Разговор:Покрајине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

Први поднаслов

ne može ovaj termin pokrajina/e......termin pokrajina/pokrajine je politički termin i zna se tačno šta označava (slično terminu savezna država), a vezan je za političko-pravni položaj datog subjekta (i takvog ga političke nauke poznaju)....mora nešto drugo da se osmisli ukoliko je uopšte tačno ovo što u članku piše (u to neću sad da ulazim...)--Иван92_VA (разговор) 12:24, 11. септембар 2013. (CEST)

Мислим да више ништа није спорно, пошто сада имамо референце.--Слободни умјетник (разговор) 17:12, 11. септембар 2013. (CEST)

Koliko ja vidim, ovde se termin pokrajine (i dalje niže jedinice) koriste u nekom popisivačkom smislu, tj. kao neke popisne jedinice (pretpostavljam kako bi lakše izvršili popis), a ne kao upravno-teritorijalne kako je navedeno u članku (što je mešanje baba i žaba)....

...da bi se neki prostor definisao kao terit.-upravna jedinica mora da postoji zakon, odluka organa itd itd, a u tom razdoblju 1918-1921 nije postojao ni ustav, a zvaničnu odluku koji je ovako podelio zemlju u tom periodu ne vidim nigde u članku kao referncu...

....moje mišljenje je da ovaj članak terba spojiti sa člankom o stvaranju Kraljevine SHS/Jugoslavije, gde bi eventualno u tom članku bio deo nekog podnaslova tipa teritorijalna organizacija između proglašenja države i prvog ustava, prelazno uređenje države ili tako nešto i dodati naravno neku ozbiljnu referencu(ako je neko već delio državu kako stoji u članku, mora postojati neka odluka, proglas ili bilo šta)....mislim da je članak, ovakav kakav je sad, previše neozbiljan!--Иван92_VA (разговор) 19:05, 11. септембар 2013. (CEST)

Не разумијем о каквим озбиљним и неозбиљним референцама причаш. Шта је то неозбиљно у публикацији Републичког завода за статистику? Покрајине су постајале, а ако сматраш да у чланку нешто може боље да се напише, нико ти не брани да то поправиш.--Слободни умјетник (разговор) 19:21, 11. септембар 2013. (CEST)

Ako tvrdiš da su pokrajine navedene u članku postojale, daj referncu-- tipa odluke nekog političkog organa koji ih je stvorio, crno na belo....kategorizacija koju su napravili popisivači ne može biti relevantna referenca (primer: članci o okruzima Srbije nisu pisani na osnovu onoga šta piše u popisu, nego na osnovu zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije)....daj bolju referencu za tvrdnje u članku!--Иван92_VA (разговор) 19:41, 11. септембар 2013. (CEST)

Референца је сасвим довољно добра. --Слободни умјетник (разговор) 19:59, 11. септембар 2013. (CEST)

Nije!....kako si ti iz reference navedene zaključio da se tu radi o nekim teritorijalno-upravnim jedinicama?! Gde to piše?....daj neki drugi izvor, zvaničnu odluku....Ceo članak se zasniva na referenci u kojoj je su navedene neke kategorije koje su koristili popisivači prilikom popisa....nigde crno na belo odluke zvaničnog organa o ovoj podeli, službenog glasnika ili kako već, a govori se o nekakvoj teritorijalno-upravnoj podeli....gde se to može išćitati u datoj referenci?!

Mislim da je potrebno razuumeti haotičnost situacije u kojoj je stvorena Kraljevina SHS i samu istorijsku situaciju tada, a ne ovako pisati napamet....--Иван92_VA (разговор) 20:12, 11. септембар 2013. (CEST)

Те покрајине не само да су постојале, него су имале и своје органе власти, тј. земаљске (покрајинске) владе. Бојим се да је теби узалуд објашњавати и доказивати, али у случају да ово још неко осим тебе чита и да није сигуран ко је у праву, навешћу сада још три извора: стр. 134, стр. 7 и стр. 10. Ако неком ни то није довољно, нека потражи „Pokrajinske uprave“, Almanah Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 2, Zagreb, 1924, str. 98−100; ЉубодрагДимић, Историја српске државности (Србија у Југославији), ІІІ, Нови Сад, 2001, стр. 53 и 54; Ivan Beuc, Povijest institucija državne vlasti u Hrvatsoj (1527–1945), Zagreb, 1969, str. 179 i 180, 328–334.--Слободни умјетник (разговор) 22:17, 11. септембар 2013. (CEST)

Pošto sam baš vodio diskusiju o tome sa Slobodnim umjetnikom, zaključili smo da postoje tri izvora o ovim pokrajinama: [1] (strana 134), [2], [3] (ovo zadnje je mapa njihovih granica u 1921. godini označena debelom linijom). Izvori su, dakle, jasni, one su zvanično nazivane pokrajinama. Pitanje je naravno kakav su one imale status. Na osnovu svega, ispada da su one bile slične današnjim statističkim regionima Srbije, znači prostorne jedinice definisane za statističke potrebe, bez ikakvih elemenata autonomije ili lokalne vlasti. PANONIAN (разговор) 22:12, 11. септембар 2013. (CEST)

Istina, u ovim poslednjim izvorima piše da su imale i svoju upravu. Čudi me, međutim, da se u literaturi jako slabo piše o tim pokrajinama, a njihove granice nisu ucrtane ni u jednom istorijskom atlasu koji imam. PANONIAN (разговор) 22:26, 11. септембар 2013. (CEST)

Izvori koje si gore naveo, ubededili su me u postojanje ovih pokrajina ,a naravnto time i relevantnost postojanja članka (štaviše zagolicali su mi interesovanje da se o ovome dalje informišem, na čemu ti se toplo zahvaljujem (: )....ipak ostajem pri stavu da je ova jedina referenca o popisu stanovništva totalno nedovoljna, tako da mislim da je nužno da se pridodaju ovi izvori koje si ti gore naveo!... PozZ --Иван92_VA (разговор) 00:32, 12. септембар 2013. (CEST)

Hvala svevišnjem :) Već sam bio pomislio da nećeš biti zadovoljan dok ti ne dostavim originalni dokument sa sve pečatom i potpisom kralja Aleksandra :) --Слободни умјетник (разговор) 01:00, 12. септембар 2013. (CEST)

Чланак је доста танак. Једноставно мени не пружа увјерење да се радило о званичним управним јединицама, нити каквог је то карактера била њихова привременост. Ко је стајао на челу тих јединица, који су им органи, има ли ишта од тога? Колико ја знам, настанком Краљевства СХС добијено је шест различитих правних насљеђа (покрајина) плус шеријатско право, и то је једино што ја знам за покрајине (дакле, седам правних насљеђа = покрајина). Да ли су то биле управне јединице, ја немам сазнања. Могу ли се касније области и бановине ставити у исту раван са овим покрајинама, нема извора за то. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:00, 12. септембар 2013. (CEST) с. р.

Извора има и више него довољно. Поред горе набројаних, неверним Томама препоручујем и члан 134. Видовданског устава. Ако неком ни то није довољно да се увјери да су те покрајине постојале, ја му онда стварно не могу помоћи.--Слободни умјетник (разговор) 22:24, 12. септембар 2013. (CEST)

Називи покрајина

Пописом су дефинисане као Хрватска, Славонија, Међумурје, острво Крк са општином Кастав и Словенија са Прекомурјем. Чини ми су ова два назива (поготово први) мало незграпни за википедију, па сам покушавао наћи како су се ове покрајине називале у другој литератури. Мислим да је најбоље да чланци о њима носе називе Хрватска и Славонија (покрајина) и Словенија (покрајина). Овако су покрајине називане у "Статистици избора народних посланика", објављеној 1924. године. Навешћу овдје и још неке изворе које иду у прилог оваквим називима: [4], [5], [6], [7], [8], [9]. --Слободни умјетник (разговор) 12:23, 15. септембар 2013. (CEST)

Окрузи 1923 ?

Карта 1 2. 178.149.37.5 (разговор) 19:21, 25. октобар 2013. (CEST)

Није ту ништа чудно. Како је формирана која област, тако су укидани окрузи (и покрајине). Ако је покрајинска управа БиХ укинута септембра 1923, Словеније и Далмације 1924, а ХиС тек 1925. године, онда је јасно да су изборне јединице 1923. морале бити ослоњене на стару територијалну организацију.--Слободни умјетник (разговор) 22:20, 25. октобар 2013. (CEST)

Покрајина: Србија и Црна Гора

• Службене Новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 14. августа 1922

Један занимљив приказ где се у таблици (страница 2) приказују Покрајине а под једном ставком заједно стоји Србија и Црна Гора. Кликери (разговор) 02:55, 22. јун 2017. (CEST)