Музеј Срема

С Википедије, слободне енциклопедије
Музеј Срема
Зграда Музеја Срема у здању Судбеног стола
ЛокацијаСремска Митровица
 Србија
Врстамузеј
Веб-сајтwww.muzejsrema.com/

Музеј Срема је културна установа великог значаја у Сремској Митровици, основана 1885. године која се бави истраживањем материјалне културе велике баштине, како у граду Сремској Митровици, тако и у Срему уопште и излаже је на својим сталним и повременим изложбама. Музеј смештен у две зграде из 18. века, здање „Судбеног стола“ (раније зграда војне управе, Brigadirquartier, Седиште бригаде) и кућа породице Бајић.

Музејске збирке[уреди | уреди извор]

Рад музеја је организован у оквиру одељења из следећих области:

  • археологија,
  • историја,
  • историја уметности
  • етнологија,
  • природњачка и нумизматичка збирка.

Опис музеја[уреди | уреди извор]

У некадашњој кући породице Бајић, грађеној на крају 18 века, смештен је археолошки материјал у оквиру сталне поставке која обухвата период од почетака насељавања до пада Сирмијума у руке Авара- 6 век. Саставни део сталне поставке је и дворишни простор са мноштвом римских камених споменика - популарно наѕван ЛАПИДАРИЈУМ. У оквиру лапидаријума представљени су in situ остаци villae urbanae, од којих је данас видљива апсидална просторија- triclinium са остацима прекрасног геометријског подног мозаика који је након конзервације преѕентован јавности.

Највеће вредности музеја[уреди | уреди извор]

Слика народног хероја Слободана Бајића Паје, уље на платну, аутора Драгана Мартиновића из 1984. године.

Нека од културних добара похрањених у Музеју Срема су:

  • Лобања џиновског јелена из горњег плеистоцена врсте Мегалоцерос гигантеус (Блум), заштићена законом као јединствени природни споменик;
  • Сунчани сат са представама Атласа, Херкулеса и Ификла;
  • Олеарум;
  • Ситна римска пластика (статуе Меркура, Лара, Аполона);
  • Римски хируршки инструменти;
  • Фрагмент фреске са ликом Харпократа;
  • Раритетни солиди Константина Великог;
  • Златни реликвијар;
  • Златна аварска појасна гарнитура, датирана у 7. век;
  • Збирка икона и грађанских портрета од 18. до 20. века;
  • Збирка рукописних књига из фрушкогорских манастира.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]