Пређи на садржај

Просветне новине са државонародним пратиоцем

С Википедије, слободне енциклопедије


Просветне новине са државонародним пратиоцем
Типкњижевни лист
Формат32 cm
Главни уредникСергије Николић
Оснивање1848.
Језиксрпски
Укидање1849?.
СедиштеБеоград

Просветне новине са државонародним пратиоцем (Просветне новине са Државонароднымъ пратіоцемъ) је књижевни лист који је доносио и прилоге из позоришног и културног живота Београда. Како је уредник Просветних новина, Сергије Николић,[1] професор Лицеја, био противник Вука Караџића и Ђуре Даничића, лист је окупљао критичаре Вукове реформе.[2]

Критике[уреди | уреди извор]

Једна од сарадника листа био је и Ђорђе Малетић (1816-1888), књижевник, естетичар, преводилац, политичар, позоришни педагог и теоретичар. Малетић је у чланку "Песме Бранка Радичевића" (8/1848) оценио да је стваралаштво овог песника из карловачког периода, пре свега "Ђачки растанак", вредно пажње и за сваку похвалу, док је Бранко из тзв. "бечког" периода, када је настала песма "Пут" "суров, необуздан, пуст и занесен".[2]

Ђорђе Малетић (1816-1888)

Позоришни живот[уреди | уреди извор]

Током 1848. године, лист доноси и информације о позоришним представама у Београду. Тако сазнајемо да је Србско позориште приказало спев Јована Ст. Поповића "Сан Краљевића Марка" или "Слава Србије на дан прозваног Андреје". Помињу се и Стеријина дела "Смрт Стефана Дечанског", као и "жалостно позорје" "Владислав".[2] У рубрици "Позоришни гласоноша" Новине су доносиле недељни репертоар позоришта у Београду.

Полемике[уреди | уреди извор]

Сергије Николић је вероватно аутор текстова који су се жестоко обрушили на Вука Караџића и његове писталице. У једном чланку се напада Вуков превод "Новог завјета", а у другом Ђуро Даничић, Вук и његов рад у Бечу. Иако се наводи да ће лист објављивати и мишљења Вукових присталица, како би се чуло и другачије мишљење, то се ипак није догодило.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Просветне новине са државонароднымъ пратіоцемъ”. Виртуелна библиотека Србије. Приступљено 26. 11. 2020. [мртва веза]
  2. ^ а б в г Матицки, Миодраг (2016). Српска књижевна периодика: 1766-1850. Нови Сад: Матица српска. стр. 453. ISBN 978-86-7946-189-6.