Вијентијан
| Вијентијан ວຽງຈັນ | |
|---|---|
 Тат Луанг - златна ступа, национални симбол Лаоса | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Лаос |
| Покрајина | Град Вијентијан |
| Основан | 9. век[1] |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2015. | 820.940 [2] |
| — густина | 209,42 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 17° 57′ 57″ С; 102° 36′ 31″ И / 17.965936° С; 102.608746° ИКоординате: 17° 57′ 57″ С; 102° 36′ 31″ И / 17.965936° С; 102.608746° И |
| Апс. висина | 174 m |
| Површина | 3.920 km2 |
  Вијентијан Вијентијан на мапи Лаоса | |
Вијентијан (лао језик ວຽງຈັນ Виангчан)[3] је главни и највећи град Лаоса.[4] Налази се на обали реке Меконг која представља у том делу природну границу између Тајланда и Лаоса. Вијентијан је постао престоница 1563. године услед бојазни од бурманске инвазије. Касније су га Тајванци опљачкали и подигли из темеља 1827. године.[5] Вијентијан је био административна престоница током француске управе. Услед економског раста задњих деценија, овај град је постао економски центар Лаоса. Град има популацију од 820.000 становника према резултатима пописа из 2015. године.
Географија[уреди | уреди извор]
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Клима[уреди | уреди извор]
Вијентијан има климу тропске саване (Кепен Aw) са изразитом влажном сезоном и сушном сезоном. Сува сезона Вијентијана се протеже од новембра до марта. Април означава почетак влажне сезоне која у Вијентијану која траје око седам месеци. Вијентијан има тенденцију да буде врућ и влажан током целе године, иако су температуре у граду донекле хладније током сушне сезоне.
| Клима Вијентијанa | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 35,6 (96,1) |
37,8 (100) |
40,0 (104) |
41,1 (106) |
38,9 (102) |
37,8 (100) |
36,1 (97) |
37,2 (99) |
38,9 (102) |
38,9 (102) |
34,4 (93,9) |
33,4 (92,1) |
41,1 (106) |
| Максимум, °C (°F) | 28,4 (83,1) |
30,3 (86,5) |
33,0 (91,4) |
34,3 (93,7) |
33,0 (91,4) |
31,9 (89,4) |
31,3 (88,3) |
30,8 (87,4) |
30,9 (87,6) |
30,8 (87,4) |
29,8 (85,6) |
28,1 (82,6) |
31,1 (88) |
| Минимум, °C (°F) | 16,4 (61,5) |
18,5 (65,3) |
21,5 (70,7) |
23,8 (74,8) |
24,6 (76,3) |
24,9 (76,8) |
24,7 (76,5) |
24,6 (76,3) |
24,1 (75,4) |
22,9 (73,2) |
19,3 (66,7) |
16,7 (62,1) |
21,8 (71,2) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 0,0 (32) |
7,6 (45,7) |
12,1 (53,8) |
17,1 (62,8) |
20,0 (68) |
21,1 (70) |
21,2 (70,2) |
21,1 (70) |
21,2 (70,2) |
12,9 (55,2) |
8,9 (48) |
5,0 (41) |
0,0 (32) |
| Количина кише, mm (in) | 7,5 (0,295) |
13,0 (0,512) |
33,7 (1,327) |
84,9 (3,343) |
245,8 (9,677) |
279,8 (11,016) |
272,3 (10,72) |
334,6 (13,173) |
297,3 (11,705) |
78,0 (3,071) |
11,1 (0,437) |
2,5 (0,098) |
1.660,5 (65,374) |
| Дани са кишом | 1 | 2 | 4 | 8 | 15 | 18 | 20 | 21 | 17 | 9 | 2 | 1 | 118 |
| Релативна влажност, % | 70 | 68 | 66 | 69 | 78 | 82 | 82 | 84 | 83 | 78 | 72 | 70 | 75 |
| Сунчани сати — месечни просек | 254,4 | 214,3 | 216,8 | 226,3 | 207,1 | 152,9 | 148,6 | 137,1 | 137,7 | 247,7 | 234,3 | 257,5 | 2.434,7 |
| Извор #1: World Meteorological Organization,[6] Deutscher Wetterdienst (extremes 1907–1990)[7] | |||||||||||||
| Извор #2: NOAA (sun and humidity)[8] | |||||||||||||
Историја[уреди | уреди извор]
Велики лаошки мит Фра Лак Фра Лам пева о принцу Татаради који је основао град када је напустио легендарно лаошко краљевство Муонг Интапата Маха Након на чије је чело дошао његов млађи брат. Татарада је првенствено основао град на десној обали реке Меконг (данашњи град Удон Тани у Тајланду). Једног дана митско биће - седмоглава Нага је рекла Татаради да започне изградњу новог града на левој обали реке Меконг, на месту данашњег Вијентијана.
Насупрот миту Фра Лак Фра Лам, већина историчара верује да је Вијентијан био рано кмерско насеље које је настало око хиндуистичког храма на чијем се месту данас налази национални симбол Лоса, ступа Па Тат Луанг.
У једанаестом и дванаестом веку, у периоду када се лаошко и тајландско становништво доселило у југоисточну Азију из јужне Кине, мали број преосталих Кмера је био исељен, погубљен или асимилован у лаошку цивилизацију.
Године 1354, када је Фа Нгум основао краљевство Лан Санг, Вијентијан је постао важан административни центар, али не и престоница.
Краљ Сетатират га је званично установио као престоницу Лан Санг краљевства 1560. године. Када се краљевство Лан Санг распало 1707. године, Вијентијан је постао независно краљевство кога је 1779. године освојио сијамски генерал Праја и потчинио га Сијаму (данашњем Тајланду).
Када је краљ Анувонг подигао устанак 1827. године, тај устанак је угушила сијамска војска. Коначно, град је прешао у француске руке 1893. године и постао седиште француског протектората Лаос 1899. године.
Становништво[уреди | уреди извор]
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
| Година | 2015 |
|---|---|
| Становништво | 820.940[2] |
Административно уређење[уреди | уреди извор]
Вијентијан је седиште покрајине - градског подручја Вијентијана (кампенг након Вијентијан) која се састоји од девет дистрикта: Чантабули, Сикотабонг, Хајсета, Сисатанак, Нахајтонг, Хајтани, Хадксаифонг, Сангтонг и Паркнгум). Такође постоји и покрајина Вијентијан која је одвојена од градског подручја 1983. године, налази се 70 km северно од самог града Вијентијана и састоји се од десет дистрикта.
Привреда[уреди | уреди извор]
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Саобраћај[уреди | уреди извор]
Мост пријатељства између Лаоса и Тајланда преко реке Меконг изграђен је 1994. године, 15 km низводно од Вијентијана, наспрам града Нонгкаја на тајландској страни реке Меконг. То је први мост изграђен преко реке Меконг на целом њеном току и изузетно је значајан као копнена веза између Лаоса и Тајланда. Средином моста је предвиђена изградња железничке пруге. То ће бити прва железница у Лаосу који засада нема железничку мрежу.
Ваздушни саобраћај се одвија преко Међународног аеродрома Вати.
Универзитет[уреди | уреди извор]
Државни универзитет Лаоса је основан у октобру 1996. године спајањем департмана претходно постојећих високошколских установа и представља једини државни универзитет у Лаосу. Универзитет се састоји из 11 факултета (природних наука, друштвених наука, инжињерства, пољопривреде, шумарства, економије и пословне администрације, права и политичких наука, архитектуре, књижевности, образовања, медицине), школе за основне студије и центра за развој животне средине. [1]
Партнерски градови[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Lao Statistics Bureau (21. 10. 2016). „Results of Population and Housing Census 2015” (PDF). Приступљено 8. 1. 2018.
- ^ а б United Nations Statistics Division. „Population by sex, rate of population increase, surface area and density” (PDF). Приступљено 9. 11. 2007.
- ^ Wells, John (3. 4. 2008). Longman Pronunciation Dictionary (3rd изд.). Pearson Longman. ISBN 978-1-4058-8118-0.
- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 46. ISBN 86-331-2112-3.
- ^ „Vientiane”. Farlex Encyclopedia. Архивирано из оригинала на датум 23. 07. 2011. Приступљено 25. 11. 2010.
- ^ „World Weather Information Service - Vientiane (1951-2000)”. World Meteorological Organization. Приступљено 14. 5. 2010.
- ^ „Klimatafel von Vientiane (Viangchan) / Laos” (PDF). Baseline climate means (1961-1990) from stations all over the world (на језику: German). Deutscher Wetterdienst. Приступљено 23. 1. 2016.
- ^ „Vientiane Climate Normals 1961−1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 29. 11. 2013.
Литература[уреди | уреди извор]
- Wells, John (3. 4. 2008). Longman Pronunciation Dictionary (3rd изд.). Pearson Longman. ISBN 978-1-4058-8118-0.
- Askew, Marc (2007). Vientiane: Transformations of a Lao Landscape. William Stewart Logan, and Colin Long. London: Routledge. ISBN 978-0-415-33141-8.
- Sharifi et al., Can master planning control and regulate urban growth in Vientiane, Laos?. Landscape and Urban Planning, 2014. . doi:10.1016/j.landurbplan.2014.07.014. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Flores, Penelope V (2005). Good-Bye, Vientiane: Untold Stories of Filipinos in Laos. San Francisco, CA: Philippine American Writers and Artists, Inc. ISBN 978-0-9763316-1-2.
- Renaut, Thomas, and Arnaud Dubus. Eternal Vientiane. City heritage. Hong Kong: Published by Fortune Image Ltd. for Les Editions d'Indochine, 1995.
- Schrama, Ilse; Schrama, Birgit (2006). Buddhist Temple Life in Laos: Wat Sok Pa Luang. Bangkok: Orchid Press. ISBN 978-974-524-073-5.
- Women's International Group Laos. Vientiane Guide. Vientiane: Women's International Group, 1993.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Опште | |
|---|---|
| Народне библиотеке | |
| Остало | |
