Петриња

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у страници Петриња (вишезначна одредница).
Петриња

Petrinja ulica.jpg
градска улица

Грб
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Сисачко-мославачка
Становништво
Становништво (2011) 15.683
Агломерација (2011) 24.671
Географске карактеристике
Координате 45°26′32″N 16°16′37″E / 45.44225351321016, 16.276859040313496
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 40 км²
Петриња на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Петриња
Петриња на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник Даринко Думбовић (ХНС)
Поштански код 44250
Позивни број +385 44
Веб-страна http://www.petrinja.hr/

Петриња је град у Хрватској у Сисачко-мославачкој жупанији. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 24.671 становника, а у самом насељу је живело 15.683 становника.[1]

Налази се у Банији, на ушћу рјечице Петрињчице у Купу, 13 km југозападно од Сиска и 60 km југоисточно од Загреба.

Историја[уреди]

градски парк

Име Петриња има коријен у латинској ријечи petrus - камен. Претпоставља се да је град постојао у римско доба на подручју Зринске горе богате каменом. Петриња се помиње у XII вијеку. Тада се налазила нешто јужније него данас, на подручју села Јабуковац. Пошто су Турци спалили првобитну, на том мјесту се развила нова Петриња која је постала значајно војно и трговачко средиште у оквиру Војне крајине.

Нову локацију Петриња добија 1592. године изградњом турског утврђења на ушћу Петрињчице у Купу. Утврђење је требало да послужи Турцима у освајању Сиска, Туропоља и Загреба. Током времена у Петрињу се досељава све више занатлија и трговаца и тада почиње бржи привредни развитак града. Петриња је у саставу Наполеонове Илирије од 1809. до 1813. године када град постаје значајно трговачко и саобраћајно средиште, а на војном полигону француска војска сади велелепне липе које и данас свједоче о том историјском тренутку.

Петриња је у саставу Хабсбуршке монархије, а нагодбом 1867. године, улази у састав Краљевине Угарске, а укидањем Војне крајине улази у састав аутономне области Хрватска и Славонија, која је све до распада монархије била провинција са територијалном аутономијом (није представљала искључиво Хрватски национални ентитет!) у саставу Краљевине Угарске са сопственим Сабором у Загребу, који је доносио одређене самосталне одлуке и уредбе о аутономном животу, али је врховна реч припадала Угарској скупштини у Пешти. По распаду Хабсбуршке Монархије, Петриња је ушла у састав (Краљевина Срба Хрвата и Словенаца), Краљевина Југославија, Социјалистичка Федеративна Република Југославија), од распада Југославије и оснивања Републике Српске Крајине 1991. године. Петриња је била у саставу Републике Српске Крајине до августа 1995. године. Током агресије на РСК августа 1995. године хрватска војска заузела је Петрињу протераваjучи већинско српско становништво у граду и околини. Након тога је ушла у састав Сисачко - мословачке жупаније и Републике Хрватске.

Усташки злочини у Другом светском рату[уреди]

У Петрињском срезу само у Банском Грабовцу крајем јула 1941. године убијено је око 2.000 хиљаде Срба из истог места и око 2.000 Срба из других крајева. У исто време у Марин-Бријегу убијено је око 2.000 Срба. На Петрињском православном гробљу, на сам дан Божића, 7. јануара 1942. године стрељано је 45 Срба из села Јошевице и Дејановића, међу којима су биле и две жене, изведене на стрељање из болнице. Усташе су их све заједно повезали и терали кроз град на стрељање, при чему су "морали стално да певају". У самом граду Петрињи од 1.000 и више Срба остали су и преживели рат само четворица јер су им жене биле Хрватице, а сваки од њих био је стар преко 60 година.[2]

У Петрињском срезу из села Мале Градусе покренуто је 36, а из села Блињски Кут 80 породица. На њихова имања насељени су Хрвати из Загорја.[3]

Становништво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Попис становништва у СФРЈ 1991:Петриња

Попис 2001.[уреди]

Према попису из 2001. године општина Петриња је имала 23.413 становника, од којих су:

Сам град Петриња имао је 13.801 и приградско насеље Мошченица 2.348 становника.

Попис 1961, 1971, 1981, 1991, 2001.[уреди]

По попису становништва из 1991. године, општина Петриња је имала 35.565 становника, распоређених у 57 насељених места.

Година Укупно Хрвати Срби Остали
1961 27.517 14.942 (54.30%) 11.955 (43.45%) 620 (2.25%)
1981 33.570 14.621 (43.55%) 12.617(37.58%) 6.332 (18.86%)
1991 35.565 15.791 (44.40%) 15.969 (44.90%) 3.805 (10.70%)
2001 23.413 19.280 (82.35%) 2.809 (12.00%) 1.324 (5.65%)

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Петриња је имало 18.706 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Срби
  
8,445 45,14%
Хрвати
  
7,662 40,96%
Југословени
  
1,329 7,10%
Муслимани
  
147 0,78%
Албанци
  
53 0,28%
Македонци
  
45 0,24%
Словенци
  
41 0,21%
Црногорци
  
26 0,13%
Чеси
  
16 0,08%
Мађари
  
13 0,06%
Бугари
  
5 0,02%
Руси
  
4 0,02%
Италијани
  
3 0,01%
Грци
  
2 0,01%
Аустријанци
  
1 0,00%
Немци
  
1 0,00%
Пољаци
  
1 0,00%
Роми
  
1 0,00%
Румуни
  
1 0,00%
Русини
  
1 0,00%
Словаци
  
1 0,00%
Украјинци
  
1 0,00%
остали
  
7 0,03%
неопредељени
  
658 3,51%
регион. опр.
  
11 0,05%
непознато
  
231 1,23%
укупно: 18.706

Привреда[уреди]

Темељи првој хрватској фабрици саламе, сушеног меса и масти постављени су 1792. године, а данас је фабрика „Гавриловић“ носилац привредног развитка петрињског краја и добро позната по квалитети својих гастрономских производа.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Попис становништва 2011.“. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 3. 2. 2014. 
  2. Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Стрaњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. стр. 252
  3. Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Стрaњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. стр. 119

Спољашње везе[уреди]