Разговор:Црна Гора/Архива 3
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 2 | Архива 3 | Архива 4 |
Кандидат за добар чланак на расправи
Расправа траје до: 14:54, 01. октобар 2012. -- Сунђер (разговор) 14:54, 24. септембар 2012. (ЦЕСТ)
Кандидатура поништена; мање од 300 измена у ГИП-у. --Лакисан97 (разговор) 20:54, 24. септембар 2012. (ЦЕСТ)
Распад СФРЈ
Треба додати шаблон {{Распад СФР Југославије}}. --5.43.75.78 (разговор) 23:43, 12. јун 2017. (ЦЕСТ)
Урађено . — Обсусер✉ 06:41, 10. јул 2017. (ЦЕСТ)
Дрзаве на граници.
На почетку ове странице пише да се Република Црна Гора граничи са тзв. Републиком Косовом. Требала би се избрисати ова грешка, зар не?— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 188.2.144.42 (разговор • доприноси)
Као читалац сам пронашао једну грешку, није мала грешка у питању.
У одељак историје Црне Горе, који стоји са десне стране гдје су грб, застава, и мапа Црне Горе... наводи се да је постојала независна Дукља у периоду од 1042 године. Па онда 1356 године Кнежевина Зета. I онда долазимо до проблема, 1516 година се наводи као година када је постојало Митрополство Црногорско и тај одељак је повезан са чланком Историја Црне Горе (1697—1852) гдје се говори о периоду који је 150 година удаљен у будућност од навода за 1516 године.
Јер то није реално. Османска империја јесте теократско друштво, али не хришћанско теократско друштво. Никакво право свјетовне власти не припада Цетињској митрополији коју није правилн оназвати Црногорска јер ни Цариградска Патријаршија није називана Османском Патријаршијом, нити је Српска Патријаршија постојала већ Пећка...
Чак ако се бавимо темом духовних институција у том подручију. Преегзистенција Зетске Митрополије која је са нивоа епархије на ниво митрополије подигнута у доба Цара Душана Немањића. Се развила у двије гране, једна је била Цетињска Митрополија која настаје у доба пада горње и дијела доње Зете под Османско Царство, док друга грана Зетске Митрополије преегзистира у Боки Которској у виду Зетске епархије која је у 1500-тој години постојала на Луштици, као дио Далматинске Митрополије како је то и уредио Пећки Патријарх након пада већине Зете која је постала политички одвојена од свог сједишта Митрополије у тадашњем Теоду, данашњем Тивту у Боку Которску. Много касније Зетска епархија у Боки еволуира у нову Митрополију која има јурездикцију над Боком которском и Дубровником са сједиштем у Боки.
Самим тим, неко је покушао да избрише постојање Црногорског вијалета или Скадарског санџака као политичке реалности у покореној кнежевини Зети... Такође и да преегзистенцију Зетске епархије у слободном дијелу Зете замијене Цетињском Митрополијом као једном од наслијендица што није тачно, јер једино непрекинуто духовно наслијеђе од Зетске кнежевине носи баш Бококотроска Миторполија која је сачувала сједиште у незавинсом дијелу од Османлија, па га преносила по Луштици током неких периода историје и данас је та бока политички дио Црне Горе тако што је ушла у састав Бановине Зете у Краљевини Југославији.