Милана Влаовић
Милана Влаовић (девојачки Бебић; рођена 1971. у Метковићу) је хрватска новинарка, композиторка, списатељица и колумнисткиња.[1]
Новинарска каријера
[уреди | уреди извор]Основну и средњу школу завршила је у Метковићу, а са 18 година почела је да студира на Правном факултету у Загребу. [2] Док је студирала, радила је као хонорарни сарадник на Хрватској радиотелевизији и водила интервјуе са људима из јавног живота за часопис Pop Extra и прилог ТВ Бест у магазину Глобус.
Због фудбалске каријере тадашњег супруга Горана, на две године сели се у Падову, затим је наредне четири године живела у Валенсији, а касније се на четири године преселила у Атину. [3] Године 2004. вратила се у Загреб и наставила своју композиторску, књижевну и новинарску каријеру пишући колумне за различите хрватске дневне новине, попут Јутарњег листа и недељника.
2004. године дипломирала је новинарство на Факултету политичких знаности у Загребу. Дуги низ година је писала колумне за магазин Storybook у којима је водила широке, биографске интервјуе са познатим људима из света позоришта, филма, музике и телевизије.
2015. године завршила је четворогодишњу едукацију из интегративне психотерапије.
Крајем 2010-их година, писала је колумну за магазин Gloria.[4] 2018. године се удала за Бориса Ковачека из Бањалуке.[5]
Музичка каријера
[уреди | уреди извор]Од повратка у Загреб почела је да сарађује са разним хрватским музичарима. Већ 1990. наступила је у бенду са Тајчи на Евровизији 1990. у Загребу са песмом "Хајде да лудујемо".[6] Представљајући тадашњу Југославију, освојили су седмо место на такмичењу.
Са 25 година почела је да пише текстове и музику за поп песме, а 2002. њена песма „Сасвим сигурна“ у извођењу Весне Писаровић победила је на хрватском музичком такмичењу Дора и представљала Хрватску на Песми Евровизије 2002. где је освојила једанаесто место.
Написала је музику и текстове за шест студијских албума Весне Писаровић и Лане Јурчевић, који су освојили бројне златне и сребрне награде.
Њене песме су награђиване на бројним музичким фестивалима, попут Мелодије хрватског Јадрана, Златне жице Славоније, Доре, док је њена песма "Права љубав", коју су извели Лана Јурчевић и Лука Нижетић, освојила хрватску награду "Хит године". 2006. године.
Чланица је Хрватског друштва складатеља.
Књижевна каријера
[уреди | уреди извор]До сада је објавила четири прозна дела:
- Блато, ВБЗ, 2007.
- Бомбони од меда, Наклада Љевак, 2011.
- Рашељка и друге жене, ЕПХ, 2013.
- Глад, 2016. [7]
- Бомбони од меда, 2021[8]
2013. године, у сарадњи са Подравком и ЕПХ, објавила је књигу Приче о недјељном колачу .
Чланица је Друштва хрватских књижевника.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Media, Presenting (2021-04-30). „Milana Vlaović: „Bomboni od meda“”. www.ebranicevo.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-09-22.
- ^ Ferina, Zrinka (2002). „Milana Vlaović: Zbog nove knjige sam istraživala Tita i ustaše”. Nacional. бр. 796. Приступљено 11. 10. 2016.
- ^ Bjelousov, Zora (2011). „Milana Vlaović: Zbog ljubavi bih učinila sve!”. Femina.hr. Приступљено 5. 3. 2016.
- ^ „Jutarnji list - UDALA SE MILANA VLAOVIĆ Spisateljica uplovila u bračnu luku sa šarmantnim Banjalučaninom, mladoženja na vlastitom vjenčanju stao za DJ pult”. www.jutarnji.hr (на језику: хрватски). 2018-10-28. Приступљено 2023-09-22.
- ^ „Jutarnji list - MILANA VLAOVIĆ OTKRILA KAKO SE ODLUČILA ZA DRUGO 'DA' Nekad je govorila da se nikad ne bi opet udala: 'Fućkaš čovjeka koji ne mijenja mišljenje'”. www.jutarnji.hr (на језику: хрватски). 2018-10-31. Приступљено 2023-09-22.
- ^ Babić Mosor, Milorad (2013). „Milana Vlaović: Muškarca ćeš zapravo upoznati tek na utakmici”. Slobodna Dalmacija.
- ^ „Milana Vlaović predstavila Glad”. Zagrebin.hr (на језику: хрватски). 22. 5. 2016. Архивирано из оригинала 17. 8. 2016. г. Приступљено 30. 4. 2017.
- ^ „Prikaz romana „Bomboni od meda“ | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-09-22.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
