Разговор:Српска православна црква у Другом светском рату/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Ево засто је пристрасно: Циљ цетника јесте била велика србија. АЛи испада по твом писању да су их због тога свестеници подрзавали. Па било је јос барем 500 циљева цетника. Неки од њих су били борба против комуниста, супротстављање укидању православља и сл. Даље 3\4 свестенства сарадјивало са цетницима. То мозе да буде само његова предпоставка. Па није он исао и врсио анкету сигурно. А мислим да би било лепо напоменути и засто је свестенство подрзавало цетнике. Нпр. јахање "попова", цупање брада и сл, корисцења цркви као стала, атеизам код комуниста, подсмевање вери и сл... Онда "Јоаникије Липовац, црногорско-приморски митрополит СПЦ, је за вријеме Другог свјетског рата сарађивао је са италијанским и њемачким окупатором и подржавао активно четнички покрет"

Какве везе са темом има сарадња са немцима и италијанима. Знаци скроз пов цланак --Јован Вуковић (р) 02:40, 18. децембар 2009. (ЦЕТ)

Да. Треба додати и то да су комунисти често уништавали цркве и убијали свештенике као класне непријатеље. И то већ 1941. Прочитај Дамјане о пасјим гробљима и диктатури пролетаријата у Црној Гори 1941. Што је довело директно до слома општенародног устанка и избацивања комуниста из ЦГ крајем 1941.--Мирослав Ћика (разговор) 04:27, 18. децембар 2009. (ЦЕТ)

Слажем се. Потребан је однос комуниста и осталих према СПЦ. Четници су били једини заштитници, евентуално Недићев режим. Треба да се обради однос партизана и СПЦ и то за време и после рата. --Алеxмилт (разговор) 01:46, 19. децембар 2009. (ЦЕТ)

Форум Б92 није референтан извор! Бришем га. --Алеxмилт (разговор) 16:20, 19. јануар 2010. (ЦЕТ)

Чланак је срамота, јер само две реченице имају смисла. Извори у чланку су смешни и није јасно шта се заправо њима жели. Предлажем да се да рок да се чланак у неком разумном времену побољша, ако не да се избрише.--Алеxмилт (разговор) 16:33, 19. јануар 2010. (ЦЕТ)

Општепознато је да су четници имали подршку СПЦ..не знам зашто овај чланак изазива сукобе. Прво, није ми јасно зашто Младифилозоф наглашава то...вероватно је циљ да се оцрни СПЦ...али многи не доживљавају четнике као нешто лоше, па зато тим чланком не постиже ништа. Друго, није ми јасно зашто се присталице четника ограђују од тога да су четници имали подршку СПЦ. Ја сам неутралан по питању четника и партизана, па сагледавам објективније...и није ми ништа јасно у вези овог сукоба.--Зрно (разговор) 16:43, 19. јануар 2010. (ЦЕТ)Зрно

"Српска православна црква данас ради на рехабилитацији четничког покрета." - Ову реченицу су поткрепљивала два извора. Један је био форум Б92, а други текст о стању 90тих у Црној гори.

"Циљ четника је био рестаурација монархије Карађорђевића и стварање Велике Србије." - Овде је проблем што не знамо шта се подразумева под четницима. Да ли је то Југословенска војска у отаџбини, јер под четницима су се називали и они који нису били под Дражом Михаловићем. Четници нису имали неки јасан програм него су у зависности од подручија до подручија имали своје циљеве и различите команданте, војводе итд. А добар део њих који је ратовао по шумама није ни имао неки програм сем да се преживи. Најгора ствар је што се наводе извори хрватских и црногорских историчара који се употребљавају у политичке сврхе. Мислим да треба да се појасне неке ствари и да се виде који су то "четници" били свештеници и где су то били подржавани. "Јоаникије Липовац, црногорско-приморски митрополит СПЦ, је за вријеме Другог свјетског рата сарађивао је са италијанским и њемачким окупатором и подржавао активно четнички покрет". - ова реченица је направљена тако да се намерно истиче да је митрополит био пронемачки настројен и да је ето подржавао и четнике, а све у жељи да се дискредитује митрополија у Црној гори.--Алеxмилт (разговор) 17:04, 19. јануар 2010. (ЦЕТ)

Сврха овог чланка

Која је? Сам наслов и тема нису енциклпедијскинего есејски. О односу правопславне цркве и четника може се писати и у чланку о СПЦ или о Четницима. Ја још не видех енциклопедијску одредницу оваквог типа. Предлажем да се ово споји или са чланком о СПЦ или о четицима. --Јагода испеци па реци 17:13, 25. јануар 2010. (ЦЕТ)

Хм, сад видим да је ово резултат крсташког похода Младог филозофа да "уобјективи" осетљиве чланке. Ово треба спојити са чланком Четници. Исто као и оно Усташе и католичка црква са Усташама. Или Каточличком црквом. Свеједно. Нема разлога да се изфвајају те теме у посебан чланак. поготову кадисти садрћи пет реченица од којих свака има шаблон тражи се извор. --Јагода испеци па реци 17:17, 25. јануар 2010. (ЦЕТ)

Једино што има смисла је да се направи чланак СПЦ у другом светском рату јер једино то има неку тежину. --Алеxмилт (разговор) 17:26, 25. јануар 2010. (ЦЕТ)

Чланак

Само да нагласим да не мислим да је теме неенциклопедијска. Чак мислим да чланак може да буде врло опширан и добар, уколико се напише у НПОВ стилу и уколико неко посвети времена да нађе одговарајућу литературу.

Што се тиче ограђивања нити мислим да су четници лоши нити мислим да је лоша и сарадња са црквом. Али то је мој лични став и не треба да утиче на чланак. У сваком случају сигурно је да је постојао неки однос СПЦ према четничком покрету, као и према комунистичком покрету. Чланак треба детаљно обрадити и посветити доста времена томе, а не овако тенденциозан и ПОВ чланак направити и отићи. Ово је само ругло за википедију. Не знам да ли се у чланку налазе 2 нормалне реченице. --Јован Вуковић (р) 21:38, 15. фебруар 2010. (ЦЕТ)

Хрватско-амерички историчар Јозо ......

Зар треба хрватски историчар да нам каже како су четници имали подршку православне цркве ? Иначе то нисмо знали...--Зрно (разговор) 13:41, 11. децембар 2013. (ЦЕТ)

Ја сам изразито против коришћења Јозе Томашевића. Увек је заузимао прохрватске ставове. Није чудо што му је књига о четницима најпознатија. Треба пронаћи нове неутралне изворе. --Алекс (разговор) 23:09, 11. децембар 2013. (ЦЕТ)

Ја мислим да ти ниси цитао Јозу Томасевица, кад тако прицас. -- Bojan  Razgovor  01:26, 12. децембар 2013. (ЦЕТ)

Одговара ли вам можда Ђоко Слијепчевић као литература за овај чланак?--Нимча (о͜о) (разговор) 06:22, 12. децембар 2013. (ЦЕТ)

А зашто би Хрват Томашевић био неприхватљив, а љотићевац Слијепчевић да? Томашевић је хтео да пише три књиге о рату, написао је две, једну о четницима, другу о преосталим квислинзима. О партизанима није стигао да изда пре смрти. Што се тиче његово навлачење на хрватску страну, то стоји, али мало, заиста мало. Јасно и доследно назива геноцидом работе НДХ, а о четницима није тако оштар као што су рецимо Срби генерал ЈНА Ратко Мартиновић и историчар Никола Миловановић. Обојица су били у четницима током рата, па су прешли у партизане (а Миловановић је чак учествовао у Дражином хапшењу у највероватнијој верзији догађаја). Томасевиц подједнако цитира све стране и ображе своје ставове. Уосталом, њега Бранко Петрановиц не цитира, вец преписује цитаве одељке. Књиге Никола Милованвоића су тешке као олово са цитатима. -- Bojan  Razgovor  07:28, 12. децембар 2013. (ЦЕТ)

Не видим разлог за дискриминисање код нас признатог црквеног историчара Ђоке Слијепчевића само на основу његовог опредељења које некоме није по вољи. Епископи темишварски Живковић и бачки Атанацковић остали сарађивали су са мађарским властима за време револуције 1848. Да ли су њихова дела због тога безначајна у односу на дела нелигитимно проглашеног патријарха Рајачића? Јок.--Нимча (о͜о) (разговор) 22:40, 14. децембар 2013. (ЦЕТ)

Цовек је био фаиста, али сам га теска срца прихватио. А Томасевица мислим да нико није цитао. -- Bojan  Razgovor  01:42, 15. децембар 2013. (CET)

Не знам тачно која је била његова политичка оријентација, али сигурно знам да се цитира у српској ученој јавности. Његова Историја СПЦ се користи као универзитетски уџбеник. Недавно је један мој колега Д. М. излагао приказ треће књиге Историје СПЦ.--Нимча (o͜o) (разговор) 03:27, 15. децембар 2013. (CET)