Разговор:Дољашница
| Ово је страница за разговор на којој можете да предлажете измене у вези са чланком. | |||
| Правила садржаја
|
||
Дољасница[уреди извор]
У Браничевском тефтеру из 1467 год. Дољашница се помиње као Мерза Селиште Сејалиште, празно место у коме се не живи стално. По попису из ових дана скоро сваки од око 130 домова има два или више чланова који су гастарбајтери (гостујући радници у иностранству). Свака кућа у долини или је била или јесте или планира да се привремено пресели и живи и негде у Европи. Неке куће су готово празне и у њима се нажалост живи током једног месеца у години. Промене су овде, не само у Дољашници него у целом Браничевском округу почеле пре неколико деценија, када су због стагнације и опадања у развоју Подунавских Градова, људи из ових крајева који су се претезно бавили пољопривредом, свој економски па и културни развитак везали за развијене средине Европе.
Као и многа друга насеља у Браничевском округу и Дољашница спада у ред оних која имају негативну стопу обнављања становништва, на шта указује податак да се у последњих десет година просечно годишње родило мање деце него што је умрло мештана.
Насе село се раније налазило у близини села Чесљеве баре (тачније сесма батрна).
житељи (тадашњег) села (Дољанице) одувек су били вредни, тако да су највисе времена проводили ван својих куца тј колиба, обрадјујуци своје њиве које су биле мало подаље од тадасње локације села. Врло цесто се десавало да по повратку куцама касно увеце, уморни исцрпљени остану и без вецере. Питате се како и због цега ? Па наравно неко је то искористио па је без њиховог знања позајмљивало у неповрат (да будем културнији да не помињем крадју) све сто се могло, кокоске, јаја, прассице, јагњад итд итд. Због врло поузданог система за закљуцавање у то време, (тј непостојања ПВЦ столарије и сигурносних брава, које се данас могу набавити по врло високим ценама у Долyндустрy), никаква новост није била пронаци цабре (бурици, каце) готово празне, без сира, сланине, турсије, вина и ракије, врло цесто је нестајао и лонац са спорета, без обзира ста се у њему налазило. То је за тадасње зитеље села постала ноцна мора тј неподносљиво па су морали несто смислити тј преузети, сумња је била и постојала али није било доказа. Скупило се тада пар најмудријих зитеља села,наравно партијска припадност им није сметала (само је спс, сдс, дс, дсс, срс, спо,нс,лдп,јул и јос некима био забрањен приступ) па су томе ресили стати на пут. Недуго после договор је пао, план до најситнијих детаља испланиран.
Ицицемо вецерас нас неколико местана у облизњу кафану у Цесљевој бари, попицемо по неку љуту ракију, па цемо медјусобно поприцати мало гласније како цемо сутра отици у сто вецем броју припремати дрва за зиму, рецено урадјено. После одласка Дољасницана из кафане, стари Кафедзија (најстарији местани прицају да је био припадник ЦИЈЕ, ФБИ, КГБ или САЈ, до данасњег дана јос неутврдјено) одмах је обавестио своје местане о намери тадасних комсија тј зитеља старе Дољаснице да у сто вецем броју иду спремати дрва за зиму. То нам је најбоља прилика до сада рекао је један местанин C. Баре (познат по прекој нарави и насилног понасања), њихове су Суме далеко (ла кулме) скоро поред села Забреге, а тоцкови на запрегама су им скоро без и једног крампона, лицно сам проверио, тако да се неце рано вратити куцама.
Следецег дана у рану зору местани села Дољаснице кренули су у сто вецем броју по ранијем смисљеном плану, припремати дрва за зиму. После извесног времена једно десетак младјих местана вратило се назад у село снамером ухватити лопове на делу. Када су се околним путем приблизили селу, са облизњег брдасца имали су ста видети, нису могли веровати својим оцима ста се десава. Незваних гостију из облизњег села, није било као по њиховој предпоставци мало, него их је било пуно пуно висе. Нама до сада драге комсије носиле су све сто су стигле, неки су цак и церамиду (цреп) са куца скидали и товарили на запрезна кола. Младјани мирољубиви Дољасницани, били су у пуно мањем броју, тако да ниста нису могли предузети, све су то немо посматрали. Сломљеног срца и сузних оцију вратили се назад (ла кулме) и све то исприцали родитељима и осталим местанима. Дољасницани нису имали другог избора, били су принудјени да напусте досадасње село. Припремљена дрва, градју, нису искористили по предјасњем плану за огрев, него су се одмах прихватили великог посла и поцели себи градити колибе на садасњој локацији села, сто даље од дојуцерасњих комсија. Били су веома слозни, тако да су пре зиме скоро све колибе биле спремне за усељење ( једини проблем им је представљала ЕЛЕКРО МОРАВА па су због нересеног урбанистицког плана тј дивље градње, морали сацекати на прикљуцак електрицне енергије тј струје до 1950 и неке године, медјутим ко цека тај и доцека). Сви су се радовали новом локацијом и новим колибама ( а нависе локални музицари, (лаутари) који су за свако одсвирано усељење у колибу наплацивали по корпу јаја и каис сланине.)Њиве и суме су им биле близе куцама, лосе комсије далеко, конацно је њиховим мукама досо крај. Тако да су до данасњег дана Дољасницани на овој локацији. Дракце Симиц. За висе информација о Сл. Дољасница посетите http://simic.selfip.com --Брики (разговор) 11:24, 13. фебруар 2011. (ЦЕТ)