Rakord

Rakord (ital. racordo) je montažna, kontinuirana veza, spoj, između dva susedna kadra u jednom nizu, u kojima se položaji kamere dopunjuju do 179°, što omogućava da se u gledaočevoj svesti logično formira analitička slika prostora, nastalog sabiranjem njegovih delova u pojedinačnim kadrovima.

Rakordna veza između dva susedna kadra nastaje postavljanjem kamere prema pravilu kadriranja u trouglu kao što su:

• približavanje ili udaljavanje po osi,
• paralelni i dodirni uglovi,
• spoljni suprotni i unutrašnji suprotni uglovi,
• položaji kamere pod pravim uglom,
• subjektivni i objektivni uglovi snimanja.

Susedni kadrovi u rakordu sadrže određene parametre (oblika, kretanja i prostora – vremena), koji omogućavaju stvaranje glatkog reza, i nazivaju se kadrovima u rakordu.

Među najvažnijim parametrima za rakord su:

• položaj aktera ili objekata i
• pravac pogleda i kretanja (po pravcu i brzini).

Lažni rakord

Pojam lažni ili zamenjeni rakord nastaje pri takvom položaju kamere u drugom kadru u kojem gledalac očekuje da vidi ono što posmatra akter u prvom kadru, ali istovremeno vidi i aktera i predmet posmatranja. Umesto subjektivnog ugla ili kadra, upotrebljava se objektivni ugao, sa udaljavanjem kamere po osi objektiva.

Jedna o d varijanti je i spoljni suprotni (subjektivni) položaj kamere, preko ramena aktera u prednjem planu.

Drugim rečima, to je vrsta montažnog spoja dvaju kadrova, koji se međusobno ne podudaraju na način koji bi odgovarao logici i iskustvu filmskog gledaoca, odnosno pravilima filmskog jezika.

Osnovni oblici lažnog rakorda su:

• neodgovarajući pravci pogleda;
• položaji u prostoru kadra;
• pravci kretanja i
• neodgovarajući odnos prostora off i prostora vidnog polja kadra.

Primeri:

• ako akteri koji se međusobno posmatraju, gledaju u istom pravcu;
• ako se akter koji gleda udesno, kadrira na desnoj strani površine kadra;
• ako se akter u sledećem kadru kreće u suprotnom pravcu od onog u prethodnom kadru;
• ako se akter nađe u vidnom polju kadra, iako bi logično bilo da je vrlo daleko od njega.

Lažni rakord kod gledalaca izaziva osećanje nelagodnosti zbog dezorijentacije u prostoru koji se gradi montažnom strukturom.

Dosledna upotreba lažnih rakorda kroz oblikovanje novog tipa strukture u gledaocu stvara naknadnu (zakasnelu) svest o jednoj novoj orijentaciji, i film se čita na jednom novom nivou.

Originalni pojam je preuzet od Noela Burha (Noël Burch).