наводи да је куповна моћ Ираца виша него код Швеђана, Немаца, Француза, Британаца или Италијана.

Клима[уреди]

Западна обала Ирске

Клима Ирске је атлантска, с много влаге, великом облачности и мало сунчаних дана, нарочито у западним деловима, који су под непосредним утицајем сталних и снажних западних ветрова. Због тога тај део земље има већу количину годишњих падавина (око 1500 mm) од источног (750 mm). Највише падавина има југозападни планински део – око 2500 mm. Због сталне влаге, и зато јер нема суша ливаде су стално зелене, па је по томе Ирска и добила име зелено острво.

Култура[уреди]

Забава[уреди]

  • Корси (The Corrs), фолк-рок музичка група

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Национална агенција за статистику
  2. Constitution of Ireland - "Article 4 - "The name of the State is Éire, or, in the English language, Ireland", Приступљено 17. 4. 2013.
  3. L. Prakke; C. A. J. M. Kortmann; J. C. E. van den Brandhof (2004), Constitutional Law of 15 EU Member States, Deventer: Kluwer, pp. 429, ISBN 978-90-13-01255-2, »Since 1937, Ireland has been a parliamentary republic, in which ministers appointed by the president depend on the confidence of parliament« 
  4. „Country Comparison: GDP – per capita (PPP)”. World Factbook. Central Intelligence Agency. Приступљено 29. 8. 2011.. 
  5. "EU: Causes of Growth differentials in Europe", WAWFA think tank
  6. Nicoll, Ruaridh (16. 5. 2009.). „Ireland: As the Celtic Tiger roars its last”. The Guardian (London). Приступљено 30. 3. 2010.. 
  7. Gallagher, Michael, "The changing constitution", in Gallagher, Michael; Coakley, John, eds. (2010). Politics in the Republic of Ireland. 0415476712. ISBN 978-0-415-47671-3. Приступљено 12. 2. 2015.. 
  8. Oliver, J.D.B., What's in a Name, in Tiley, John, ed. (2004). Studies in the History of Tax Law. Hart Publishing. pp. 181–3. ISBN 978-1-84113-473-4. Приступљено 12. 2. 2015..  Note: the author incorrectly uses "Éire", with the diacritic
  9. Oliver (2004), pp. 178; Daly (2007), pp. 80
  10. Acciano (2005), стр. 616.
  11. Smith (2002), стр. 2.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката: