Провинција Шимоцуке

С Википедије, слободне енциклопедије
Шимоцуке обележен на мапи јапанских провинција 1868. године.

Шимоцуке (јап. 下野国) је једна од 66 историјских провинција Јапана, која је постојала од почетка 8. века (закон Таихо из 703. године) до Мејџи реформи у другој половини 19. века. Шимоцуке се налазио у источном делу острва Хоншу, без излаза на море.[1]

Царским декретом од 29. августа 1871. све постојеће провинције замењене су префектурама.[2] Територија Шимоцукеа одговара данашњој префектури Точиги.[3][4]

Географија[уреди | уреди извор]

Јапанске провинције до 1868. године.

Шимоцуке се на северу граничио са провинцијом Ошу, на југу са провинцијама Мусаши и Шимоса, на западу са провинцијом Козуке, а на истоку са провинцијом Хитачи.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan (Volume 3). 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. xviii. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. 
  2. ^ Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan (Volume 5). 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. 633. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. 
  3. ^ Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. стр. 3. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801. 
  4. ^ Chaplin, Danny (2018). Sengoku Jidai. Nobunaga, Hideyoshi and Ieyasu: Three Unifiers of Japan. CreateSpace. стр. 7—31. ISBN 978-1983450204.