Петриња

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Петриња (вишезначна одредница).
Петриња
Petrinja ulica.jpg
градска улица
Грб
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Сисачко-мославачка
Становништво
Становништво (2011) 15.683
Агломерација (2011) 24.671
Географске карактеристике
Координате 45°26′32″N 16°16′37″E / 45.44225351321016, 16.276859040313496
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 40 km²
Петриња на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Петриња
Петриња на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник Даринко Думбовић (ХНС)
Поштански код 44250
Позивни број +385 44
Веб-страна http://www.petrinja.hr/}-

Петриња је град у Хрватској у Сисачко-мославачкој жупанији. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 24.671 становника, а у самом насељу је живело 15.683 становника.[1]

Налази се у Банији, на ушћу рјечице Петрињчице у Купу, 13 km југозападно од Сиска и 60 km југоисточно од Загреба.

Историја[уреди]

градски парк

Име Петриња има коријен у латинској ријечи petrus - камен. Претпоставља се да је град постојао у римско доба на подручју Зринске горе богате каменом. Петриња се помиње у XII вијеку. Тада се налазила нешто јужније него данас, на подручју села Јабуковац. Пошто су Турци спалили првобитну, на том мјесту се развила нова Петриња која је постала значајно војно и трговачко средиште у оквиру Војне крајине.

Нову локацију Петриња добија 1592. године изградњом турског утврђења на ушћу Петрињчице у Купу. Утврђење је требало да послужи Турцима у освајању Сиска, Туропоља и Загреба. Током времена у Петрињу се досељава све више занатлија и трговаца и тада почиње бржи привредни развитак града. Петриња је у саставу Наполеонове Илирије од 1809. до 1813. године када град постаје значајно трговачко и саобраћајно средиште, а на војном полигону француска војска сади велелепне липе које и данас свједоче о том историјском тренутку.

Петриња је у саставу Хабсбуршке монархије, а нагодбом 1867. године, улази у састав Краљевине Угарске, а укидањем Војне крајине улази у састав аутономне области Хрватска и Славонија, која је све до распада монархије била провинција са територијалном аутономијом (није представљала искључиво Хрватски национални ентитет!) у саставу Краљевине Угарске са сопственим Сабором у Загребу, који је доносио одређене самосталне одлуке и уредбе о аутономном животу, али је врховна реч припадала Угарској скупштини у Пешти. По распаду Хабсбуршке Монархије, Петриња је ушла у састав (Краљевина Срба Хрвата и Словенаца), Краљевина Југославија, Социјалистичка Федеративна Република Југославија), од распада Југославије и оснивања Републике Српске Крајине 1991. године. Петриња је била у саставу Републике Српске Крајине до августа 1995. године. Током агресије на РСК августа 1995. године хрватска војска заузела је Петрињу протеравајучи већинско српско становништво у граду и околини. Након тога је ушла у састав Сисачко - мословачке жупаније и Републике Хрватске.

Други свјетски рат[уреди]

У Петрињском срезу само у Банском Грабовцу крајем јула 1941. године убијено је око 2.000 хиљаде Срба из истог места и око 2.000 Срба из других крајева. У исто време у Марин-Бријегу убијено је око 2.000 Срба. На Петрињском православном гробљу, на сам дан Божића, 7. јануара 1942. године стрељано је 45 Срба из села Јошевице и Дејановића, међу којима су биле и две жене, изведене на стрељање из болнице. Усташе су их све заједно повезали и терали кроз град на стрељање, при чему су "морали стално да певају". У самом граду Петрињи од 1.000 и више Срба остали су и преживели рат само четворица јер су им жене биле Хрватице, а сваки од њих био је стар преко 60 година.[2]

У Петрињском срезу из села Мале Градусе покренуто је 36, а из села Блињски Кут 80 породица. На њихова имања насељени су Хрвати из Загорја.[3]

Становништво[уреди]

За више информација погледајте чланак Попис становништва у СФРЈ 1991:Петриња.

Попис 2001.[уреди]

Према попису из 2001. године општина Петриња је имала 23.413 становника, од којих су:

Сам град Петриња имао је 13.801 и приградско насеље Мошченица 2.348 становника.

Попис 1961, 1971, 1981, 1991, 2001.[уреди]

По попису становништва из 1991. године, општина Петриња је имала 35.565 становника, распоређених у 57 насељених места.

Година Укупно Хрвати Срби Остали
1961 27.517 14.942 (54.30%) 11.955 (43.45%) 620 (2.25%)
1981 33.570 14.621 (43.55%) 12.617(37.58%) 6.332 (18.86%)
1991 35.565 15.791 (44.40%) 15.969 (44.90%) 3.805 (10.70%)
2001 23.413 19.280 (82.35%) 2.809 (12.00%) 1.324 (5.65%)

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Петриња је имало 18.706 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Срби
  
45.14
Хрвати
  
40.96
Југословени
  
7.10
Муслимани
  
0.78
Албанци
  
0.28
Македонци
  
0.24
Словенци
  
0.21
Црногорци
  
0.13
Чеси
  
0.08
Мађари
  
0.06
Бугари
  
0.02
Руси
  
0.02
Италијани
  
0.01
Грци
  
0.01
Аустријанци
  
0.00
Немци
  
0.00
Пољаци
  
0.00
Роми
  
0.00
Румуни
  
0.00
Русини
  
0.00
Словаци
  
0.00
Украјинци
  
0.00
остали
  
0.03
неопредељени
  
3.51
регион. опр.
  
0.05
непознато
  
1.23
укупно: 18.706

Привреда[уреди]

Темељи првој хрватској фабрици саламе, сушеног меса и масти постављени су 1792. године, а данас је фабрика „Гавриловић“ носилац привредног развитка петрињског краја и добро позната по квалитети својих гастрономских производа.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011.. Приступљено 3. 2. 2014. 
  2. Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. pp. 252
  3. Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. pp. 119

Спољашње везе[уреди]