Пређи на садржај

Ракорд

С Википедије, слободне енциклопедије

Ракорд (итал. raccordo — „спој”) је монтажна, континуирана веза, спој, између два суседна кадра у једном низу, у којима се положаји камере допуњују до 179°, што омогућава да се у гледаочевој свести логично формира аналитичка слика простора, насталог сабирањем његових делова у појединачним кадровима.[1]

Ракордна веза између два суседна кадра настаје постављањем камере према правилу кадрирања у троуглу као што су:

  • приближавање или удаљавање по оси,
  • паралелни и додирни углови,
  • спољни супротни и унутрашњи супротни углови,
  • положаји камере под правим углом,
  • субјективни и објективни углови снимања.[1]

Суседни кадрови у ракорду садрже одређене параметре (облика, кретања и простора – времена), који омогућавају стварање глатког реза, и називају се кадровима у ракорду.

Међу најважнијим параметрима за ракорд су:

  • положај актера или објеката и
  • правац погледа и кретања (по правцу и брзини).[1]
Лажни ракорд
[уреди | уреди извор]

Појам лажни или замењени ракорд настаје при таквом положају камере у другом кадру у којем гледалац очекује да види оно што посматра актер у првом кадру, али истовремено види и актера и предмет посматрања. Уместо субјективног угла или кадра, употребљава се објективни угао, са удаљавањем камере по оси објектива.

Једна о д варијанти је и спољни супротни (субјективни) положај камере, преко рамена актера у предњем плану.[1]

Другим речима, то је врста монтажног споја двају кадрова, који се међусобно не подударају на начин који би одговараo логици и искуству филмског гледаоца, односно правилима филмског језика.[2]

Основни облици лажног ракорда су:

  • неодговарајући правци погледа;
  • положаји у простору кадра;
  • правци кретања и
  • неодговарајући однос простора off и простора видног поља кадра.
  • ако актери који се међусобно посматрају, гледају у истом правцу;
  • ако се актер који гледа удесно, кадрира на десној страни површине кадра;
  • ако се актер у следећем кадру креће у супротном правцу од оног у претходном кадру;
  • ако се актер нађе у видном пољу кадра, иако би логично било да је врло далеко од њега.[2]

Лажни ракорд код гледалаца изазива осећање нелагодности због дезоријентације у простору који се гради монтажном структуром.[2]

Доследна употреба лажних ракорда кроз обликовање новог типа структуре у гледаоцу ствара накнадну (закаснелу) свест о једној новој оријентацији, и филм се чита на једном новом нивоу.

Оригинални појам је преузет од Ноела Бурха (Noël Burch).[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Babac, Marko, ур. (1993). Leksikon filmskih i televizijskih pojmova. Beograd: Naučna knjiga : Univerzitet umetnosti. стр. 645—646. 
  2. ^ а б в г Babac, Marko, ур. (2022). Leksikon filmskih i televizijskih pojmova [Elektronski izvor]. Beograd: Univerzitet umetnosti.