Разговор:Дивош (Сремска Митровица)/Архива 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
Први поднаслов
Такодје поред манастира Кувездин налазе се и манастири Света Петка( Петковица) и манастир Дивса (Дјипса). Село се дели на две стране велику и малу, измедју којих протице канал Јарос.
Према попису из 1737. године, село је имало 99 породичних старешина, власт су представљали кнез Бошко Ситаровић, ешкут Радован Радичић и биров Вујица Марошевић. Тада су забележена презимена: Продановић, Радуловић, Савин, Давидовић, Сидаров, Крсмановић, Јованић, Миљанов, Богдановић, Бајић, Банић, Лончаревић и друга.
Становништво Дивоша се знатно повећало у другој половини 18 века, када је село имало 183 дома. Према попису из 1791. године имало је двеста кућа и више од хиљаду душа, а двадесет година касније село је имало чак 1.800 становника, нешто мање него сада.
Иначе, према записима, грб Дивоша је имао модро поље на коме су две унакрст положене гранчице, а међу њима је сребрни лемеш, што симболизује основно занимање становника.
Данашњи Дивош има 570 кућа од којих је, веле мештани чак 70 празно. Задесила их је судбина данашњег села, која ће, ако се настави овакав тренд, остати полупразна. Овде данас живо око 1.900 становника. Покушавају да селу врате "живот" па су кренули са послом на побољшавању инфраструктуре и "дотеривању" места.Можда у будућности буде опет значајно насеље на јужним падинама једине сремске планине.
Са чланка --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 00:50, 6. март 2007. (ЦЕТ)