Разговор:Аугустин Кажотић

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије

Који папа је одобрио Кажотићево штовање?[уреди извор]

У чланку криво пише, да је одобрио штовање Кажотића папа Клемент XI. То није тачно. Одобрио га је за време 16. јубилејне свете године 1700 папа Иноценције XII. Ево линка те оригинала на талијанском, где то лепо пише - цели опис свете године. У том истом извештају се спомиње и дубровачки кардинал Радоловицх, који је дао кардиналима савет, да због свете године и многих ходочасника не одуговлаче са избором новог папе након Иноценцијеве смрти усред јубилеја. То је кроника на италијанском оригиналу.

Стр.131 Децимо сесто Анно Санто (1700) Аперто фу qуест’ Анно санто нел 1699 да Инноцензо XII, е цхиусо нел 1700 да Цлементе XI. Цоррендо л’анно 1676, пассато а миглиор вита Цлементе X, рестò елетто Инноцензо XI, Одесцалцхи, ди Цомо; инди нел 1689, гли суццессе Алессандро VIII, Оттобони, венезиано, е нел 1691, дивенне Папа Инноцензо XII, Пигнателли, наполетано. Аппроссимандоси ла целебразионе дел XVI Гиубилео ординарио, Инноцензо XII, а’ 18 маггио 1699, авеа соттосцритта ла болла Реги сæцулорум, цхе нел портицо ди с. Пиетро цолле солите церимоние, ил дì 28 делло стессо месе, гиорно делл’ Асценсионе, венне пубблицата. Дипои, а’ 20 дицембре, qуарта доменица делл’ Аввенто, нуоваменте фу летта ин латино ед ин италиано да’ суддиацони апостолици, удитори ди Рота, иннанзи ла порта дел палаззо Qуиринале, алла пресенза ди монсигнор говернаторе ди Рома, деи прелати, дел тесориере, де’ цхиерици ди цамера е ди молти алтри министри. Нелла болла ил Папа, допо авер ацценната л’ антицхиссима традизионе делл’ ацqуистарси огни центесимо анно амплиссиме индулгензе да qуе’, цхе виситассеро и сацри лимини де’ бб. апостоли, дицхиарò, цхе себбене и суои предецессори авессеро ристретта ла целебразионе дел Гиубилео ентро уно спазио пиù ангусто д’анни, аффинцхé ун маггиор нумеро ди персоне потессе гиунгере а целебрарло, пуре л’ Анно Центесимо ера да прегиарси пиù ди qуалунqуе алтро Гиубилео, пер л’еццелленза делл’ антицхитà, пер ла раппресентазионе делла примиера суа оригине, е пер ессере делл’ умана вита ил пиú лунго термине цхе си перцорра. Ма ил Понтефице пер ла суа веццхиа етá е пер ле софферензе нон потá нелла вигилиа ди Натале априре ла Порта санта цоме десидерава: делегò qуинди ин суа веце пер ла басилица ватицана ил Цардинал Еммануеле Теодосио де ла Тоур ди Буглионе, весцово субурбицарио ди Порто, цоме сотто децано дел сацро Цоллегио, ессендо аммалато ил децано Цибо, номинò и Цардинали пер ле алтре, циоè пер с. Паоло, Бандино Панациатици; пер с. Гиованни е с. Мариа Маггиоре, и риспеттиви Цардинали арципрети Бенедетто Памфилии е Јацопо Антонио Моригиа. Алл’ апертура делла Порта санта ватицана фу пресенте Мариа Цасимира, регина ведова дел гран Гиованни III Собиесцки ре ди Полониа, ла qуале си дистинсе ин сегуито пер ла суа дивозионе.

стр. 132: Ин тутто ил цорсо делл’ Анно санто цолл’ ассистере алле религиосе фунзиони делла басилица ди с. Пиетро, е партицоларменте а qуелле делла сеттимана санта, инсиеме а’ суои фигли и принципи Алессандро е Цостантино. Инноцензо XII, обблигато а гуардаре ил летто, нон потé есерцитаре цо’ пеллегрини гли атти ди пиетà цхе авреббе усати. Ло зело де’ Цардинали, де’ прелати, е де’ принципи романи супплì алла манцанза дел Понтефице. Нел саббато ин Албис Инноцензо XII пассò дал Qуиринале ал Ватицано, ове дие’ ла бенедизионе ад имменсо пополо; инди, агли ундици маггио, виситò ла цонтигуа басилица е посциа анцхе алцуне алтре. Нел дí делла феста ди с. Филиппо Нери, а’ 26 маггио, молте даме форестиере, е персоне раггуардеволи пер насцита фуроно аммессе да Инноцензо XII ал бацио дел пиеде. Цосимо III де Медици, грандуца ди Тосцана, гиунто ин Рома ил гиорно ди Пентецосте, сотто ил номе ди цонте ди Питиглиано, пер виситаре ле санте басилицхе, венне аццолто дал Понтефице цон партицоларе аффетто е стима. Фу цреато цаноницо ватицано сопраннумерарио, цоме си ха дал том. III, паг. 282 дел Болларио делла басилица ватицана, аффинцхé потессе венераре да вицино ле релиqуие маггиори ин есса цонсервате, е тоццаре qуелле инсигни делла Сс. Цроце, дел Волто санто е делла сацра Ланциа. Пресентато венне инолтре ди алцуни регали, тра’ qуали ди qуелло делла седиа ди с. Стефано I Папа, сулла qуале, нел 260, нелл’ оттава персецузионе делла Цхиеса, гли ера стато тронцато ил цапо. Qуелла седиа венне дал гран дуца доната алла цаттедрале ди Писа, перцхé ин qуелла циттà есисте ил цонвенто делл’Ордине еqуестре ди с. Стефано. Анцхе л’арнесе дуца ди Парма е Пиаценза си рецò а Рома ове си дистинсе ин опере ди пиетà. Ин qуелл’анно Инноцензо XII аппровò ил цулто дел б. Агостино ди Далмазиа делл’ Ордине деи предицатори, весцово приа ди Загабриа, пои ди Луцера; ма, риторнато ал Qуиринале, спирò нел Сигноре (V. Инноцензо XII). Ил мале цхе аггравава ил Понтефице неи прими ди сеттембре 1700 ин етà ди оттантацинqуе анни, е фу сеполто нел Ватицано. Пер qуалцхе темпо фуроно и сацри елеттори дисцорди нел дар ад Инноцензо XII ун дегно суццессоре. Ма ил Цардинал Радоловицх рагусео, авендо еспосто цон либертà еццлесиастица а’ Цоллегхи ил бисогно ди децидерси, станте ла морте ди Царло II ре ди Спагна, е пер даре анцхе цонсолазионе алла молтитудине де’ пеллегрини цхе рецаванси ал Гиубилео, а’ 23 новембре дел 1700, фу есалтато ал Понтифицато ил Цардинал Гианфранцесцо Мариа Албани д’ Урбино, малградо ла суа фресца етà ди цинqуанта анно, ед и молти паренти суои. Ин мемориа делла феста ди с. Цлементе I, Папа е мартире, ла цуи соленнитà цоррева ин qуел гиорно, пресе егли ил номе ди Цлементе XI. Зелантиссимо пел миглиор ессере делла Цхиеса, допо алтре проввидензе, риволсе ле суе цуре ал фелице прогрессо делл’ Анно санто. Е прима, а мотиво делло страрипаменто дел Тевере, соституì пер ла висита а с. Паоло, ла басилица ди С. M. ин Трастевере, цоме гиà ординато авеа Урбано VIII. Цомандò qуинди, цхе сотто ил понте с. Ангело ви фоссеро семпре алцуне барцхетте, пер дар соццорсо а qуалунqуе пер аввентура цадессе нел Тевере. Цлементе XI, нел принципио ди дицембре, виситò ле qуаттро басилицхе, аццомпагнато даи Цардинали Баберини ед Орсини, цхе пои фу Бенедетто XIII,

страница 133: е цонцессе л’индулгенза а тутти qуелли цхе ло сегуироно. Нелла терза доменица делл’ Аввенто цомпартì соленнементе ла Папале бенедизионе, е посциа ла рипетé огни мерцоледì е венердì алле оре диециотто. Молте цонверсиони аццаддеро нел децорсо делл’анно. Гиунта ла qуарта доменица делл’Аввенто, си пубблицароно дуе нотифицазиони, л’уна цонтененте ле гразие е ле абилитазиони а цонсегуире ле индулгензе дел Гиубилео цон уна сола висита ал Цроцифиссо ди с. Марцелло, пеи фрателли, е пер ле сорелле ди детта цомпагниа, л’алтра пер qуелли цхе авессеро виситато нел гиорно ди с. Томмасо апостоло, ла басилица ди с. Гиованни ин Латерано далл’уно алл’алтро весперо. Ил пополо ераси цосí аффоллато а qуесте цхиесе, цхе фу д’уопо асцолтаре ле цонфессиони нелле пубблицхе страде, е диспенсаре л’Еуцаристиа нелла басилица латераненсе фино допо ле оре вентидуе. Цардинали, бенеди ле менсе, амминистрò ад алцуни ле виванде, е нел партире ласциò ал пио луого тремила qуаттроценто сцуди делла Цамера апостолица, е милле не диеде дел проприо. Ин qуест’анно авеа рицевуто qуелл’оспизио qуарантоттомила оттоценто сеттантасеи цонвалесценти, дуеценто новантановемила сеиценто нованта сетте пеллегрини, е негли алтри оспедали ед оспизи не фуроно цон егуал царитà албергати трентадуемила дуеценто новантатре (V. Постерла нелле Маморие сторицхе делл’ анно дел Гиубилео 1700). Нелла вигилиа дел сс. Натале Цлементе XI цхиусе ла Порта санта делла патриарцале басилица ватицана цолле цонсуете церимоние, е цолла бенедизионе Понтифицале. Алтреттанто фецерои тре Цардинали легати нел цхиудере ле Порте санте делле алтре басилицхе. Дипои Цлементе XI, ад имитазионе де’ суои предецессори, а’ 25 феббраио 1701, естесе ил Гиубилео а тутто ил мондо цаттолицо, медианте ла цоститузионе Ин супремо милитантис Еццлесиæ, цхе си легге нел Болларио романо том. X парте I, паг. 2. V. Строццхи Цомпендио дегли Анни санти. — Стебуник (разговор) 17:43, 1. децембар 2020. (ЦЕТ)[одговори]