Пређи на садржај

Мицубиши Ф-2

С Википедије, слободне енциклопедије
Мицубиши Ф-2

Опште
Намена вишенаменски борбени авион
Посада 1/2
Земља порекла  Јапан/ САД
Произвођач Мицубиши/Локид Мартин
Први лет 7. октобар 1995
Почетак производње 1995
Уведен у употребу 2000
Статус у активној служби
Први корисник  Јапан
Број примерака 98 (укључујући 4 прототипа)
Димензије
Дужина 15,52 m
Размах крила 11,125 m
Површина крила 34,84 m²
Маса
Празан 9.527 kg
Нормална полетна 13.459 kg
Макс. тежина при узлетању 22.100 kg
Погон
Турбо-млазни мотор Џенерал Електрик Ф110-ИХИ-129
Потисак ТММ 131 kN
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 2.124 km/h
Тактички радијус кретања 833 km
Плафон лета 18.000 m

Мицубиши Ф-2 је јапански једномоторни ловац четврте генерације. Развила га је јапанска компанија Мицубиши уз помоћ америчке компаније Локид Мартин. Једини корисник овог авиона јесу јапанске Ваздухопловне самоодбрамбене снаге.[1]

Развој и дизајн

[уреди | уреди извор]
Поређење величине авиона Мицубиши Ф-2 и F-16 Фајтинг Фалкон

Развој авиона Мицубиши Ф-2 званично је отпочео 1985. године. Планиран је као замена за ловачки авион Мицубиши Ф-1. Као основа за развој узет је амерички ловачки авион F-16 Фајтинг Фалкон, који је у то време производила некадашња америчка компанија General Dynamics. Мицубиши Ф-2 има многобројна унапређења у односу на авион из кога је настао, попут АЕСА радара (радара са активним електронским скенирањем), значајније употребе композитних материјала у конструкцији и других. Произведено је укупно 98 авиона, укључујући и четири прототипа. Тестирање прототипова је обављено у периоду од 1995. године до 2000. године. Серијска производња је окончана 2011. године, када су испоручени последњи наручени примерци. У односу на F-16 Фајтинг Фалкон, Мицубиши Ф-2 има за 25% већу површину крила и метар и по већи размах крила. Мицубиши Ф-2 је погоњен турбо-млазним мотором Џенерал Електрик Ф110-ИХИ-129, потиска 76 kN без форсажа, односно 131 kN са додатним сагоревањем, може да носи нешто преко осам тона наоружања, а опремљен је и кочним падобраном.[2]

Варијанте

[уреди | уреди извор]
  • Мицубиши Ф-2А – једносед;
  • Мицубиши Ф-2Б – тренажни двосед.

Корисници

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Fact: A Tsunami Devastated Japan’s Souped-Up F-16s - nationalinterest.org”. The National Interest (на језику: енглески). 21. 8. 2018. Приступљено 18. 9. 2021. 
  2. ^ „Japan’s F-2 Support Fighter - codeonemagazine.com”. Cod One Magazine (на језику: енглески). 12. 11. 2018. Приступљено 18. 9. 2021.