Пређи на садржај

Разговор:Хрватски народни отпор/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Први поднаслов

Одпор или отпор?--Методичар зговор2а 17:29, 10. август 2011. (ЦЕСТ)[одговори]

Видим, ниси чуо за хрватски кориенски правопис Никола (разговор) 18:04, 10. август 2011. (ЦЕСТ)[одговори]

Стварно нисам. :)--Методичар зговор2а 18:46, 10. август 2011. (ЦЕСТ)[одговори]

Е то ти је правопис који је установио Анте Павелић. --БаШ-ЧелиК (разговор) 20:14, 10. август 2011. (ЦЕСТ)[одговори]

[1] Треба нам страница о томе - Хрватски кориенски правопис. --Алекс (разговор) 20:41, 10. август 2011. (ЦЕСТ)[одговори]

Кориенски или коријенски? --Јагода испеци па реци 01:42, 18. август 2011. (ЦЕСТ)[одговори]

Има још

Два припадника те фракције M.Барешић и А.Брајковић су 06.04.1971. упали у југославенско велепосланство у Стоцкхолму. У велепосланству су убили Владимира Роловића, високог часника југославенске тајне службе, који им је пружио оружани отпор. Обојица су кажњени доживотним затвором. Марковић (1982:130) спомиње да је у акцији судјеловало петеро терориста и да је рањена и службеница велепосланства. Осим двије доживотне, преостало тројица су добила временске казне од 2 до 4 године. Приликом суђења оптужени нису хтјели прихватити да су југославенски држављани (већ хрватски). Такођер се спомиње да су емигранти скупили 17.600 УСД за жалбени поступак који није успио.

У рујну 1972. Т. Ребрина, Р. Прскало и Н. Лисац отели су шведски зракоплов DC-9 са 87 путника и чланова посаде. Захтијевали су ослобођење Вујичевића, Микулића, Барешића и Брајковића. Шведска влада је удовољила захтјевима и зракоплов је одлетио у Мадрид. Сви су се тамо предали шпањ. полицији. Због затегнутих међусобних односа Шпањолске и Шведске захтјев за изручењем Шведској није одобрен. Тројицу отмичара осудили су на 12 година затвора, али их је генералиссимус Францо убрзо помиловао и дао им право боравка у Шпањолској. Ослобођени затвореници из Шведске провели су краће вријеме у затвору, а након тога су слободно отпутовали у Парагвај. Миро Барешић се активирао у парагвајској војсци и убрзо под новим именом, Тони Шарић, добио мјесто тјелохранитеља парагвајског велепосланика у Wасхингтону.

Ово је описано у "Нова Хрватска", Нова Хрватска, 1979 на страни 145 па јос у "Хроника Медународних Догадаја", Институт за међународну политику и привреду (Белграде, Сербиа), 1972 стр 3006 па у Ђуро Ребић: "Шпијуни, диверзанти, терористи: остаци контрареволуције у Југославији", Центар за информације и публицитет, 1987 стр. 355

У програму ХНО-а из 1977. износи се: борба за самосталну Хрватску, ХНО ће водити хрватску ослободитељску борбу свим прикладним и законом допуштеним средствима, "наш непријатељ још није нигдје показао да је достигао ступањ људског разума, гдје би схватио да је у обостраном интересу мирно рјешење" (Вукушић, 2002:28), ХНО није странка једне идеологије него државнотворни покрет.

ХНО је 1978. забрањен у СР Њемачкој, а у коловозу 1979. ФБИ је ухитио Миру Барешића и изручио га Шведској. Тијеком 1980. и 1981. усљедила су бројна ухићења чланова ХНО у САД-у и Канади под оптужбом да су умијешани у тероризам у САД-у, тј. да су судјеловали у бомбашким нападима на разне југославенске установе у САД-у и пројугославенске исељенике. Већина их је осуђена на дуготрајне затворске казне, а двојица (А.Љубас и А.Приморац) још се налазе у затворима. Вукушић (2002:28) наводи да су многи докази били монтирани од америчке и југославенске тајне полиције. Главна је сврха тог суђења била у застрашивању хрватских емиграната како се не би укључивали у протујугославенске дјелатности усљед дестабилизације СФРЈ након смрти Тита. Организација ХНО је тим суђењима практички уништена, али је животарила до успоставе Републике Хрватске када је службено распуштена.

Ово горе је копија са једне од усташких страница. Треба извући корисну информацију и додати референце. Интересантне онлајн референце су

--71.178.110.201 (разговор) 21:44, 21. август 2011. (CEST)[одговори]

Садржај чланка

Овај чланак захтева поуздане рецензиране изворе како би се тема чланка представила квалитетно и објективно. Препорука је да то буду извори доступни на сајту GoogleBooks. Погледајте Википедија:Навођење извора--Autobot (разговор) 07:14, 17. октобар 2013. (CEST)[одговори]