Поточњак
| Поточњак | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Eudicotidae |
| Кладус: | Rosids |
| Ред: | Myrtales |
| Породица: | Lythraceae |
| Род: | Lythrum |
| Врста: | L. salicaria
|
| Биномно име | |
| Lythrum salicaria | |
Поточњак (lat. Lythrum salicaria) је дикотиледона биљка из фамилије Lythraceae. Због сличности у грађи и боји цвета људи је често грешком сврставају у фамилију Primulaceae (љубичице).
Опис[уреди | уреди извор]
Корен ове врсте је кратак, задебљао и метаморфозиран у ризом. Врста се одликује стаблом високим око један метар са листовима дужине од 3 до 10 сантиметара. Листови су наизменично распоређени на стаблу и по правилу су дужи од интернодија. Стабло је веома жилаво и издржљиво, четворобридо у доњем делу и најчешће гранато. Цветови биљке су љубичасти, око 10-15 милиметара у пречнику. У пазуху се налазе две мале брактеје. Сви цветови су смештени у цваст типа метлице (лат. Paniculum). Круницасе састоји од 6 елиптичних пурпуро-црвених листића, који веома ретко могу да буду обојени у бело. Андрецеум је грађен из 12 прашника који су распоређену у два круга по шест, док је гинецеум састављен од две карпеле. Плодник је синкарпан. Плод је типа чауре која се отвара са два капка. Плод ствара велики број жућкастих семена.[1]
Распрострањење и екологија врсте[уреди | уреди извор]
Насељава следеће државе: Авганистан; Албанија; Алжир; Андора; Јерменија; Аустрија; Азербејџан; Белорусија; Белгија; Босна и Херцеговина; Бугарска; Кина; Хрватска; Чешка; Данска; Естонија; Финска; Француска; Грузија; Немачка; Грчка; Мађарска; Иран, Исламска Република; Ирак; Ирска; Израел; Италија; Јапан; Јордан; Кореја, Демократска Народна Република; Латвија; Либан; Лихтенштајн; Литванија; Луксембург; Македонија, Бивша Југословенска Република; Малта; Молдавија; Монголија; Црна Гора; Мароко; Холандија; Норвешка; Пакистан; Палестинска територија, окупирана; Пољска; Португал; Румунија; Руска Федерација; Србија; Словачка; Словенија; Шпанија; Шведска; Швајцарска; Сиријска Арапска Република; Тајван, провинција Кине; Тунис; Турска; Украјина; Велика Британија[2]
Биљка цвета од јуна до септембра. Претежно настањује баре, мочваре и обале споротекућух река (те је тако и добила још један народни назив – врбица). Такође, врста може да насели и поплавне ливаде и пашњаке. Поточњак је готово космополитска врста(распростањења свуда на Земљи) те се јавља на Евроазији, Северној и Јужној Америци и Аустралији. Биљка је и медоносна и лековита.
Инвазивност врсте[уреди | уреди извор]
Врста је испољила инвазиван карактер и натурализовала се на Новом Зеланду и Свеверној Америци. Биљка испољава инвазиван карактер јер се веома лако шири. Једна јединка може да произведе и до 2,7 милиона семена који се веома лако могу преносити путем ветра и другим начинима.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Invading Species.com Ontario Ministry of Natural Resources and Ontario Federation of Anglers and Hunters
- Species Profile- Purple Loosestrife (Lythrum salicaria) Архивирано на сајту Wayback Machine (26. август 2018), National Invasive Species Information Center, United States National Agricultural Library. Lists general information and resources for Purple Loosestrife.
- Flora of Iran
- Purple Loosestrife, Aliens Among Us. Virtual Exhibit of the Virtual Museum of Canada.
