Разговор:Петриња
Ово је страница за разговор на којој можете да предлажете измене у вези са чланком. | |||
| Правила садржаја
|
Први поднаслов
[уреди извор]Ovo sam čuo od mojih rođaka u koji su živjeli prije rata u Petrinji:
"... za zadnjeg popisa stanovništva prije rata popis je vršila jedna susjeda (srpkinja.) Naša kćer i zet i dvoje djece nisu bili u Petrinji ali smo bili nas dvoje. Nakon što je napisala sve podatke osim narodnosti, žena je krenula dalje. Kada smo ju pitali zašto nije u polje narodnost upisala "hrvatsko", ona je rekla da su joj tako naredili tj. da ako nema osoba kod kuće da ostavi prazno. Kada sam za vrijeme domovinskoga rata pokušao dobiti podatke od državnog zavoda za statistiku (ili već ko je radio popis) rekli su da su podaci tajni."
Na taj način je u Petrinji a vjerojatno i u ostalim krajevima bio umjetno povećavan broj srpskog stanovništva. Toliko o većinskom srpskom stanovništvu u tzv. "krajini".
- Прича је ирелевантна, све и да је тачна апсолутно ништа не доказује, и (Википедија:Шта Википедија није) Википедија није место за оригинална истраживања. --Dzordzm 19:05, 18. јун 2006. (CEST)
колико ја знам, иако није рођена у петрињи у њој је живела, глумица гордана косановић, која је остварила низ значајних улога код нас и у немачкој па питам да ли би је можда требало навести као познату личност из петриње
Gordana Kosanović, glumica, rodjena 08.08.1953. u Valjevu (Srbija), a umrla na svoj 33.rodjendan 08.08.1986. u Beogradu, je živela u Petrinji od svoje šeste do devetnaeste godine, (od 1959. do 1972.) kada je maturirala u petrinjskoj gimnaziji Braća Hanžek, sa maturskim radom iz književnosti tj. iz hrvatskog jezika, na temu Miroslav Krleža i Gospoda Glembajevi. Maturirala je sa odličnim uspehom i tada je proglašena za najboljeg djaka generacije. Nakon gimnazije je upisala Akademiju za Film i Pozorište u Beogradu, gde je diplomirala glumu sa desetkom u klasi Ognjenke Milićević. Gordana je bila jedna od osnivača čuvenog avangardnog Pozorišta Dvorišta u Beogradu, a 1981. i jedna od osnivača danas čuveneg nemačkog Teatra na Ruru (Theater an der Ruhr) u Milhajmu (Mulcheim an der Ruhr)ajedno sa Robertom Ciulli -em. Postoji nagrada Gordana Kosanović koja se već 25 godina dodeljuje pozorišnim avangardnim glumcima. Gordana za svog života nikada nije prestala da posećuje Petrinju gde su živeli njeni roditelji, rodjaci i prijatelji....
хвала ономе ко ме допунио за податке о гордани косановић мада она и даље није међу познатим петрињцима у чланку. у међувремену су се појавили нови подаци коии нису тачни. у петрињи током другог светског није преживело само четворо срба који су били старији од 60 година. преживела је и породица са двоје деце. њихова мајка била је аустријанка и да би спасила породицу учланила се у култрбунд. ако кажем да је и питању жена која је после рата деценијама држала приватне часове немачког и клавира мислим да ће се многи сетити о коме говорим. православна црква је била старија од светог ловре и није ми јасно одакле податак да је саграђена тек 1875. године. мислим да је гробљанска капела саграђена 1875. године, али свети спиридон никако. апсолутна је лаж да се католички свештеник разум истицао у покатоличењу. он је примао пријаве за прелазак у католичку веру јер је то морао као и било који други католички свештеник у то доба али никога није терао да у њу пређе. он је био противник усташа. забранио им је да долазе на мису у светог ловру и они су имали засебне мисе у светој кати. пошто је био и противник комуниста они су га после рата протерали из петриње. ако је разум позивао некога да се покатоличи то је било зато што му је у логору судбина била запечаћена. ако разума у петрињи прећуткују јер им се не допада што је избацио усташе из ловре онда макар ми на српској википедији не треба да пришљамчујемо том човеку нешто што није истина. петрињска парохија била је врло богата и поред осталог црква је била власник хотела банија који су јој национализовали комунисти.
црква у старом селу
[уреди извор]заборавих да поред оних исправки додам и још једну а то је да цркву у старом селу нису срушиле усташе. да јесу то би било много лепше од стравичне истине. цркву у старом селу срушили су сами старосњљани и то после другог светско грата. старосљани су закључили да им црква више не треба јер су они сада комунисти и више не верују у бога. мислим да је црква у старом селу била једина православна црква у целом крају која је преживела усташе...