Ритуална употреба конопље

Конопља има дугу историју ритуалне употебе у многим култовима и религијама широм света. У Индији се употребљава већ вековима у част бога Шиве. Растафаријанци је сматрају светом биљком, а њено уживање верским чином. У исламу су је користили дервишки (суфи) редови. Неки историчари сматрају да је употребљавана и у јудаизму и раном хришћанству.

Паганизам

У древној германској култури, конопља је била повезана са германском богињом љубави Фрејом. Жетва конопље је била повезана са еротским светковинам. Веровало се да Фреја, сила плодности, живи у женским цветовима конопље. Уношењем у себе, човек би постајао обузет њеном божанском силом (Рäтсцх 2003).

Хиндуизам

Шива је једно од најстаријих божанстава познатих човечанству. Посвећеници Шиви често медитирају испијајући свето пиће бханг које се састоји од мешавине млека и цвета конопље, коју припремају свештеници. Верује се да је конопља коришћена у Индији још пре 1000. године п. н. е. Чарас се такође пуши међу неким Шивиним посвећеницима и сматра се даром Шиви и помоћи у достизању садхане (неке врсте просветљења, блаженства). Многи лутајући свети људи (садхус) у Индији и дан данас пуше чарас на чилуму. Током хинду фестивала Холи, испија се свето пиће бханг које садржи цветове конопље.

Ислам

Дервиши (суфији) су конопљу сматрали средством за, другим путем недохватљиво, самопроматрање – укључујући дубље разумијевање, сагледавање различитих значења, продубљивање естетских доживљаја и смањивање осјећаја тјескобе.

Према старој арапској легенди, Хајдар, оснивач верског реда суфија, наишао је на поље конопље док је лутао персијским планинама. Обично повучен и тих човек, када се вратио у његов манастир после једења конопље, његови ученици су били запањени колико је говорљив и надахут био. Након што су измолили Хајдара да им каже шта је радио када изгледа толико радостан, његови ученици су изашли у планине и сами пробали конопљу. И тако су, према предању, суфији открили чари хашиша.

Слично је о хашишу писао средњовјековни Суфи песник Фузули, у причи о Басри, следбенику чији је шеик осетио да је он путем уживања хашиша, достигао коначни ступањ савршенства, и да више нема потребе да га неко води. Фузули закључује: „хашиш је савршено биће... за особу жељну мистичних искустава.“

Ваља приметити да, за разлику од алкохола, пророк Мухамед није бранио конопљу.

Растафаријанство

Растафаријанци имају обреде заједничког пушења конопље (познате као ганџа, биљка, кали или хлеб јагњета), током којих разговарају о истини и животу. Према раста филозофији, конопља је кључ за разумевање себе, космоса и Бога. Они у њој виде силу која омогућава људима да спознају истину много јасније, као када дрво бива извађено из ока. Растама је пушење конопље духовни чин, често праћен изучавањем Библије; сматрају је причешћем које чисти тело и дух, уздиже свест, доноси мир и приближава их природи и Богу. Сагоревање биљке је често пресудно „за буђење гриже савести у срцима оних који подстичу и чине зло и неправде.“ Она сагорева исквареност људског срца. Раста проповедник, Боб Марли је, између многих других, рекао: „Биљка ганџе је лек за народ.“ Они се не чуде што је забрањена, јер је виде као моћну супстанцу која отвара умове људи за истину – што вавилонски систем очигледно не жели.

Расте следећим наводима из Библије оправдавају употребу конопље:

• Постање 1:29 „И Бог рече: Ево, дајем вам сваку биљку што носи семе, на површини лица земље, и све дрвеће родно, које даје плод, у коме је семе његово. То да вам је за храну вашу“.
• Постање 3:18 „... Ти ћеш јести биљку с поља."
• Пословице 15:17 „Боље у љубави биљка за храну, него во угојен у мржњи." Псалми 104:14 „Ти дајеш да расте трава стоци и биљка човеку.“

Растафаријанци виде конопљу и као Дрво Живота, поменуто у Библији и поштују је као свету и истински благодарну биљку. Такође, према предању, конопља је прва биљка изникла на гробу Краља Соломона.

Спољашње везе

• Духовна употреба конопље на конопља вики