Ремен (машинство)

Ремен (каиш) је машински елемент намијењен за стварање покретних спојева и пренос снаге ротационог кретања. Користи се као елемент ременог преноса.^[1]^[2]^[3]

Материјали за израду ремена су гума, гума ојачана челиком, полиестером или арамидом. Понекад се за мање снаге користе пластични ременови. Раније су доста кориштени и ременови (нарочито пљоснати) направљени од коже или од дебелог тврдог платна.

Ремени пренос[уреди | уреди извор]

Ремени пренос (ремени пренос, каишни пренос или пренос) је пренос механичке енергије између машина и уређаја уз помоћ флексибилног ремена. За пренос су потребни ремен и најмање два точка за монтирање ремена (ременица, ременик, каишник).

Називи и дијелови[уреди | уреди извор]

Точак који погони ремен се зове погонска ременица, а онај који прима снагу гоњена ременица. Радни крак је дио ремена који је затегнут (погонска ременица га вуче к себи од гоњене ременице). Слободни крак је помало опуштен, јер га погонска ременица гура према гоњеној ременици.

Предности (наспрам ланчаног преноса)[уреди | уреди извор]

бешуман рад
апсорбовање вибрација
подмазивање је непотребно
лака монтажа
мала цијена
могућност рада при великим брзинама
при хаварији, мање опасан од ланца

Недостаци[уреди | уреди извор]

ограничено оптерећење
проклизавање, уколико је трење између каиша и ременице недовољно
краћи вијек трајања

Зупчасти ремени комбинују особине ременог и ланчаног преноса, јер немају проблем са проклизавањем.

Врсте[уреди | уреди извор]

Према облику попречног пресека ремена разликују се:

пљоснати
клинасти
полуклинасти
зупчасти
округли

Постављање[уреди | уреди извор]

Точак који погони ремен се зове погонска ременица, а онај који прима снагу гоњена ременица. Радни крак је дио ремена који је затегнут (погонска ременица га вуче к себи од гоњене ременице). Слободни крак је помало опуштен, јер га погонска ременица гура према гоњеној ременици.

Илустрације[уреди | уреди извор]

Пљоснати ремен.
Зупчасти ремен.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Boblenz, James N. „How to lace a flat belt”. Farm Collector. Приступљено 4. 4. 2010.
^ „Belt lacing patterns” (PDF). North Dakota Statue Univ. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 06. 2009. г. Приступљено 08. 10. 2017.
^ „Flat Belt Pulleys, Belting, Splicing”. Hit N Miss Enterprises. Архивирано из оригинала 17. 03. 2010. г. Приступљено 4. 4. 2010.

Литература[уреди | уреди извор]

Скрипте о машинским елементима, универзитети у Новом Саду и Мостару.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Boblenz, James N. „How to lace a flat belt”. Farm Collector. Приступљено 4. 4. 2010.

[NDSU,_Belt_lacing-2] „Belt lacing patterns” (PDF). North Dakota Statue Univ. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 06. 2009. г. Приступљено 08. 10. 2017.

[3] „Flat Belt Pulleys, Belting, Splicing”. Hit N Miss Enterprises. Архивирано из оригинала 17. 03. 2010. г. Приступљено 4. 4. 2010.

[1]

[2]

[3]