Разговор:Комесарска управа/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Комесарска управа је била чисто технички орган без икаквих политичких претензија, дакле НИЈЕ била Влада. Променити наслов!--Оњегин (разговор) 14:15, 21. август 2012. (ЦЕСТ)

За овакве текстове везане за ближу српску историју не би било лоше проширити изворе. Берлински зид је давно пао, а на интернету има на десетине различитих текстова и аутора који су се бавили овом темом. Наћи средину је пун погодак. Овако како је започет, текст нас враћа у касне четрдесете.--Оњегин (разговор) 14:55, 21. август 2012. (ЦЕСТ)

Уосталом ево и текст са хрватске википедије

Комесарска управа Комесарска управа, која је била технички орган без икаквих политичких претензија, формирана је послије припреме и преговора с надлежним њемачким властима. Иницијатор, са српске стране, био је Милан Аћимовић, ранији управник Града Београда и министар унутарњих дијела. Од Нијемаца је тражено:

"Да поштивају одредбе међународног права, да остану на снази наши грађански и кривични закони, као и наше судске власти, пошто је постављање полиције и службе сигурности од наших органа сама југославенска Влада предала уговором о примирју; да Српска православна црква има да настави свој рад несметано и с истом организацијом и у новој ситуацији, а наше је власти имају у тому и даље помагати; да наша домаћа управа може располагати својим финанцијама да би била у стању да чини неопходне помоћи, као: исплате обитељима ратних заробљеника и помоћи избјеглицама из свих крајева Југославије; да се чланови српске цивилне управе у Београду зову Комесарима министарства и имају се сматрати одвјетницима нашег народа пред окупацијским властима. У овом смислу потребна нам је и званична потврда од стране врховног представника њемачких окупацијских власти на нашем тлу; да се у црквама има и даље за вријеме службе помињати име Њ.V. Краља Петра II и српског патријарха као и надлежних архијереја и да слике Краља Петра II по надлештвима и приватним домовима имају остати и бити поштиване, јер ми и даље остајемо вјерни поданици свога Краља, да судови имају изрицати пресуде у име Њ.V. Краља Петра II (Нијемци овај увјет нису примили); да српска цивилна управа у Београду има право доношења уредби ради регулирања насталих проблема у народноме животу; да има право постављања и отпуштања свих чиновника, а особе у које окупатор не буде имао повјерења и чије остајање на положајима буде сматрао угрожењем своје сигурности, окупатор ће оптуживати пред нашом цивилном управом, која ће даље поступати по одредбама међународног права и закона осталих на снази; да се приватна и црквена својина, као и она државна која не служи изравно рату, има поштивати".

Уз ове увјете које су Нијемци примили, Димитрије Љотић је генералу Форстеру предао још два меморандума. У првоме је молио за наређење хрватским, бугарским и мађарским властима "да пусте из затвора многе тисуће ухићених Срба и да зауставе прогоне, покоље и уништење српског народа". У другом меморандуму је молио, "да се наши официри, подофицири и војници не одводе у њемачко заробљеништво, већ да се, као и у Грчкој, пусте својим кућама".

Особеност састава Комесарске управе била је у томе, да њу нису сачињавали ни представници само једне политичке групе, ни личности, који иза себе не би имали извјесну политичку залеђину из недавне прошлости. У овој Комесарској управи биле су заступљене све српске странке и покрети осим Савеза земљорадника чије је тадашње вођство било у иноземству. Групу Др. Милана Стојадиновића заступали су: Милан Аћимовић као комесар Министарства унутарњих дијела, Момчило Јанковић као комесар Министарства правде, Душан Летица као комесар Министарства финанција, групу Драгише Цветковића заступао је Душан Пантић као комесар Министарства Поште, брзојава и телефона, Демократску странку заступао је Ристо Јојић као комесар Министарства просвјете, Народну радикалну странку Др. Лазо M. Костић као комесар Министарства промета. ЈНС представљао је Јеремија Протић као комесар Министарства исхране. За комесара Министарства грађевина био је узет Инг. Станислав Јосифовић, као стручњак. ЈНП "Збор" представљали су Инг. Милосав Васиљевић као комесар Министарства господарства и Др. Стеван Иванић као комесар Министарства народног здравља и социјалне скрби. Десет комесара имало је десет замјеника.

Комесарска управа била је образована 30. травња 1941. године, када се била почела формирати и група око пуковника Драгољуба Драже Михаиловића. У записнику сједнице Савјета комесара унет је Михаиловићев одговор, који гласи: "Ја сам генералштабни официр и врло добро знам каква су права окупатора на заузетом подручју. Ја нисам остао у шуми да својим испадима правдам непријатељу његове репресалије већ да спремим Краљу и Влади војску у југославенским планинама за одлучну битку, пошто су Краљ и Влада, овог пута, изашли без војске у иноземству. Образовање Савјета комесара одобравам и поздрављам".

Образовање Комесарске управе унијело је извјесно смирење у народ, који се почео у новим условима сналазити. Савјет комесара остао је на управи администрацијом окупиране земље од 30. травња до 29. коловоза 1941. године. То су скоро четири пуна мјесеца за вријеме којих је Савјет комесара учинио неколико врло корисних ствари. Прво, одбио је да донесе закон против Жидова у Србији, и у Србији за сво вријеме окупације закон против Жидова није донијет. Друго, одбијен је захтјев Нијемаца, да се банатским Нијемцима преда Панчевачки Рит. Треће, извршена је благовремена замјена југославенских новчаница за српске, на територију окупиране Србије. Тиме је усташама било онемогућено да пребаце огромне количине југославенских новчаница, купујући посљедње остатке робе у Београду и Србији. Четврто, ријешено је чиновничко питање и, на тражење Нијемаца, основан је посебан Комесаријат за чиновничка питања на челу са Танасијем Динићем. Пето, створен је српски Црвени криж, чиме је била створена могућност "проналажења ратних заробљеника, вођење скрби о њима, омогућавање обитељима преписке са њима и слање пакета у заробљеништво".

Комесарска управа била је управно тијело, које је само у мирним данима могло одговорити својој задаћи. До 22. липња 1941. године, владао је у окупираној Србији ред и мир. Пуковник Михаиловић и група која је била око њега нису подузимали никакву акцију. До напада Њемачке на СССР били су мирни и југославенски комунисти. Од тога дана почиње њихова активност. Неки од њих, иако интелигентни и идеолошки изграђени, вјеровали су да је тога дана почела "свјетска револуција", те су ради тога одушевљено пошли у акцију. Њихова је акција имала разне видове. Мир у окупираној Србији био је озбиљно поремећен. Над Србијом су се наднијели авети каоса и злочина. --Оњегин (разговор) 15:00, 21. август 2012. (ЦЕСТ)

Поента...

...није, дал је била марионетска или није била марионетска. То је била ЦИВИЛНА УПРАВА Србије под немачком окупацијом. У времену после шестоаприлског бомбардовања, слома војске и окупације земље НЕКО је морао да се позабави нормалним наставком живота милиона грађана. Због тога је и формирана. Неко је морао да се бави питањима заштите грађана од најобичнијих локалних криминалаца, успостављања и обнове водовода и канализације, путева, школа, срушених зграда, слања пакета заробљеницима у иностранство... "Марионетска" је због тога сувишан израз. Треба другачије формулисати. Овако испада да је оформљена да служи Немцима који су ионако већ имали своју управу. У тексту на хр вик. имаш објаљњење чиме се бавила и чему је служила, потруди се да уклопиш. Овакав "крњи" текст нема никаквог смисла.--Оњегин (разговор) 22:40, 21. август 2012. (ЦЕСТ)

На Каналским острвима (део Енглеске) који је био под немачком окупацијом у Другом СР, цивилна управа која је помагала становништву да се снађе под окупацијом одржавала ред и мир и др. после рата је награђена за херојски чин. Код нас су ствари текле другачије, али то не значи да се са историјске дистанце требају преписивати политички памфлети ратних победника, него објективно сагледати тадашњу ситуацију.Посебно због тога што 2012 на Википедији тешко да има самих учесника тог рата.--Оњегин (разговор) 22:49, 21. август 2012. (ЦЕСТ)

Па поправи сам шта мислиш да треба. ПАНОНИАН (разговор) 09:50, 22. август 2012. (ЦЕСТ)

Из поштовања...

...према вама као колеги Википедијанцу, немам намеру да мењам страницу коју сте Ви започели. Ја сам само добрнамерно указао на неке чињенице и мислим да је то довољно. Поздрав.--Оњегин (разговор) 22:52, 22. август 2012. (ЦЕСТ)

Па кажем промени слободно шта год желиш, ако се са нечим не будем слагао ја ћу вратити. Немам времена да се сада детаљније бавим овим. ПАНОНИАН (разговор) 07:47, 23. август 2012. (ЦЕСТ)