Пржење

Пржење је кулинарска техника на уљу или на некој другој масти.^[1] Слично као код динстања, пржена храна се обично преврће једанпут или двапут током кувања, помоћу хватаљке или спатуле. Могуће је пржити велики број различитих врста хране.

Историја[уреди | уреди извор]

Сматра се да се пржење прво појавило у Старом Египту, за време Старог краљевства, око 2.500 године пре нове ере.^[2]

Детаљи[уреди | уреди извор]

Највећа корист коју имамо од пржења јесте брзина припреме. Наиме, масноћа много брже преноси топлоту него ваздух и вода, па ћете храну обично лакше припремити са мало уља у тигању, него у рерни или лонцу. Масноћа многим намирницама додаје укус који многи сматрају неодољивим.

Међутим, пржена храна је у великом броју случајева нездрава. Већина намирница, па и оних најздравијих, упије уља у количини од 40 одсто сопствене тежине.

Галерија[уреди | уреди извор]

Тофу на пржењу
Пржена палента, помфрит и пилетина на класичној бразилској трпези.
Пакора је пржена грицкалица, популарна широм Индије.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ editor, Prosper Montagné ; American; Escoffier, Charlotte Turgeon ; pref. by Robert J. Courtine ; original preface by Auguste; Hunter, Philéas Gilbert ; text translated from the French by Marion (1977). The New Larousse Gastronomique : The Encyclopedia of Food, Wine & Cookery. New York: Crown Publishers. стр. 299, 307. ISBN 978-0-517-53137-2.
^ Tannahill, Reay. (1995). Food in History. Three Rivers Press. p. 75

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Пржење на Викимедијиној остави

[1] tor, Prosper Montagné ; American; Escoffier, Charlotte Turgeon ; pref. by Robert J. Courtine ; original preface by Auguste; Hunter, Philéas Gilbert ; text translated from the French by Marion (1977). The New Larousse Gastronomique : The Encyclopedia of Food, Wine & Cookery. New York: Crown Publishers. стр. 299, 307. ISBN 978-0-517-53137-2.

[Tannahill-2] Tannahill, Reay. (1995). Food in History. Three Rivers Press. p. 75

[1]

[2]