Пређи на садржај

Пасји стршак

С Википедије, слободне енциклопедије

Пасији стршак
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
M. caninus
Биномно име
Mutinus caninus
(Huds.) Fr. (1849)
Синоними
  • Phallus caninus Huds. (1778)
  • Phallus inodorus Sowerby (1801)
  • Ithyphallus inodorus Gray (1821)
  • Aedycia canina (Huds.) Kuntze (1898)
  • Cynophallus caninus (Huds.) Fr. (1860)

Пасји стршак или копитница (lat. Mutinus caninus) пасји певац или псећа бестидница представља широко распрострањен таксон у Европи, Азији и на истоку САД. Расте по разним врстама претежно листопадних брдских шума обично на киселим теренима богатим трулим дрветом и хумусом. Много ређа у четинарским шумама. Релативно ретка врста која се појављује у малим групама од јуна до октобра. Сапрофитна врста. Према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива спада у строго заштићене врсте на подручју Републике Србије.[1]

Плодно тело

[уреди | уреди извор]

Плодно тело се развија подземно, а на површини земље појављује се у облику јајета ширине до 3,5 cm беличасте боје, глатко и са видљивим мисцеларним кончићима (ризоидима) у основи. Спољашњи омотач (ендоперидијум) је желатинозан. Дозревањем јајета омотач пуца и из њега избија закривљена дршка висине до 10-12 cm са ушиљеном главом тамносмеђе жуте до наранџасте боје (личи помало на храстов жир) која се брзо превлачи слузавом масом пуном спора. Маса је тамномаслинасте боје и непријатног мириса. Дршка је беличасте боје, шупља и лако ломљива.

Микроскопија

[уреди | уреди извор]

Споре код ове врсте су елиптичне и глатке 4-5 x 1,5-2,5 µm.

Отисак спора

[уреди | уреди извор]

Отисак спора је маслинасто-зелене боје.

Сличне врсте

[уреди | уреди извор]

Једина слична врста је северноамерички сродник Mutinus ravenelii који се у последње две-три деценије може пронаћи у Европи. Ипак Mutinus ravenelii је ружичасте боје са црвенкастим врхом.[2]

Јестивост

[уреди | уреди извор]

Није јестива осим док је у јајету.[3]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Сличне врсте

[уреди | уреди извор]

Сличне врсте су Ganoderma tsugae и ''Heterobasidion annosum''. Од прве се разликује по коензистенцији плодног тела које је дрвенасто, а не мекано и плутасто. Друга има више браон него црно плодно тело.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 01. 08. 2018. г. Приступљено 01. 10. 2017. 
  2. ^ Mutinus ravenelii шири Европом Laessøe, Thomas . Mushrooms. London, UK: Dorling Kindersley. 1998. ISBN 978-0-7513-1070-2.
  3. ^ Arora 1986, стр. 771.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Arora, David (1986). Mushrooms Demystified. Berkeley, California: Ten Speed Press. стр. 771. ISBN 978-0-89815-169-5. 
  • Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Uzelac B. BGV Logic Beogad, 2009.
  • Mushrooms. Phillips R. Macmillan London, 2006
  • Koja je ovo gljiva? prepoznavanje, sakupljanje, upotreba.Flik M. Marso Beograd, 2010
  • Atlas gljiva. Giuseppe P. Prosvejta Zagreb, 1997