Разговор с корисником:ЦлаудиусГотхицус/2

Стара Грчка

Ево ти почетни чланак: Timeline of Ancient Greece. --Милош Ранчић (р|причај!) 01:18, 11. фебруар 2007. (CET)

Изабран чланак

Прво, честитке на избору :)

Па овако. Ја сам још онда на енглески чланак ставио ознаку "Link FA|sr" која ће онима који тамо гледају тај чланак указати да је чланак овде сјајан. Ако те не мрзи, такву везу можеш да додаш и на другим језичким издањима; нисам сигуран да ли ботови то преписују аутоматски заједно са међувикијем или не.

Друго. Тај чланак некад треба да се нађе и на главној страни. Види како је урађено на Википедија:Сјајни_текстови. Тај поступак нисмо Бог зна колико формализовали пошто имамо само око 80 сјајних текстова, тако да није нека гужва. Нађи неки погодан датум, најбоље је нешто у вези са предметом чланка. Али пошто да би овај ”утнуо”, мораш неки други текст да склониш са тог дана, води рачуна да ниједан чланак не уклониш тако да се више никад не појављује. И немој да уклониш чланак са датума који је можда за ту тему још важнији (шта ја знам, ако је 25. мај важан за Теодору али је и Тито сјајан чланак, онда би ипак требао Тито да остане :)). Елем, утни га на један или два дана. Оставићеш кратке исечке са сликом, како је урађено и на другим данима. Мислим да ћеш се снаћи.

Па нема више ништа, осим да напишеш још неки сјајан чланак :) --Dzordzm 01:40, 13. фебруар 2007. (CET)

Sastanak u nedelju, 18. februara

Здраво. Позивам те да дођеш на састанак у недељу, 18. фебруара 2007. поводом две године од формалног постојања наше заједнице (15. фебруара 2005. смо се први пут видели уживо). Састанак ће се одржати у трибинској сали Дома омладине од 17 часова (улаз из Македонске, први спрат, просторија до Америчког кутка). --Милош Ранчић (р|причај!) 18:43, 14. фебруар 2007. (CET)

Ако си у прилици да стигнеш, обавезно погледај чланак Википедија:Уживо/недеља, 18. фебруар 2007. и самопозови се да даш неку идеју за причу. Такође, на састанке обично носимо пиво и слично :) --Милош Ранчић (р|причај!) 18:43, 14. фебруар 2007. (CET)

:) Ти си у дијаспори или си само мало ван земље? --Милош Ранчић (р|причај!) 19:18, 14. фебруар 2007. (CET)

Па, срећно са тражењем стипендије! Кад будеш био у нашим крајевима, јави, па да наврнеш до Дома омладине. Надам се да ћемо бар сваке друге недеље имати окупљања тамо. --Милош Ранчић (р|причај!) 19:26, 14. фебруар 2007. (CET)

Јуба од Мавретаније

Морам да те питам за стручни савет/мишљење. У шпанском тексту о Иберији ми се појављује [овај господин]. Како је он познат на српском? Као Јуба од Мавретаније? Мавретански Јуба? На шпанском је Хуба, али сам сто посто сигурна да код нас није тако. Хвала ти пуно унапред. --Maduixa 16:46, 16. фебруар 2007. (CET)

Хвала ти на информацији. Не ради се о песнику, него о краљу, јер се помиње како је он имао велику библиотеку са многим феничанским списима и књижевнимм делима. Кад будеш могао, а ти баци окце на чланке Иберија и Хиспанија, твоје стручно мишљење је увек добродошло. Иберију преводим са шпанског, а Хиспанију пишем ја сама, на основу неких чланака из једног часописа. Не мораш сад одмах, јер је Хиспанија тек на почетку, али имам поделу на наслове, а Иберија је скоро готова. Што се тиче Јубе, само се помиње у тексту, нема повезница. Чини ми се да ми и немамо чланак о њему. Много ти хвала, још једном.--Maduixa 20:13, 16. фебруар 2007. (CET)

Тиберије Семпроније Грах (Старији?)

Видела сам да си мало гледао Хиспанију. С обзиром да си Тиберију додао надимак Старији,претпостављам да има и неки Млађи. Е сада, код нас постоји чланак Тиберије Семпроније Грах и мени се чини да је то тај старији, који је био у Хиспанији. Замолила бих те да погледаш чланак и да ми кажеш да ли то тако јесте, и како се зове други Грах, како бих могла да направим вишезначну одредницу. Знаш шта? Сад видим одакле Шпанцима та манија давања истих имена и деди и оцу и сину и чукундеди и ујацима и стричевима итд... Једва се искобељах да разлучим ко је ко од она два Африканца, сад још и овај Тиберије, а видим да и Сенеке има два... Ај молим те, погледај ми овог Тиберија, да га средим, што да ми се црвени кад може да плави у чланку. (Како ти се чини до сада? ово те ја стидљиво питам:))--Maduixa 09:37, 22. фебруар 2007. (CET)

Проскрипције? =

Још једно питање. У чланку о Сули се помињу "проскрипције" што сам ја схватила као да је нека листа сумњивих, то јест оних који се нису свиђали диктатору. Е, сад, моје питање је да ли заиста и историјској терминологији на српском језику постоји термин проскрипција, или је калк са неког другог језика, можда чак и латинског, с обзиром да се на шпанском каже proscritos за оне који су жигосани или обележени на неки начин. У случају да је калк, треба га исправити, и срећа да још увек не постоји чланак о томе. У сваком случају, такође ми треба за Хиспанију, јер помињем "проскритог" Квинта Серторија (ни о њему нема чланак, мораћу да направим барем клицу).--Maduixa 12:25, 22. фебруар 2007. (CET)

---

Хвала ти пуно. Одмах ћу да исправим Виријата. Имам проблем - извори су ми на шпанском, онда их потражим на шпанској Вики па пребацим на српски, хрватски, босански или схј, ако има, тако видим како су им имена на српском. Ако нема, онда нагађам, или се зезнем као што је случај са Виријатом. Била бих ти јако захвална ако би могао да прегледаш чланак о Хиспанији (није још готов) јер планирам да га предложим за звездицу, и не бих волела да има материјалних грешака, као на пример побркане личности.:)--Maduixa 16:38, 22. фебруар 2007. (CET)

---

Hvala, na brzinu sam preletela ispravke, bile su veoma korisne. Konačno sam razabrala koji je koji Grah, i napravila sam malešan članak o Grahu starijem, čisto da se ja ne zbunjujem. Inače, videćeš da o njemu ima samo još na engleskoj Viki i ni na jednoj više. Usput budi rečeno, malo bolje sam pogledala članak o Grahu sinu, i članak je UŽAS. Kaže da je umro 133. a zatim da je 133 postao neki namesnik, konzul osnovao tročlanu komisiju i ko zna šta sve još... Ako bi mogao da ga pogledaš i samo da poizvacuješ budalaštine koje stoje tamo, pa makar ga sveo i samo na klicu, bolje i klica ali istinita nego onoliki nebulozan tekst. Osim toga, videćeš da ima dva pasusa koja se ponavljaju... Nisi mi rekao kako ti se čini? Misliš da može da se kandiduje za zvezdicu?--Maduixa 19:57, 23. фебруар 2007. (CET)

Јелена (мајка цара Константина)

Ма ОК, нема никаквих проблема. Ја сам прошао кроз ту категорију, и уклонио шаблон са чланака који нису били дирани дуже од три дана. Ово сам урадио, јер ја тај шаблон схватам као шаблон који корисник стави на чланак док ради на њему (најчешће кад га тек постави, па треба још да чепрка по њему), да му неко не би ускочио и направио сукоб измена. Ако чланак није мењан дуже од 3 дана, вероватноћа да ће доћи до сукоба измена је врло мала. А ако шаблон стоји дуже времена, може се десити да други корисник хоће да мења чланак, али се устручава јер га шаблон позива да не дира чланак. Али као што рекох, није толико битно, ради како ти је најзгодније. -- Обрадовић Горан (разговор) 18:21, 22. фебруар 2007. (CET)

scipion emiliajan

Ја сам већ имала преусмерење са Сципион Емилијано на Публије Корнелије Сципион Емилијано Африканац. Чини ми се да би боље било да сам чланак носи пуно име човека, а да преусмерење буде са Сципион Емилијан. Шта ти мислиш? Ја лично волим да у чланку стоји пуно име а да преусмерења иду са надимака или непуних али познатијих имена... Него. Такође се човек после назвао и Нумантинац, па ми није јасно под којим надимком је био познатији? Тај Емилијан - као Африканац или Нумантинац?

Додаћу у чланак о Граху старијем да је био тата оној двојици, мислим да је битно да се не мешају, можда за неког историчара који их зна у прсте (као ти:)) и не представља толику збрку, али за неког попут мене, лаика, мало је тешко да их одмах похваташ и разликујеш...:) Онај Грах млађи је ВЕЛИКИ проблем, виде ли ти каквз збрку носи тамо?

Што се самог чланка тиче, историјски сам већ завршила. Нећу више да се ширим, јер и од оног што сам до сада рекла, може се сваки пасус проширити у посебан чланак. Сада ми преостаје да напишем мало о романизацији, тј, шта су Римљани донели у Хиспајију, путеве, право, цивилизацију, урбани начин живота, да поменем Веспазијана и додељивање римског права и римског "држављанства", и мало о томе каква је Хиспанија била, тј, шта је Хиспанија дала Римском царству и то је то. Види поднаслове које сам ставила, неће бити ништа више од тога. И овако је већ прилично дугачак. После бих писала мало о визиготској Шпанији, али морам да признам, морам претходно да мало истражим и прекопам по књигама оје имам јер то доба ми је прилично непознато, тачније, знања која имам су раштркана и не могу да их уопбличим у једну причу са почетком средином и крајем. Добро, крај знам. И то је чини ми се и једино што добро знам - арапска инвазија на полуострво.

Е, знам да је Хадријан, тај ми је познат од раније. Они који ми звуче од раније, нема проблема. Они за које нисам никад чула, ти су ми проблем, па ми се тако може омаћи Емилијано уместо Емилијан, или Пуникус уместо Пуник... Како је историја почела да ме баш интересује од како сам овде, све што сам прочитала је на шпанском, тако да многе историјске личности и географско историјске појмове знам само на шпанском... Сад баш читам о катарима... Поред Ленгвадока (ако се тако каже на српском али некако имам утисак да грешим) појављује се и нека територија Медиодија (Mediodía) што на шпанском буквално значи подне, тако да немам представу која је то земља, град или шта већ... Конкретно кажже да је "епицентар" катаризма био Ленгвадок (Ленгва д 'Ок - језик Ок, од Окситанија) и тај Медиодија-Пиринеји.???? Ај, расписах се ја, да те не давим више. Много ти хвала на помоћи. Стварно ми много значи, и радујем се унапред јер знам да осим што ћу да угодим покоји леп чланчић сигуно ћу и доста тога да научим. :) --Maduixa 03:14, 24. фебруар 2007. (CET)

Langedok i još po nešto

Nisam sigurna da sam baš razumela ono (Oc=Da)... Na Langeoil dosad nisam naišla. U knjigama koje sam pročitala o katarima objašnjenje za ime Languedoc Lenguadoc, ili kako se već kaže je koje sam ti dala - uf. Upravo sam otkrila da ne znam gde mi je ta knjiga. Kao po običaju, NEKOM sam dala i taj neko nije imao dovoljno obraza da mi je vrati. Tako da propade moja literatura o katarima.

Što se Hispanije tiče, upravo sad počinjem taj deo: Šta su to Rimljani učinili za nas? Nadam se da ću danas imati malo vremena da pišem, pa ćeš uskoro moći da vidiš i retzultat.

Emilijana smo mnogo isprebacivali... Doduše, ughlavnom ja, što iz greške, što iz brzopletosti. Videću da zamolim nekog administratora da malo popravi stvar. Vratićemo ga na Scipion Emilijan, kako si ti rekao. --Maduixa 13:04, 24. фебруар 2007. (CET)

Робер од Кларија

Одличан чланак. Према пропозицијама споменица за оригиналност се додељује ако чланак не постоји ни на једној Википедији. Овај постоји на енглеској, али као и да га нема, па онда се споменица ипак може доделити јер је на нашој Википедији чланак више пута бољи тј. садржи оригиналност у односу на енглески. --Ђорђе Стакић (р) 09:27, 24. фебруар 2007. (CET)

Languedoc

E, nađoh knjigu. Bila zaturena na polici, ja ćorava, a knjiga neće da viče:). Zanimljiva teorija, ta koja kažeš. Vidi, knjiga koju ja imam je napisao Hesus Mestre, u bliskoj saradnji sa ljidima iz Bratskog oksitansko-katalonskog centra. On na samom početku kaže da je našao u dokumentima da je Languedoc teritorija koja je postojala od 14. veka do Francuke revolucije kao jedna od francuskih provincija, potpuno legalizovana i sa granicama. Međutim, dalje kaže:

"U stvari, radilo se o jednoj veliko administrativnoj "subdivizij" (pod podeli(?)) koja se, prema Jacquesu Madauleu, "sastojala od delova različitih regiona koje nisu teriotrijalno bile povezane međusobno. " Uzimajući ovu tvrdnju u obzir, ne služi nam gotovo ničemu teritorijalna demarkacija koja je, između ostalog, bila uspostavljena sto godina nakon Krstaškog rata (ovde se misli na rat protiv katara, naravno)(....) Pre već pomenute provincije, ime Lenguedoc nije se koristilo za određuvanje granica nikakve teritorije, kraljevine grofovije ili oblasti. Nikad nije postojala nikakva teriotrija pod tim imenom pravno i legalno sa jasnim granicama, (...) pogotovu pre 14. veka. (...) Ovo ime odgovara imenu jednog jezika - jezika ok (lengua de oc) Đordi Ventura razjašnjava ovu tačku:"iako sve te grofovije nisu bilo ujedinjene ni pod hjednim geografskim terminom, jesu bile ujedinjene lingvističkim koje će se uskoro u dokumentima pojaviti pod imenom Patria linguae occitanae, Occitania paćis de la lengua de oc (Oksitanija, zemlja jezika ok)." Radi se dakle o teritoriji na kojoj žive ljudi koji govore grespomenuti jezik. (...) Jedinstvo jezika ocrtava granice realne teritorije." (izvini na veoma brljivom prevodu, ali pišem u žurbi, nestrpljiva sam a ti pošaljem ovu poruku:):))

Zatim dalje navodi reči nekog profesora po imenu Delaruelle: Ime Languedoc dolazi od imena jezika." I stvarno, mapa koju navode u ovoj knjizi, pokazuje teriotrije gde se jezik govorio kao raštrkane mrlje, koje su međusobno nepovezane...

Zanimljiva je ova knjižica, mogla bih opet da je pročitam, mnoge činjenice sam zaboravila, s obzirom a sam je čitala pre mnooogo godina...

Jedn pitanje. Albigenses, kako bi to bilo na srpskom?

A što se tiče razloga zbog kojih su se severni grofovi odlučili da potamane katare, da, bili su čisto političke, ekonomske i egoističke prirode. Na više mesta sam pročitala da se nisu ni mrdnuli dok im Inoćentije III nije obećao opšti oprost od svih grehova i sve teritorije koje osvoje u Oksitaniji. I posle kažu da su se borili u ime Hrista! Da umreš od smeha... Istorija me je naučila da ne verujem svemu što čujem od današnjih političara, međutim, mislim da je ujedno učinila da prstanem da verujem u postojanje bilo kakve vrste ideala... Retki su ljudi u istoriji koji su nešto radili isključivo vođeni srcem ili idealom.. I oni koji jesu, uglavnom su neslavno završavali...

PS: Sređen je Emilijan. Sad je samo Scipion Emilijan, kako si ga ti i stavio. Izvini ako te malo davim, ali ponekad jednostavno ne umem da stanem.....--Maduixa 15:05, 24. фебруар 2007. (CET)

Питањце

Стигох до римског "држављанства". Међутим, тај израз ми је некако много модеран, па рекох, ајд' да те питам да ли историчари користе неки други израз на српском. Ради се о оном латинском закону који је Веспазијан доделио становницима Хиспаније 74. године, што значи да имају иста права као и рођени грађани Рима (да гласају, пореске олакшице, да буду цареви, итд.). На шпанском каже ciudadanía romana o latina, што би било римско или латинско држављанство, али опет ти кажем, нешто ми говори да се то каже некако другачије... Грађанство? --Maduixa 23:59, 27. фебруар 2007. (CET)

---

Е, сад ми ништа није јасно. Ако ЛАТИНСКО и РИМСКО грађанско право нису исто (како нису, по ономе штоти кажеш и шта пише на енгл. Вики), онда је мој извор мало конфузан. Дословце каже:"... ситуација се регуларизовала када је Веспазијан 74. године доделио ЛАТИНСКО право свим слободним становницима Хиспаније. Ово изједначење друштвених услова између Иберијског полуострва и Италије објашњава касније присуство многих Хиспанаца у Римском сенату, или чињеницу да су Трајан и Хадријан и нешто касније Сеговијанац Теодосије могли да постану римски цареви. Апсолутна фузија долази касније 212. године, када је Каракала доделио РИМСКО грађанско право свим слободним становницима царства."

Е, сад ти мени реци. Шта је Веспазијан доделио? Римско или латинско грађанско право? Јер да је само латинско, како се наводи у мом извору, онда ни Трајан ни Хадријан не би могли ни да присмрде ни сенату а о месту цара и да не говоримо, јер су обојица владали и умрли пре 212. године. --Maduixa 10:31, 28. фебруар 2007. (CET)

---

ОК. Хвала ти на одговору, то сам и ја мислила. Лепо ћу да напишем да је римско а латинско нећу ни да помињем док не рашчистимо шта је шта и како и када...--Maduixa 14:49, 28. фебруар 2007. (CET)

ре: Краљ Никола

Читао сам једну дужу страницу, па док сам видео твоју поруку, грешка је већ исправљена (не знам да ли си је ти исправио, или неко други, али то више није ни битно). Добро је да си грешку приметио (често се такве грешке дешавају у раду са датумима, рођење - смрт, овај датум - онај датум.. то је врло монотон, и посао који наводи на грешке). Поздрав. -- Обрадовић Горан (разговор) 13:53, 2. март 2007. (CET)

OK!

ИЗВИНИ што Ти тек сада одговорам. Ма нема никавих проблема колега. Уосталом ту смо да се потпомажемо.

Велики поздрав!

--Нерон 19:11, 2. март 2007. (CET)

Ооет једно питањце

Опет ја... Приводим Хиспанију крају, па сам већ почела нешто ново... Направила сам листу свих владара Шпаније па сам у једној недоумици... Да ли је код нас уобичајено да се сви ти Филипи зову Филип од Шпаније или Шпански, или Фелипе? И Карлоси, јесу ли Карлоси или су Карлои? Знам да се садашњи краљ зове Хуан Карлос, али они ранији? Имам вееелику недоумицу око Карлоса I од Шпаније, с обзиром да је био и Карло V Хабсбуршки као и цар Светог римског царства и шта све још.... Молим те, реши ми дилеме, боље сада док се линкови црвене, да могу одмах да исправим...--Maduixa 13:13, 3. март 2007. (CET)

---

Уф, требаће ми времена да ово сварим. Филип и Карло ми не звуче тако лоше, али називати шпанског краља Фернанда немачким именом Фердинанд, никако ми не иде. Како ти кажеш, на крају крајева, човек је био ШПАНАЦ и говорио је шпанским језиком. За Родрига, хм, не знам. Веероватно си у праву, и мислим да ћу то да променим у Родерих, како ти кажеш, мећутим, иако је био ГОТ, говорио је романским језиком, зар не?:) Ја имам жељу да те све краљеве ускладим са другим списковима које имамо, на пр. Списак царева Светог римског царства, онај део где су шпански Хабсбурговци. Јесте да су били припадали Хабсбуршкој династији, али су ипак били пре свега Шпанци. Исто као и касније Бурбони. Да ли само зато што припадају француској лози треба да садашњег краја нпр. зовем Жан Шарл? За оно од Шпаније се слажем, лепше ми је него шпански. Што се висзиготских краљева тиче, морам да ти признам да ми је визиготски део шпанске историје прилично непознат, тако да ја у том тандему могу само да будем добар ученик, никако сарадник:)...:):):)--Maduixa 13:40, 3. март 2007. (CET)

---

Ма само ти брљај, сваки пут после неке твоје измене останем фасцинирана! Као сада са Сибелес и Исис! Ајде, Изида ми још и нешто звучи као да сам већ чула раније, али Кибела... Као што ти већ рекох, моје интересовање за историју је отпочело овде. Мало текстова сам прочитала на српском, тако да осим оних уобичајених имена којих се сећам из школе, врлоје вероватно да ћу свуда и све именовати "по шпански"... Несрећа је у томе што Шпанци имају невероватну манију да све "пошпанчивају", тако да и дан данас принц од Велса, Чарлс је на пример принципе де Галес, Карлос.... А ни оно камење нисам знала како се зове... Једно питањце. Зашто си променио Анатолија у Малу Азију? Јер за нас Анатолија као географски/исотијски појам не постоји? Хвала на свим исправкама, укључујући и грешке у куцању....--Maduixa 14:18, 3. март 2007. (CET)

Ех, да! Зашто на српском ТаракоН ако је на латинском Tarraco?--Maduixa 14:20, 3. март 2007. (CET)

---

Да, дааа... И ја сам за то да се прави разлика у историјским ентинтетима једног те истог простора. Где год видим у чланцима о догађајима и људима из доба Рима или Грчке или још даље, преправљам Шпанија на Иберија, Иберијско полуострво или Хиспанија. Па у доба Пимљана, Шпанија није ни постојала! Дакле, Анатолија (или Анадолија, како си ти написао) је код нас Мала Азија.

Што се тиче транскрипције, знам да се некада и код нас све не транскрибовало, него као у шпанском пребацивало на српску верзију. Међутим, по правопису сада се то не ради, али имена оних личности која су дубоко укорењена ипак се не мењају. Тако да ће Карло Велики остати Карло, али Хуан Карлос је сада Хуан Карлос а не Јован Карло. Од овог правила транскрибовања а не превођења имена владара једино су поштеђене папе, па они и даље остају Јован Павле, Иноћентије, Александар, Бенедикт (е, овај не знам како би се превео код нас: Добривоје?)...

Е, мени је лако са именима које ја познајем и личности које су опште познате, мешуђутим, имам недоумицу са личностима који нису толико познати ШНМ, или их ја познајем само са шпанским именом, па те зато и давим сваки час. Баш због свег овога што сам рекла, мислим да не бисмо погрешили кад бисмо оставили Фернанде као Фернанде, шта мислиш?--Maduixa 14:43, 3. март 2007. (CET)

Извини, сад преместих Родрига на Родериха, и видех да си такође рекао да треба раздвојити епског од историјског Родрига. Који епски Родриго? Ел Сид? Тај је као наш Марко Краљевић за Шпанце, суштина и срж шпанског бића, тако да мислим да тог Родрига не треба дирати и понемчивати... Ако није тај, који онда?--Maduixa 14:47, 3. март 2007. (CET)

Родерих

Да, већ сам ставила разноразне верзије истог имена и променила сам чланку име. Погледај: Родерих. Е, сад. Ја се сећам као кроз маглу да су у Старом Романсеру биле неке романсе које су опевале издају дон Родрига лјубав са ћерком, покравеност дон Хулијана(Јулијана), итд. које су настале на основу тих легенди, међутим, то би требало прекопати и наћи. Мислим да Романсеро постоји на интернету, а и ја (додуше у Београду) чини ми се да имам неки избор из Романсера. Ћланак је ионако означен као клица, тако да у сваком случају, ово што је сад написано, треба да се прошири.--Maduixa 15:54, 3. март 2007. (CET)

Погледај ово обавезно овде погледај

П.С. средио сам слику--Fica Blok38 (разговор) 16:27, 3. март 2007. (CET)

Хиспанија - готово

Ето, мислим да сам коначно привела крају писање текста.:) Замолила бих те да кад будеш могао, да бациш окце и да видиш да ли је свена свом месту с историјске тачке гледишта, као и да ли би још нешто додао/одузео. Унапред ти захваљујем.--Maduixa 20:24, 4. март 2007. (CET)

Што јес јес

Здраво, слободно пријављуј и даље своје чланке који испуњавају неки од услова: нема их ни на једној другој Википедији, одн. нема их нигде осим на енглеској. Чланак Антонина добио је споменицу за за међујезичку одредницу која не постоји на енглеској Википедији. Честитам! --Ђорђе Стакић (р) 07:34, 7. март 2007. (CET)

Клаудије...

Па шта би са мојом Хиспанијом? Ја чекам да ми нешто кажеш, а ти ништа...--Maduixa 23:05, 8. март 2007. (CET)

---

Ma mere, nema da brigaš...:) Pretpopstavljala sam ja da si malo u stisci s vremenom, samo što sam ja po prirodi nestrpljiva... Naspavaj se ti prvo, pa se onda baci na Hispaniju... E, sad pišem o Karlu V, a napravila sam i nekoliko lista: Vladari Španije, Lista vizigotskih kraljeva, Vladari Asturije, i nekoliko klica... Tako da tebe Vizigoti čekaju, u redu i lepo poređani...:) Samo polako, nikud se ne žurimo...--Maduixa 23:34, 8. март 2007. (CET)

---

На основу измена које си начинио у чланку Валија, претпостављам да онда сви са овог списка треба да се завршавају на Х а на на К... Боље да их ускладимо пре него што почнемо да пишемо чланке...--Maduixa 00:32, 9. март 2007. (CET)

Оригинални чланци

Клаудије, чланак је екстра и види се да је уложен велики труд, да садржи информације којих нема на другим Википедијама. Захваљујући теби тај период историје код нас постаје најбоље обрађен. Међутим, што се тиче споменице за оригиналност, тамо нема начина да се она добије ако чланак уопште постоји на енглеској Википедији. Имају две варијанте, или да нема ни на једној Википедији или да има на неким али да нема на енглеској. У изузетним приликама се може мало прогледати кроз прсте, ако има на енглеској али ако је нека занемарљива клица. Тако да не бих да по овом питању кршимо правила за доделу споменица за оригиналност, али има и других споменица ;) --Ђорђе Стакић (р) 08:02, 10. март 2007. (CET)

The Revolution

Pa, ja sam ti vise istoricar iz radoznalosti. Trenutni clanak je nastao tako sto sam uzeo da sredjujem prethodni koji nije licio ni na sta. Ubacivao sam mnogo sa engleske vikipedije, ali tamo nije bilo nijedne reference. --BokicaK ^{Got something to say?} 16:45, 10. март 2007. (CET)

P.S. Evo ti spomenica.--BokicaK ^{Got something to say?} 16:46, 10. март 2007. (CET)

Интервики

Па то нисам ја додао, него мој бот, а он то све радио аутоматски. Значи, неко је на некој другој Википедији додао тај линк, а мој бот само покупио и поставио код нас. Значи, опет је људски фактор у питању. --СашаСтефановић • 17:15, 10. март 2007. (CET)

Lazika Lazija

Ja pravo da ti kažem, prvi put čujem za tu Laziku, ali što se tiče srpskog, mogu ti reći sledeće: Ako je ime Lazija, onda je pridev lazijski, kao što je od Gruzija gruzijski, na primer. Ako je ime Lazika, onda je pridev lazički.

Što se tiče Hispanije, mislim da je bolje da se o varvarskim napadima piše u članku o Vizigotskoj Španiji, kao neka vrsta uvoda. Eventualno bi se mogao dodati kao poslednji pasus veoma kratko, o opadanju rimskog carstva, sa vezom ka sledećem članku, tj. Vizigotskoj Španiji, u kojoj bi uvod bio o upadima Vandala, Sveva itd, i kasnije dolaska Vizigota, kao, kao što rekoh, uvod. --Maduixa 10:37, 14. март 2007. (CET)

Opet ja

Jeli, kako se kaže? Kordobski kalifat, ili kalifat u Kordobi, Kalifat iz Kordobe? Kako? Čini mi se da ako je kordobski da onda mora da se kaže Kordopski kalifat (zbog jednačenja po zvučnosti, kao , a to mi malo izgleda bazveze... Htedoh da ti kažem, ne uzbuđuj se zbog određenih komentara. Neki jednostavno nisu svesni svoje nesvesti i misle da svet treba da se upravlja njihovim (ne)znanjem i (ne)obrazovanošću...--Maduixa kaži 14:30, 16. март 2007. (CET)

---

Drago mi je baš što vidim da ipak i dalje čitaš ono što ja pišem. Mislila sam da sam ti dosadila pošto si me malo zapostavio, ali aj oprašta ti se, jer vidim da si ovih dana u frci. Evo, ja ću da ti čestitam šta god da je, pa makar i da nije rođendan.:) Ja volim da čestitam ljudima, pa makar i ne znala o čemu se radi... elem, baš sam to htela da te pitam, ali pitanje mi negde ostade zaboravljeno, pa nisam. Pošto Istoriju Španije prevodim sa španske viki, i meni je to zvučalo malo čudno, baš zato što mi se činilo malo prerano da se govori o katoličanstvu, al ostavih tako sa namerom da pitam. E, sad. Pošto se ranije nigde ne spominje da se u stvari radi o hrišćanstvu, misllim da bih mogla da kažem, da je većina stanovništva ostala verna hiršćanskoj veri, jer ako kažem pravoverni, s obzirom da se ranije ne pominje izričito da se radi o hrišćanstvu, čini mi se da ostaje nedorečeno, jer pravoveran, u zavisnosti s čije tačke gledišta posmatraš, može biti pripadik bilo koje vere... Šta mi kažeš?--Maduixa kaži 16:16, 16. март 2007. (CET)

---

Pa jeste, imaš pravo, kad malo bolje razmislim... aj, videću ja da nešto nađem, pa da dodam onako, kratko, a ti kad budeš imao vremena, dodaj malo više. Đto se tiče samog članka Španske istorije uopšteno, i ja vidim dosta falinki, ali pravo da ti kažem, s obzirom da o Španiji nema NIŠTA normalno i iole dobro napisano, dobro je i ovo, jer stvarno ne mogu da se psovetim istraživanju za svaki živi članak, a meni je istorija ipak samo hobi, te priznajem da imam velikih rupa, tako da opšta istorija Španije je samo prevod sa španskoe viki, i svaka popravka je VEOMA dobrodošla, tako da slobodno ako vidiš neke falinke, ti popravi. Meni lično u celom tom tekstu koji nje završen, jer trenutno i radim Karla Petog, (taj će stvarno da bude suepr), a prevod sam počela onako usput, meni je najčudniji deo praistorije i onih prvih naroda. Nikako ja tu da raskučim vremenske operiode kad su koji došli s kim su se stopili a s kim nisu, kad prerstaje bronyano doba a kad počinje stari vek. Kao što rekoh, bolje poznajem istoriju Španije od Katoličkih kraljeva pa na 'vamo. Ja sam se malo šalila za zapostavljanje, ali moram ti reći da stvarno cenim što mi ukazuješ na greške i pomažeš da ono što pišem bude pre svega tačno a onda lepo. Kao što rekoh, ja sam samo amater ali istoriju mnogo volim i reč nekoga kome je istorija struka je kod mene uvek dobro došla.--Maduixa kaži 18:48, 16. март 2007. (CET)

---

Е, ајде, ако ти није тешко, препоручи ми неку књигу, ускоро путујем у наше крајеве, па осим силних граматика и правописа које хоћу да купим, могла бвих и неку историјску књигу. Мој проблем је у томе што сам ја поптпуно испала из фазона, и врло је могуће да купим неку глупост, што наравно откријем тек кад почнем да читам а тад је већ касно. Него, да те питам. Последљи пут кад сам била, купила сам фототипско издање Историје српског народа Станоја Станојевића иу 1926, јер су ми је препоручили. Шта ми ти кажеш о тој књизи? јесам ли погрешила или нисам?--Maduixa kaži 19:00, 16. март 2007. (CET)

---

Информација веома корисна, иако сам ја пре мислила на те књиге на српском о шпанској историји које си помињао... А што се тиче љубовања наших краљева а касније и хајдука, нешто мало сам прочитала (највише о краљу Милутину, српском Хенрију Осмом), у четири занимљиве књижице неког г. Богдана Скендека, које сам исто купила кад и Станојевића... Додуше, ипак се мора рећи да су били џентлмени, као неки Миленко Стојковић, у чијем је харему чаки Црни Ђорђе уживао, који је кад је распустио харем, поудавао све свој жене, а које нису хтеле да се удају, отпремио их кући са добрим миразом. Колико је све то истина, не знам, али ми се свиђа да мислим да јесте...--Maduixa kaži 21:03, 16. март 2007. (CET)

Marka hispanika

Lepo sam sve zabelećila u tefter, i samo ostaje još da otputujem. Imam opet pitanje:

Kako se ovo zove na srpskom? Marca Hispanica--Maduixa kaži 21:25, 17. март 2007. (CET)

Јел то као Српска Крајина у Аустроугарској?--Maduixa kaži 01:55, 18. март 2007. (CET)

"Mark" тј. "Grenzmark" би се могло превести као "крајина". У време владавине Карла Великог и касније, у VIII. и IX. веку, основане су прве франачке крајине у Словенији, Хрватској, Аустрији и Шпанији. Аустријска (Српска) Војна крајина је имала сличну функцију, али је основана касније, у XVI. веку. Аустро-Угарска је основана тек 1867. године, пре тога (од 1804.) била је Аустријско и Свето римско царство. Казанџија 23:33, 25. март 2007. (CEST)

Bitka kod Azenkura

Поздрав!

Хвала што си извршио оне измене на мом чланку - значајно си га побољшао! Моја верзија је била старија, тако да - освежио си га! :)

Све најбоље,

Маре 10:39, 18. март 2007. (CET)

Dejngeld

Да, моја верзија чланка је, за разлику од енглеске, имала Дејнгелд. Наиме, стара верзија чланка на енглеској вики је имала и ту реченицу, али је очигледно изменјена (ја сам пре више од 8 месеци ово преводио). Позвао бих те и да даље унапређујеш чланак јер то чиниш веома квалитетно.

Маре 13:56, 18. март 2007. (CET)

Римске војсковође

Одрадио сам војсковође. Нема више римских генерала. --СрејовићНенад 01:14, 20. март 2007. (CET)

Ето. Кад неко не гледа. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 07:05, 20. март 2007. (CET)

Куни

Само мало да скупим времена па ћу написати и чланак о кунима, мало је компликовано и тема је осетљива (бугари, румуни, мађари и још неки би се бунили или радовали), поготово ако бих је писао и на енглеској вики страници што имам намеру, па онда морам да пазим како се изражавам :o))----László (talk) 00:54, 24. март 2007. (CET)

Круна Лангобарда

Ето опет мене, опет морам да те мало гњавим са којекавим питањцима... У свим оним силним папирчинама које имам као референце за чланак Карло V, на неком месту каже да је папа ставио на главу Карла круну Лангобарда. Ради се о другом, папском крунисању 1530. године, не о оном првом из Ахена, које је и важније, колико сам скапирала јер је онда могао сам себи да одреди наследника. Е, тражила сам по интернету али нисам нигде нашла информацију што је та круна баш лангобардска и какве уопште има везе та круна са Лангобардима. Бил'ти мени то онако у пет реченица, објаснио? Унапред захваљујем.--Maduixa kaži 15:43, 29. март 2007. (CEST)

Almogaversi

hehe... Zar nisu fantastični? Znam da je Rožer bio Nemac, to sam i stavila u text, međutim, on je za Katalonce herojčina na kvadrat i svi ga smatraju Kataloncem, tako da sam se ipak odlučila da transkribujem njegovo ime na katalonskom. Pronašla sam tekst izuzetno korisne izvore i članak će biti bolji od samog katalonskog članka. To što reče za Stefana Dečansog je super! Bilo bi interesantno dodati na kaju teksta taj podatak kao zaniljivost. Da li znaš nešto više o tome ili možeš da mi daš neki link da sama pročitam? --Maduixa kaži 09:59, 30. март 2007. (CEST)

Ma znam, ubiše ga na prevaru Vizantinci... Tek ću da pišem o Katalonskoj osveti. Znam, znam, pa Andornik je imao pun Konstantinopolj najamnika te Đenovljana (koje us almogaveri raspamprcili cim su dosli), te Alana - oni su i ubili Ruđera. Sad sam stigla do tog dela. A i posle Ruđera ima ih još dvojica koji su bili značajni, tako da ću da pišem do samog kraja almogavera. Mislim da ću da ubacim taj podatak o učešću almogavera protiv Bugara u članak o Stefanu Dečanskom, i da napravim poveznicu. Pošto ja ne znam ništa o almogaverima i Srbima, napisaću to o Stefanu, a ako ti znaš još nešto, ajde dodaj i dodaj neku knjigu u kojoj to piše kako bi bilo po svim pravilima. Ako sam razumela ova Istorija koju pominješ, pominje almogavere u službi Stefana Dečanskog, tako da je mogu staviti kao referencu, zar ne?

Znaš, katalonski ima dosta reči koje su iste kao u srpskom - možda ta veza potiče iz doba Stefana Dečanskog? Iako sam svesna toga da je to veoma malo verovatno, sviđa mi se sama pomisao na to...--Maduixa kaži 11:55, 30. март 2007. (CEST)

E, šta ti je ovo? Koja je to knjiga? Istoriji srpskog naroda 1, SKZ. Daj mi potpun bibliografski podatak... Pisac, izdanje, godina, znaš već-----Maduixa kaži 12:01, 30. март 2007. (CEST)

OKS. Staviću grupa autora.

Almogaveres dolazi od arapskog (napisala sam i to u tekstu), što bi po nekom mom slobodnom prevodu bilo isto što i oni naši uskoci, jer su u suštini bili isto. Oni su u suštini bili obični seljaci iz planinskih krajeva Aragona. Počeli su tako što im se smučilo više da trpe mavarske upada koji su ih uvek ostavljali bez ičega, a bilo ih je dosta, jer su živeli na granici sa oblastima koje su tada držali arapi. Dobro je što si mi rekao za Katalonsku družinu, jer se takođe kao katalonska družina spominju i u ovim tekstovima na kat. i šp. pa ću da stavim i to u tekst kao i jedno preusmerenje. Ja sam ostavila naziv uotiginalu jer vidim da je ostavljen i na engleskom i ostalim jezicima koji imaju članak o njima. Stvarno nemaš pojma koliko sam ti zahvalna što mi svaki put lepo odgovoriš. Mnogo mi znači, jer kao što rekoh, nisam profesionalni istoričar i moje znanje ima dosta rupa i rupica koje ti svojim odgovorima polako zatvaraš. Još jednom, hvala.--Maduixa kaži 12:24, 30. март 2007. (CEST)

Још једно питањце

Кад можеш, одоговори ми, не бих хтела да те превише давим. У мојим текстовима се помиње титула мегавојводе коју је Андроник понудио Руђеру, као и титулу цезара. Које су то титуле, да ли се тако зову на српском, и да ли је то претпостављало и доделу неке земље или је то било тек онако? Биће да је Галипоље, јер колико видим, тамо су се настанили након фамозне битке где су њих 8000 оставили мртвих 18 000 Турака од укупно 30 000 колико их је учествовало, међутим, видим да су и з том Галипољу завршили каријеру...--Maduixa kaži 12:50, 30. март 2007. (CEST)

Ако сам добро разумела, та титула се зове мегадука или мегадуке или како? За цезаре сам нашла објашњење и ставила га у текст. Успут, завршила сам, и јако би ми значило кад би прочитао текст, листо због терминологије и других зачкољица којих ја можда нисам свесна (као ти мегадуке, на пример::):), ал ако не можеш, нема везе... Тренутно га сређујем (ситнице, везе итд.), и хоћу да га пре пута (идем за Бгд сад у петак) ставим на гласање, јер сам специјално поносна на овај чланак - чак ни на каталонској вики није дужи ни детаљнији. Одговори ми молим те само за овог мегадуку, јер и је то битно и хитно.--Maduixa kaži 20:16, 2. април 2007. (CEST)

Čekaj, megaduka je nominativ? Kao , megaduka pera peric je ratovao ... Malo mi je smešno, al ajd, kad ti kažeš, tebi sve verujem...--Maduixa kaži 20:29, 2. април 2007. (CEST)

---

Па добро, кад ти кажеш... Што се слике тиче, написала бих ја испод још података, али немам појма ни ко ју је насликао ни када. Узела сам је из неког чланка са неке друге википедије, али сад да ме убијеш немам појма одакле...--Maduixa kaži 22:50, 2. април 2007. (CEST)

---

Evo, turila sam ime slikara i napravila klicu o njemu. Iz 19 veka, verovatno da je neki romantičar... Nije neki poznat. Volela bih da napravim klicu o tom mega duki, al ja nemam pojma šta je to. Aj ti napiši par reči, pliiz...:) Ja sam završila s pregledom, dodala sam i primarne izvore, bili su preko potrebni s obzirom na neverovatnost dela tih tasmanijskih đavola...--Maduixa kaži 12:25, 3. април 2007. (CEST)

Nego, nalazim veoma malo o ovim vizantijskim hroničarima. Tebi zvuči pozanto Nićifor Gregorije ili Paćimerije? To su moje slobodne interpretacije wihovih imena na španskom - Nicéforo Grégoras i Pachimerio. Ovog prvog sam našla i napravila klicu, ali ovog drugog nisam...--Maduixa kaži 12:29, 3. април 2007. (CEST)

---

Ма то сам ја тражила Нићифора по шпанском имену и испао ми само шпански текст, који је, јадан као што си и видео, три реченице, а на страни самој није вило вики веза тако да сам мислила да нема више ни на једној другој вики чланак о њему, па сам превела то јаде што је било на шп. вики. А то за хроничаре и историчаре нисам имала појма. Ја сам одувек мислила да је то мање више једно те исто, тј да хроничар записује савремене догађаје који после пређу у историју а историчар их проучава. Међутим, извори које сам ја видела називај Нићифора хроничарем, па сам га и ја тако преименовала.. Но добро, још једна лепа ствар коју сам научила. Ја не могу да мењам имена чланцима без да га преусмерим, јер нисам администратор, тако да сам га преусмерила а замолила сам филипа да обрише оно погрешно. Међутим, мислим да сам и ја забрљала јер сам прво премњестила на Грегор а после видела да га у тексту стално зовеш Грегора, па сам онда направила још једно преусмерење. Без бриге, нема то ништа везе, јер погрешно још ни на једној страни није уведено, тако да неће бити никакве забуне. Ш'а би са мегом дуком? Ја бих написала нешто ал не знам шта. Стави макар две и по реченице, да ми се не црвени у тексту, и да нње изазива неупућене да то мењају, јер сам сигурна да ће многима деловати као да је нека грешка мега дука Руђер. Хе...--Maduixa kaži 18:52, 3. април 2007. (CEST)

---

ОКИС, нећу да наваљујем и покушаћу да будем стрпљива (што је понекад готово немогуће - за мене)--Maduixa kaži 18:59, 3. април 2007. (CEST)