Разговор:Међународно приватно право
| Ово је страница за разговор на којој можете да предлажете измене у вези са чланком. | |||
| Правила садржаја
|
||
Први поднаслов[уреди извор]
ОК све супер, али да ли си отворио некад енциклопедију да видиш како изгледа неки од енциклопедијских чланака? Хајде молим те исправи овај чланак да личи на нешто, примјер како изгледају остали чланци имаш на све стране. ---Славен Косановић- {разговор} 18:27, 2. фебруар 2007. (ЦЕТ)
Нови цланак[уреди извор]
Избрисао сам цланак претходног корисника и поново све написао. Нисам сигуран како је могуце променити наслов из латинице у цирилицу? Исто тако, требаце додати ту пар референци, да не испадне да је оригинални рад.--Ас286 13:26, 21. септембар 2007. (ЦЕСТ)
Схиззy...(не знам оцигледно да користим све ово..)
Јел може неко од вас експерата да ми појасни шта је колизионоправна природа аутономије воље..Хвала:)
Одговор[уреди извор]
Ево покушаћу да ти објасним.
Кад законодавац пропише одређену одлучујућу чињеницу и та чињеница упути на одређено меродавно право, то има за последицу да се на конкретни однос у питању примењују како диспозотивне тако и императивне норме меродавног права. Међутим код аутономије воље као што вероватно знаш странке користе своја овлашћења да на предметни однос саме искористе своја овлашћења и саме (на основу аутономије воље) изаберу меродавно право које ће се примењивати. Поставља се питање да ли ће се тако одређено меродавно право примењивати у тоталитету (целини), значи како диспозитивне тако и императивне норме, или ће се примењивати само диспозитивне норме. Присталице колизионоправног схватања природе аутономије воље кажу да се овако изабрано право примењује у целини (ин тото), дакле како императивне тако и диспозитивне норме(једино се неће применити оне норме које су у супротности са јавним поретком).
Са друге стране поборници материјалноправног схватања истичу да аутономија воље у МПП-у, не може имати већи домашај од оног који има у унутрашњем праву, где је слобода уређивања уговорних односа ограничена само на област диспозитивних норми, па према том схватању странке избором меродавног права не могу отклонити примену императивних одредби права које би у одуству њиховог избора било меродавно.
Кода нас је више заступљено ово прво (колизионо) схватање , али се наш ЗМПП не изјашњава изричито која је од ове две концепције прихваћена. Надам се да сам колико толико помогао (:.--Грофаззо (разговор) 14:43, 28. јануар 2008. (ЦЕТ)