Први руско-персијски рат

Први руско- персијски
	; Еуген Ланкерали: флота Петра великог (1909).
Време	29. јул 1722. — 23. септембар 1723.
Место	Каспијски регион, Јужни кавказ, Персија.
Узрок	жеља Петра I за руским ширењем на исток, спречавање отоманске експанзије у Персији.
Исход	победа Русије, Петербуршки мир 12. септембар (1723)
Сукобљене стране
Руска Империја Украјински Козаци; Грузијско краљевство	Сафавидско царство
Команданти и вође
Петар Велики,; Фјодор Апраксин,; Михајл Матушкин,; Данило Павлович Апостол (козачки атаман),; Вахтанг IV	Шах Тахмасп II
Јачина
Руска Империја; 22,000 људи,; Козаци; 22,000 људи,; Грузијско- Јерменска војска,; 40,000 људи; 115,000 људи,; Укупно: 84,000	Сафавидско царство; 70,000 људи
Жртве и губици
; 4000 људи	; непознато

Руско-Персијски рат, 1722 — 1723, познат је у руској историографији као Персијски поход Петра великог, био је рат између Русије и Персијског царства Сафавида (Иран), изазван покушајем руског цара да прошири руски утицај на Каспијски и Јужно кавкаски регион и спречи свог противника, Османско царство, да дође до територијалих добитака у региону на рачун опадајуће Сафавидске Персије.

Пре кампање, Петар Велики обезбедио је савез са грузијским краљем Вахтангом IV и са главним епскопом Јерменске цркве Азваџадуром. Ови хришћански владари су молили за руску помоћ у својим сукобима са Персијом , и експанзионистичким Отоманским царством.

У јулу 1722, Руска војска и козаци бројали су, око 22.000 људи, затим су укрцани на бродове ново-изграђене Каспијске флоте коју је предводио Фјодор Апраксин из Астрхана. Касније им се придружило још око 22.000 коњаника и козака маршорјући копнено из града Царицин (данашњи Волгоград). Руска војска је 23. августа, 1722. заузела Дербент у јужном Дагестану. Међутим, у јесен исте године временске неприлике на каспијском мору приморале су Петра Великог да се врати у астрахан остављајући руске гарнизоне код Дербента и Буђоновска. Септембра 1722, Вахтанаг VI улогорио се код Ганже у данашњем Азербеџану са мешовитом грузијско-јерменском војском од 40.000 да би се придружио брзонапредујућој руској војсци у походу, али после вести о Петровом одлазку вратио се у Тбилиси у новембру.

У децембру 1722. руска војска и морнарица, под генерал-мајором, Михајлом Матјушкином зауима Рашт и у јулу 1723. наставља поход и заузима Баку. Руски војни успеси и османлијска инвазија на Персијске положаје на јужном кавказу у пролеће 1723. год приморала је Тахмаспа II да потпише да закључи мир у Санкт Петербургу којим је предао Дербан, Баку, и персијске провинције Ширван, Гилан, Мазендаран, и Астрабад (данашњи Горган) Русима 12. септембра, 1723. године.

Године 1735, уочи Руско-турског рата (1735—1739), царица Ане Ивановна је вратила све анектиране области Персији као предуслов стварања савеза са Персијом против Османлија.

Извори

Види још

Други руско-персијски рат