Разговор:Александар Аљехин/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Допуна за одредницу Александар Аљехин и пододредницу Нацистички симпатизер

Мислим да су наслов и текст чланка доста произвољни недоречени и читаоца могу да доведу у заблуду да је Аљехин симпатисао Нацисте

Предлажем администраторима да прочитају текст који следи и да из њега извуку суштину Аљехинове игре на турнирима под окупацијом.

Текст је преведен из књиге Александар Алљехин од Котова са руског језика:

У јануару 1940. године брод који је носио светског првака у Европу, најзад је стигао у Португал. Аљехина су одушевљено дочекали домаћи шахисти. И како не би, у њихову земљу прву пут долази светски првак у шаху! У то време Аљехин је сачувао импозантан изглед. Мало пуначак, увек у елегантном оделу од најбоље енглеске тканине, са помало театралним манирима – тако се појављивао пред учесницима симултанки.

У Шпанији, објављена је књига Пабло Морана „Последњи дани генија”, из које смо сазнали неколико важних детаља о животу Аљехина у периоду 1941–1946. године.

Аљехин је боравио у Португалу две недеље и отпутовао је за Француску, где се налазило место његовог сталног боравака, да би испунио свој грађански дуг. Приступио је француској војсци као војни преводилац. Добровољно отићи у рат, па нека и у својству преводиоца, када си светски првак и имаш скоро педесет година је необичан поступак. Други рат са немцима и други добровољни одлазак на фронт. Та чињеница је представљала озбиљан фактор који је одређивао однос Аљехина са нацистима. „Када је Француска пала, – пише португалски шахиста Лупи, који је био једини пријатељ светског првака последњих година живота, – добио сам писмо од Аљехина. Писао је о жељи да се врати у Португал и касније отпутује за Америку”.

У априлу 1941. године Аљехин долази у Португал. Грејс (супруга) га није пратила, отпутовала је у Дјеп покушавајући да сачува своју кућу која је била опљачкана. „У жељи да јој помогне, – саопштава П. Моран, – Аљехин се обратио у представништво Немачке у Лисабону. Фашистичке власти радо су успоставиле контакт са светским прваком: његово име представљало је добру рекламу. Спекулишући са положајем у којом се нашла супруга светског првака и претећи му, приморали су Аљехина да узме учешће на турнирима који су се одржавали на територији Трећег рајха”. Касније је Аљехин изјавио о томе: „Моје колеге критикују ме што сам играо, али не схватају да то нисам учинио, онда вероватно, сада не бих био жив”.

После рата усијане главе су оштро нападале Аљехина, тумачећи његово учешће на турнирима које је организвао окупатор 1941–1943. године, као колаборационизам и тражили су суђење. При томе су потпуно заборављали, да је велики број велемајстора и мајстора такође играо под немцима и њих нико није покушавао да окриви… Окупациона власт је схватила: учешће светског шаховског првака на турнирима на окупираној територији послужиће јачању њеног ауторитета. Немци су одредили Аљехину место боравка у Прагу и издали су прецизно наређење: бонове за храну издавати само као учеснику турнира.

Не треба испустити из вида ни ту околност, да победе Аљехина на турнирима нису биле баш добро примљене од стране нациста: „Шта се догађа? Ми ратујемо са русима на фронту, а овде један рус бије све наше! Па још и у тако умном виду такмичења, као што је шах!” Било је доста наклапања и по питању резултата Аљехина на симултанкама: у једној од њих, против немачких официра, победио је у 75 партија од 75! На тринаест турнира учествовао је Аљехин последњих година свог живота, на једанаест је био први. Једном је био други, и једном је поделио 2–3. место. Сјајан резултат! Али, судбина „традиционално” наноси Аљехину нови удар: у јануару 1943. године њега смештају у војну болницу у Прагу. Дијагноза је код неких изазивала осмех: шарлах! Дечија болест у 50 години. Неко се сетио да је у истој болници пре 14. година, од исте болести преминуо изванредни велемајстор Рихард Рети.

Лекари су спасили живот Аљехина, али му је здравље нарушено. Било му је тешко да побеђује у шаху. Аљехин покушава да избегне сусрете са опасним супарницима, игра на турнирима са мајсторима средње снаге. Осим тога, окупатори су све мање посвећивали пажњу шаху: имали су преча посла! Аљехин одлази у Шпанију, а после у Португал. Лупи који га је сачекао у Хихону, се уплашио. „Како се он променио! Стресао сам се, кад сам га видео, – пише Лупи. – Уместо поносног, стаситог мушкарца… преда мном је стајала приказа, чије су речи звучали нервозно, чије су руке, док је причао тражили ваше руке, као да су говориле: „Ви разумете? Можете да схватите шта ја имам увиду?” Још једно запажање Лупија: „Добио сам писмо од доктора Мартинеца Морана. У њему је чувени шпански кардиолог писао, да Аљехинов притисак расте до 280, да он пије превише симпатине и да је већ доживео инфаркт”.

Али није само тешка болест уништавала организам Аљехина. Међу емигрантима био је велики број оних, који су губили наду не само на успех, него и на пристојни живот и обично су тражили утеху у алкохолном забораву. Као што знамо, код Аљехина је тај порок био наследан. Када је био пун идеја и планова, када је имао циљ да врати титулу светског првака, добије прилику да се врати у домовину, гушио је у себи ту опасну страст. Али у окружењу нацистичког лудила, усамљености, одсуства правих пријатеља губио је контролу над самим собом. – Поштено речено, – рекао је једном Паул Керес, – за све године рата нисам ни једном видео Аљехина трезног. Али се дешавало да га видим пијаног на улицама Мадрида.

Штошта објашњава разговор Аљехина са искреним љубитељем шаха доктором Косимиро Ругасијем. – Сењор Ругасио, – рекао је једном Аљехин, – дошао сам на преглед. Желим да знам истину о свом здрављу. Молим вас, да ме не обмањујете и да ми кажете све како јесте.

После детаљног прегледа доктор је дијагностицирао код Аљехина цирозу јетре. – Маестро, ви морате да оставите пиће. – То знам, – одговорио је светски првак. – Све ваше колеге ми говоре исто то. – Ви извршавате самоубиство. Свака чашица приближава вас смрти и ако не оставите пиће, крај може да дође веома брзо.

Аљехин је погледао у лекара и одлазећи проброндао: – Нема смисла да оставим… У оно време, шах је био мало популаран у Шпанији и можемо само да се дивимо енергији и доброћудности шпанских љубитеља који су успели да у периоду 1944–1945. године организују за Аљехина шест турнира. Осим тога, Аљехин је давао часове Артуру Помару и играо је симултанке. Али организовати турнире било је све теже и теже, и шпанци су са олакшањем одахнули, када су Аљехина позвали у Лисабон. Али и тамо је шаховски живот једва титрао. Ускоро су Аљехина послали у одмаралиште Есториал, близу границе. Пошто је овај смештај добио од мецене, светски првак је проводио овде тешке дане лишен могућности да учествује у шаховском животу.

Додуше, то није тако, јер ускоро је таква могућност искрсла. Из Лондона је стигао званични позив на први послератни турнир – у Лондону, у децембру 1945. године и чувени турнир у Хестнигсу. Треба ли објашњавати како је живнуо светски првак! Али и та нада је срушена, нељудски, сурово. Пре почетка турнира у Лондону Шаховска федерација САД затражила је искључење Аљехина са свих турнира! У супротном, амерички шахисти претили су организатору бојкотом. Попустљиви енглези одлучили да не кваре односе са њима. Осим тога, за време лондонског турнира, заобишавши ФИДЕ, организовали су „суђење” Аљехину. Људи који никада нису симпатисали руског шампиона тражили су да се Аљехину одузме титула светског првака, да се не позива на симултанке и турнире, да се не објављују његови чланци у новинама. Тек после смрти Аљехина шаховски свет ће сазнати, чиме су се они руководили: када је у ФИДЕ био постављен на гласање предлог да се титула светског првака разигра у мечу Еве – Решевски…

Узимам на себе храброст да тврдим: перо најискуснијег писца није у стању да изрази ту усамљеност и напуштеност, тај осећај безнађа, понижености и бесперспективности који су владали душом Александра Аљехина уочи дочека Нове, прве послератне, 1946. године. Јадна, неудобна соба у хотелу Есториал коју ће вероватно, морати да напусти када почне сезона одмора. Где да иде? Нити куће, нити родбине, нити пријатеља. У џепу ни једног ескуда – цигаре нема за шта да купи. Нити турнира, нити симултанки – све због издајничког искључења из британских турнира. Да ли се могуће тако жестоко опходити са човеком који већ седамнаест година седи на шаховском трону?! Да, лошу су услугу направили шаховској историји руководиоци британске шаховске федерације, када су тих радосних послератних дана преузели на себе одлуку о судбини генијалног шахисте… Пре неколико година, у Лондону је објављена моја књига „Александар Аљехин”. У предговору књиге, издавач је нашао за сходно да критикује део књиге у којој се говори о историји тог позива. Ја сам написао да су се енглези према светском прваку понели „неџентлменски”. У специјалном редакцијском чланку поновљени су стари, давно истрошени разлози одбијања: учешће Аљехина на турнирима 1941–1943. године у Европи окупираној фашистима, а такође неукусан чланак са критиком Лаксера и Штајница који је објављен у „Паризер цајтунгу”.

После смрти Аљехина, шаховски свет се већ 61 годину диви његовим партијама и одавно је заборавио поступке Аљехина у току рата. Чак и аутори предговора за моју књигу говоре о томе неодређено. Па зар се вреди тога сећати? Својим издавачима, међу којима имам доста пријатеља, рекао сам следеће: „Престаните да изврћете чињенице! Хајде да се сетимо: позив је био послат Аљехину у лето 1945. године. У то време су већ биле познате чињенице његове игре под нацистима и историја са чланком. Ипак, нашли сте могућност да пошаљете позив. Због чега се све тако нагло променило? Чиме је био изазван преокрет? Можда су се појавиле неке нове чињенице?”.

Ништа ново није било пронађено; разлог се крио у томе, да неки велемајстори које је Аљехин млатио на предратним турнирима, то нису заборавили и имали су разлог да се и даље плаше светског првака. Последњих година живота Аљехин је освојио 17. првих места. Чак и таквог гиганта, као што је био Паул Керес победио је са убедљивим резултатом: +3 –0 не рачунајући ремије! А свако жели да се нађе на шаховском трону! Знајући да је у поштеној борби Аљехина немогуће савладати, неки најактивнији борци за „чистоту морала” дигли су буку о колаборационизму.

На неки начин, и сâм сам тих година осетио непоштен однос према Аљехину. Неколико месеци након смрти Аљехина, 1946. године ми, совјетски велемајстори, играли смо на међународном турниру у Гронингену. Нема потребе додатно објашњавати, зашто су холандске мецене издвојили позамашан новчани износ за овај турнир: желели су да помогну Евеу да освоји прву награду „код куће”, након чега би се питање о проглашењу новог светског првака решило отприлике овако: Аљехин је умро, Еве – најјачи, једини живи екс-првак света, значи, круна аутоматски прелази њему.

Ботвиник је водио тринаест кола. Али каква је радост обузела холандске љубитеље када је Ботвиник у 14. колу доживео први пораз од мене. Били су спремни да ме носе на рукама! Али зато, како су ме неки гледаоци омрзли, када сам у последњем колу победио и Евеа и, на такав начин, одузео му, рекло би се непобитно право на шаховску круну. А то да су такве намере постојале, потврђује општепозната чињеница: сматрати новим прваком победника меча Еве – Решевски.

Пребачено са архиве Трга. --ФилиП ^_^ 14:08, 31. децембар 2008. (CET)

Не постоји Будимски гамбит него Будимпештамски гамбит.--Drazetad (разговор) 16:18, 25. новембар 2009. (CET)

Каже се Винаверова варијата Француске одбране, а не Винаверова варијација.--Drazetad (разговор) 16:28, 25. новембар 2009. (CET)

Леп чланак. --93.87.249.33 (разговор) 15:45, 14. фебруар 2010. (CET)

Кандидат за добар чланак на расправи

Расправа траје до: 28. априла у 14ч -- SmirnofLeary (разговор) 14:23, 21. април 2010. (CEST)

Коментари

• Требало би скратити увод.
• Пребацити из садашњег у прошло време. -- Bojan  Razgovor  01:19, 23. април 2010. (CEST)

ОК, одрадићу то. Само ми праве проблем шаблони за цитирање/референцирање. Кад се у шаблону cite web наведе текст на енглеском, не конвертује га на ћирилицу, док код шаблона citation и cite journal конвертује. Сад морам ручно да стављам заграде да се избегне пребацивање. -- SmirnofLeary (разговор) 01:29, 23. април 2010. (CEST)

Рецимо овај шаблон: „Chess Champion”, Time Magazine, December 30. 1935, Приступљено 20. 5. 2008  Мислим да не може лошије да прикаже информацију. -- SmirnofLeary (разговор) 01:33, 23. април 2010. (CEST)

Треба да се убаце ти тагови у шаблоне citation и cite journal, а не у текст. То је лакше решење. -- Bojan  Razgovor  01:36, 23. април 2010. (CEST)

Слажем се, само се бојим да нећу систематски поремети сва до сада наведена цитирања где су навођени тагови у тексту. -- SmirnofLeary (разговор) 01:42, 23. април 2010. (CEST)

Узима се као и то често....

"Често се узима као један од најбољих шахиста свих времена."

Предлажем да се ова реченица измени и да гласи:

"Многи га сматрају једним од најбољих шахиста свих времена." --Antidiskriminator (разговор) 00:46, 25. април 2010. (CEST)

Ок, потрудићу се у току дан да променим тај израз и овај део који је навео Бојан. Хвала на сугестији. -- SmirnofLeary (разговор) 14:07, 26. април 2010. (CEST)

Гласање (правилник)

Гласање у трајању од седам дана почиње након периода вредновања кандидата, само у случају да је расправа била успешна:

1. Ако је поред аутора/предлагача у расправи учествовао бар један корисник.
2. Ако су отклоњени разлози за све објективне примедбе дате на јавној расправи.

Током седмодневне расправе није изнет ниједан коментар на основу којих не можемо да закључимо да су корисници прочитали чланак, нити је предлагач отклонио примедбе, с обзиром на то уклањам налепницу да је чланак на расправи. Предлагач може поново да покрене расправу, при чему би било добро да на време замоли бар једног корисника да прође кроз чланак и одговори на примедбе како би расправа била успешна. -- SmirnofLeary (разговор) 15:50, 28. април 2010. (CEST)

Кандидат за добар чланак на расправи

Расправа траје до: 12. јануар 2011.--Karel Capek (разговор) 10:50, 5. јануар (CET)

Коментари

Чланак је у мало у презенту, мало у прошлом времену. Треба га пребацити скроз у прошло време. -- Bojan  Razgovor  04:23, 7. јануар 2011. (CET)

Чланак треба да садржи више веза, посебно онај део при крају. --Новак (разговор) 21:55, 10. јануар 2011. (CET)

Кандидат за добар чланак на гласању

Гласање траје до 20. јануара 2011. у 16:23. --Новак (разговор)

Коментари

 Коментар:...

Добар чланак

Чланак је изабран у категорију добрих чланака 21. јануара 2011. --Новак (разговор) 16:42, 22. јануар 2011. (CET)

Коментари

 Коментар:...