Па Тат Луанг

С Википедије, слободне енциклопедије
Храм Па Тат Луанг

Па Тат Луанг (лао језик ພຣະທາດຫຼວງ „Велика ступа“) је велика будистичка ступа прекривена златом у центру Вијентијана, престонице Лаоса.[1] Од своје прве изградње, која се процењује на 3. век, ова ступа је подвргнута бројним рестаурацијама, завршно са 1930. услед стране инвазије у овом подручју. Сматра се најважнијим националним спомеником у Лаосу и државним симболом.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Према веровањима народа Лаоса, храм Па Тат Луанг је првобитно саграђен као хинду храм у 3. веку. Цар Ашока је послао будистичке мисионаре из Мауријског царства, међу којима је био и Бери Чан односно Праја Чантабури Паситисак и пет Арахата монаха који су у ступу донели свету реликвију (верује се да је у питању грудна кост) Господара Буде.[2] Она је обновљена у 13. веку као кмерски храм који се урушио.

Средином 16. века, краљ Сетхатират преместио је своју престоницу из Луанг Прабанга у Вијентијан и наредио је градњу храма Па Тат Луанг од 1566. године.[3] Он је обновљен на око 4 km од центра Вијентијана на крају пута Тат Луанг и назван је „Па Тат Луанг“.[2] Основа храма имала је дужину и ширину од 69 метара и висину од 45 метара, а била је окружена са 30 мањих ступа.[2]

Па Тат Луанг и његов положај у Вијентијану

Током 1641, холандски изасланик холандске Источноиндијске компаније, Герит ван Вујсоф, посетио је Вијентијан и угостио га је краљ Суригна Вонгса у храму, где је, наводно, примљен уз величанствену церемонију. Он је забележио да су га посебно импресионирали „огромна пирамида и њен врх је прекривен златним листом тежине око хиљаду фунти“.[4] Међутим, Ступа је више пута опљачкана од стране Бурманаца, Сијамаца и Кинеза.[3]

Па Тат Луанг је уништен од стране тајландске инвазије 1828. године, након које је остао тешко оштећен и напуштен. Тек су га 1900. године Французи обновили по оригиналном дизајну на основу детаљних цртежа из 1867. године које је начинио француски архитекта и истраживач Луј Делапорте.[3] Међутим, први покушај обнове био је неуспешан и храм је морао бити редизајниран, а затим и обновљен 1930. године.[3] Током Француско-тајландског рата, Па Тат Луанг био је тешко оштећен током бомбардовања Тајланда. По завршетку Другог светског рата, Па Тат Луанг је реконструисан.

Галерија[уреди | уреди извор]

Архитектура[уреди | уреди извор]

Кмерски краљ Џајаварман VII

Архитектура грађевине укључује многе сегменте Лао културе и идентитета, и тако је постао симбол Лао национализма. Ступа се данас састоји од три нивоа, сваки одражавајући део будистичке доктрине. Димензије првог нивоа су 67 m х 68 m, други ниво износи 47 m х 47 m и трећи ниво износи 29 m х 29 m.[3] Од темеља до врха, Па Тат Луанг је висок 44 метра.[3]

Подручје око Па Тат Луанга је сада ограђена, како би се саобраћај удаљио. Раније су посетиоци могли да се возе око целог комплекса. Ограда је дуга око 85 метара и садржи велики број лаоских и кмерских скулптура, укључујући и статуу Џајавармана VII.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Foreman, William (28. 12. 2004). „Laos: A day in Vientiane is full of temples, colonial architecture and surprises”. USA Today / AP. Приступљено 22. 11. 2015. 
  2. ^ а б в г = 01. 05. 2009 „Half Day Tour In Vientiane” Проверите вредност параметра |url= (помоћ). Lasi Global. 01. 05. 2009. Приступљено 22. 11. 2015. [мртва веза]
  3. ^ а б в г д ђ е „Pha That Luang (built 1566, reconstructed 1930)”. Asian Historical Architecture. Приступљено 22. 11. 2015. 
  4. ^ Cummings, J., Burke, A (1994). Lonely Planet Country Guides:Laos. Lonely Planet. стр. 70. ISBN 978-1-74104-086-9.