Разговор:Дољашница

Doljasnica

Дољашница

U Braničevskom tefteru iz 1467 god. Doljašnica se pominje kao Merza Selište Sejalište, prazno mesto u kome se ne živi stalno. Po popisu iz ovih dana skoro svaki od oko 130 domova ima dva ili više članova koji su gastarbajteri (gostujući radnici u inostranstvu). Svaka kuća u dolini ili je bila ili jeste ili planira da se privremeno preseli i živi i negde u Evropi. Neke kuće su gotovo prazne i u njima se nažalost živi tokom jednog meseca u godini. Promene su ovde, ne samo u Doljašnici nego u celom Braničevskom okrugu počele pre nekoliko decenija, kada su zbog stagnacije i opadanja u razvoju Podunavskih Gradova, ljudi iz ovih krajeva koji su se pretezno bavili poljoprivredom, svoj ekonomski pa i kulturni razvitak vezali za razvijene sredine Evrope.

Kao i mnoga druga naselja u Braničevskom okrugu i Doljašnica spada u red onih koja imaju negativnu stopu obnavljanja stanovništva, na šta ukazuje podatak da se u poslednjih deset godina prosečno godišnje rodilo manje dece nego što je umrlo meštana.

Nase selo se ranije nalazilo u blizini sela Česljeve bare (tačnije sesma batrna). žitelji (tadašnjeg) sela (Doljanice) oduvek su bili vredni, tako da su najvise vremena provodili van svojih kuca tj koliba, obradjujuci svoje njive koje su bile malo podalje od tadasnje lokacije sela. Vrlo cesto se desavalo da po povratku kucama kasno uvece, umorni iscrpljeni ostanu i bez vecere. Pitate se kako i zbog cega ? Pa naravno neko je to iskoristio pa je bez njihovog znanja pozajmljivalo u nepovrat (da budem kulturniji da ne pominjem kradju) sve sto se moglo, kokoske, jaja, prassice, jagnjad itd itd. Zbog vrlo pouzdanog sistema za zakljucavanje u to vreme, (tj nepostojanja PVC stolarije i sigurnosnih brava, koje se danas mogu nabaviti po vrlo visokim cenama u Dolyndustry), nikakva novost nije bila pronaci cabre (burici, kace) gotovo prazne, bez sira, slanine, tursije, vina i rakije, vrlo cesto je nestajao i lonac sa sporeta, bez obzira sta se u njemu nalazilo. To je za tadasnje zitelje sela postala nocna mora tj nepodnosljivo pa su morali nesto smisliti tj preuzeti, sumnja je bila i postojala ali nije bilo dokaza. Skupilo se tada par najmudrijih zitelja sela,naravno partijska pripadnost im nije smetala (samo je sps, sds, ds, dss, srs, spo,ns,ldp,jul i jos nekima bio zabranjen pristup) pa su tome resili stati na put. Nedugo posle dogovor je pao, plan do najsitnijih detalja isplaniran. Icicemo veceras nas nekoliko mestana u obliznju kafanu u Cesljevoj bari, popicemo po neku ljutu rakiju, pa cemo medjusobno popricati malo glasnije kako cemo sutra otici u sto vecem broju pripremati drva za zimu, receno uradjeno. Posle odlaska Doljasnicana iz kafane, stari Kafedzija (najstariji mestani pricaju da je bio pripadnik CIJE, FBI, KGB ili SAJ, do danasnjeg dana jos neutvrdjeno) odmah je obavestio svoje mestane o nameri tadasnih komsija tj zitelja stare Doljasnice da u sto vecem broju idu spremati drva za zimu. To nam je najbolja prilika do sada rekao je jedan mestanin C. Bare (poznat po prekoj naravi i nasilnog ponasanja), njihove su Sume daleko (la kulme) skoro pored sela Zabrege, a tockovi na zapregama su im skoro bez i jednog krampona, licno sam proverio, tako da se nece rano vratiti kucama.

Црква у Дољашници

Sledeceg dana u ranu zoru mestani sela Doljasnice krenuli su u sto vecem broju po ranijem smisljenom planu, pripremati drva za zimu. Posle izvesnog vremena jedno desetak mladjih mestana vratilo se nazad u selo snamerom uhvatiti lopove na delu. Kada su se okolnim putem priblizili selu, sa obliznjeg brdasca imali su sta videti, nisu mogli verovati svojim ocima sta se desava. Nezvanih gostiju iz obliznjeg sela, nije bilo kao po njihovoj predpostavci malo, nego ih je bilo puno puno vise. Nama do sada drage komsije nosile su sve sto su stigle, neki su cak i ceramidu (crep) sa kuca skidali i tovarili na zaprezna kola. Mladjani miroljubivi Doljasnicani, bili su u puno manjem broju, tako da nista nisu mogli preduzeti, sve su to nemo posmatrali. Slomljenog srca i suznih ociju vratili se nazad (la kulme) i sve to ispricali roditeljima i ostalim mestanima. Doljasnicani nisu imali drugog izbora, bili su prinudjeni da napuste dosadasnje selo. Pripremljena drva, gradju, nisu iskoristili po predjasnjem planu za ogrev, nego su se odmah prihvatili velikog posla i poceli sebi graditi kolibe na sadasnjoj lokaciji sela, sto dalje od dojucerasnjih komsija. Bili su veoma slozni, tako da su pre zime skoro sve kolibe bile spremne za useljenje ( jedini problem im je predstavljala ELEKRO MORAVA pa su zbog neresenog urbanistickog plana tj divlje gradnje, morali sacekati na prikljucak elektricne energije tj struje do 1950 i neke godine, medjutim ko ceka taj i doceka). Svi su se radovali novom lokacijom i novim kolibama ( a navise lokalni muzicari, (lautari) koji su za svako odsvirano useljenje u kolibu naplacivali po korpu jaja i kais slanine.)Njive i sume su im bile blize kucama, lose komsije daleko, konacno je njihovim mukama doso kraj. Tako da su do danasnjeg dana Doljasnicani na ovoj lokaciji. Drakce Simic. Za vise informacija o Sl. Doljasnica posetite http://simic.selfip.com --Briki (разговор) 11:24, 13. фебруар 2011. (CET)