Разговор:Покрајине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

Први поднаслов

не може овај термин покрајина/е......термин покрајина/покрајине је политички термин и зна се тачно шта означава (слично термину савезна држава), а везан је за политичко-правни положај датог субјекта (и таквог га политичке науке познају)....мора нешто друго да се осмисли уколико је уопште тачно ово што у чланку пише (у то нећу сад да улазим...)--Иван92_ВА (разговор) 12:24, 11. септембар 2013. (ЦЕСТ)

Мислим да више ништа није спорно, пошто сада имамо референце.--Слободни умјетник (разговор) 17:12, 11. септембар 2013. (ЦЕСТ)

Колико ја видим, овде се термин покрајине (и даље ниже јединице) користе у неком пописивачком смислу, тј. као неке пописне јединице (претпостављам како би лакше извршили попис), а не као управно-територијалне како је наведено у чланку (што је мешање баба и жаба)....

...да би се неки простор дефинисао као терит.-управна јединица мора да постоји закон, одлука органа итд итд, а у том раздобљу 1918-1921 није постојао ни устав, а званичну одлуку који је овако поделио земљу у том периоду не видим нигде у чланку као рефернцу...

....моје мишљење је да овај чланак терба спојити са чланком о стварању Краљевине СХС/Југославије, где би евентуално у том чланку био део неког поднаслова типа територијална организација између проглашења државе и првог устава, прелазно уређење државе или тако нешто и додати наравно неку озбиљну референцу(ако је неко већ делио државу како стоји у чланку, мора постојати нека одлука, проглас или било шта)....мислим да је чланак, овакав какав је сад, превише неозбиљан!--Иван92_ВА (разговор) 19:05, 11. септембар 2013. (ЦЕСТ)

Не разумијем о каквим озбиљним и неозбиљним референцама причаш. Шта је то неозбиљно у публикацији Републичког завода за статистику? Покрајине су постајале, а ако сматраш да у чланку нешто може боље да се напише, нико ти не брани да то поправиш.--Слободни умјетник (разговор) 19:21, 11. септембар 2013. (ЦЕСТ)

Ако тврдиш да су покрајине наведене у чланку постојале, дај рефернцу-- типа одлуке неког политичког органа који их је створио, црно на бело....категоризација коју су направили пописивачи не може бити релевантна референца (пример: чланци о окрузима Србије нису писани на основу онога шта пише у попису, него на основу закона о територијалној организацији Републике Србије)....дај бољу референцу за тврдње у чланку!--Иван92_ВА (разговор) 19:41, 11. септембар 2013. (ЦЕСТ)

Референца је сасвим довољно добра. --Слободни умјетник (разговор) 19:59, 11. септембар 2013. (ЦЕСТ)

Није!....како си ти из референце наведене закључио да се ту ради о неким територијално-управним јединицама?! Где то пише?....дај неки други извор, званичну одлуку....Цео чланак се заснива на референци у којој је су наведене неке категорије које су користили пописивачи приликом пописа....нигде црно на бело одлуке званичног органа о овој подели, службеног гласника или како већ, а говори се о некаквој територијално-управној подели....где се то може ишћитати у датој референци?!

Мислим да је потребно разуумети хаотичност ситуације у којој је створена Краљевина СХС и саму историјску ситуацију тада, а не овако писати напамет....--Иван92_ВА (разговор) 20:12, 11. септембар 2013. (ЦЕСТ)

Те покрајине не само да су постојале, него су имале и своје органе власти, тј. земаљске (покрајинске) владе. Бојим се да је теби узалуд објашњавати и доказивати, али у случају да ово још неко осим тебе чита и да није сигуран ко је у праву, навешћу сада још три извора: стр. 134, стр. 7 и стр. 10. Ако неком ни то није довољно, нека потражи „Покрајинске управе“, Алманах Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 2, Загреб, 1924, стр. 98−100; ЉубодрагДимић, Историја српске државности (Србија у Југославији), ІІІ, Нови Сад, 2001, стр. 53 и 54; Иван Беуц, Повијест институција државне власти у Хрватсој (1527–1945), Загреб, 1969, стр. 179 и 180, 328–334.--Слободни умјетник (разговор) 22:17, 11. септембар 2013. (ЦЕСТ)

Пошто сам баш водио дискусију о томе са Слободним умјетником, закључили смо да постоје три извора о овим покрајинама: [1] (страна 134), [2], [3] (ово задње је мапа њихових граница у 1921. години означена дебелом линијом). Извори су, дакле, јасни, оне су званично називане покрајинама. Питање је наравно какав су оне имале статус. На основу свега, испада да су оне биле сличне данашњим статистичким регионима Србије, значи просторне јединице дефинисане за статистичке потребе, без икаквих елемената аутономије или локалне власти. ПАНОНИАН (разговор) 22:12, 11. септембар 2013. (ЦЕСТ)

Истина, у овим последњим изворима пише да су имале и своју управу. Чуди ме, међутим, да се у литератури јако слабо пише о тим покрајинама, а њихове границе нису уцртане ни у једном историјском атласу који имам. ПАНОНИАН (разговор) 22:26, 11. септембар 2013. (ЦЕСТ)

Извори које си горе навео, убедедили су ме у постојање ових покрајина ,а наравнто тиме и релевантност постојања чланка (штавише заголицали су ми интересовање да се о овоме даље информишем, на чему ти се топло захваљујем (: )....ипак остајем при ставу да је ова једина референца о попису становништва тотално недовољна, тако да мислим да је нужно да се придодају ови извори које си ти горе навео!... ПозЗ --Иван92_ВА (разговор) 00:32, 12. септембар 2013. (ЦЕСТ)

Хвала свевишњем :) Већ сам био помислио да нећеш бити задовољан док ти не доставим оригинални документ са све печатом и потписом краља Александра :) --Слободни умјетник (разговор) 01:00, 12. септембар 2013. (ЦЕСТ)

Чланак је доста танак. Једноставно мени не пружа увјерење да се радило о званичним управним јединицама, нити каквог је то карактера била њихова привременост. Ко је стајао на челу тих јединица, који су им органи, има ли ишта од тога? Колико ја знам, настанком Краљевства СХС добијено је шест различитих правних насљеђа (покрајина) плус шеријатско право, и то је једино што ја знам за покрајине (дакле, седам правних насљеђа = покрајина). Да ли су то биле управне јединице, ја немам сазнања. Могу ли се касније области и бановине ставити у исту раван са овим покрајинама, нема извора за то. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:00, 12. септембар 2013. (ЦЕСТ) с. р.

Извора има и више него довољно. Поред горе набројаних, неверним Томама препоручујем и члан 134. Видовданског устава. Ако неком ни то није довољно да се увјери да су те покрајине постојале, ја му онда стварно не могу помоћи.--Слободни умјетник (разговор) 22:24, 12. септембар 2013. (ЦЕСТ)

Називи покрајина

Пописом су дефинисане као Хрватска, Славонија, Међумурје, острво Крк са општином Кастав и Словенија са Прекомурјем. Чини ми су ова два назива (поготово први) мало незграпни за википедију, па сам покушавао наћи како су се ове покрајине називале у другој литератури. Мислим да је најбоље да чланци о њима носе називе Хрватска и Славонија (покрајина) и Словенија (покрајина). Овако су покрајине називане у "Статистици избора народних посланика", објављеној 1924. године. Навешћу овдје и још неке изворе које иду у прилог оваквим називима: [4], [5], [6], [7], [8], [9]. --Слободни умјетник (разговор) 12:23, 15. септембар 2013. (ЦЕСТ)

Окрузи 1923 ?

Карта 1 2. 178.149.37.5 (разговор) 19:21, 25. октобар 2013. (ЦЕСТ)

Није ту ништа чудно. Како је формирана која област, тако су укидани окрузи (и покрајине). Ако је покрајинска управа БиХ укинута септембра 1923, Словеније и Далмације 1924, а ХиС тек 1925. године, онда је јасно да су изборне јединице 1923. морале бити ослоњене на стару територијалну организацију.--Слободни умјетник (разговор) 22:20, 25. октобар 2013. (ЦЕСТ)

Покрајина: Србија и Црна Гора

• Службене Новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 14. августа 1922

Један занимљив приказ где се у таблици (страница 2) приказују Покрајине а под једном ставком заједно стоји Србија и Црна Гора. Кликери (разговор) 02:55, 22. јун 2017. (ЦЕСТ)