Индустријска употреба конопље

С Википедије, слободне енциклопедије
Поље конопље у Обали Армора, Бретања, Француска (највећем европском произвођачу конопље)
Намакање конопље (Theodor von Hörmann; 1840–1895)

Конопља која служи за индустријску употебу се најчешће назива индустријска конопља. Конопља је варијетет Cannabis sativa биљне врсте. Она се користи у индустрији ради изграде конопаца, тканине, платна, хартије, одеће, горива, грађевинских материјала, итд. [1][2][3] Уз бамбус, конопља је једна од најбрже растућих биљака[4] на Земљи. Она је такође била једна од првих биљака која је предена у употребљива влакна пре 50.000 година.[5] Одликује се веома ниским нивоом главног опојног састојка, THC-а (обично испод 0,3%).[6]

Узгој и прерада конопље у сврху производње влакана и различитих живежних намирница представља интегралан део модерних привреда све до XIX века. У том смислу је конопља незамјењиви ресурс у производњи тканина, у поморству, у производњи хране, у грађевинарству, у производњи папира. Радно-интензивни карактер производње конопље као компаративни недостатак у поређењу с прерадом дрвета и памука, почео је да истискује конопљу током XVIII века у појединим деловима Европе, попут Немачке. Конопља је пред крај XIX века поступно, али неминовно губила на својој конкурентности пред нарастајућим индустријама памука и нафте. Тако је с убрзаном индустријализацијом започела стагнација и опадање производње конопље, а производња се одржала у земљама индустријске периферије. До средине XX века највећи европски произвођачи остаће концентрисани у деловима Русије, Украјине, Мађарске и бивше Југославије. Крајем 20. века, шири друштвени интерес за узгој индустријске конопље највише се испољава у земљама Европске уније и она бива повремено укључена у државне подстицаје еколошки одрживој производњи. Напори су усмерени на осигурање квалитетног семења за узгој биљака у којима ниво THC-а неће прелазити дозвољених 0,3%, на нужно унапређење постојећих спознаја у погледу машинске обраде конопље, на спуштање нивоа загађења до којег долази у процесу намакања конопље у сврху одвајања влакана и, напокон на истраживање могућности примене различитих делова биљке у широком опсегу индустријске производње - од текстила, преко исхране до употребе у грађевинарству и аутомобилској индустрији.

Иако канабис као дрога и индустријска конопља потичу од врсте Cannabis sativa и садрже психоактивну компоненту тетрахидроканабинол (THC), они су различити сојеви са јединственим фитохемијским саставом и употребама.[7] Конопља има ниже концентрације THC-а и може имати веће концентрације канабидиола (CBD), што смањује или елиминише њене психоактивне ефекте.[7] Легалност индустријске конопље увелике варира од земље до земље. Неке владе регулишу концентрацију THC-а и дозвољавају узгој само конопље са посебно ниским садржајем THC-а.[8][9]

У 2020. години, препорука Уједињених нација о општем уклањању конопље и канабиса из Прилога IV прохибиције била је успешна. Али потпуно уклањање производа од конопље који садрже претежно канабидиол и не више од 0,2% THC-а из Прилога I је одбијено већином гласова, што значи да ће конопља и њени екстракти остати у одређеној правној нејасноћи према тренутним конвенцијама УН-а.[10]

Употребе[уреди | уреди извор]

Семе конопље

Конопља се користи за израду разних комерцијалних и индустријских производа, укључујући ужад, текстил, одећу, обућу, храну, папир, биопластику, изолацију и биогориво.[2] Влакна се могу користити за израду текстила од 100% конопље, али се обично мешају са другим влакнима, попут лана, памука или свиле, као и девичанским и рециклираним полиестром, за израду тканина за одећу и намештај. Унутрашња два влакна биљке су дрвенаста и типично имају индустријску примену, као што су малч, сено и ђубриво. Када се оксидује (што се често погрешно назива „сушење“), уље конопље из семена постаје чврсто и може се користити у производњи боја на бази уља, у кремама као хидратантно средство, за кување и у пластици. Семе конопље је такође коришћено у мешавини хране за птице.[11] Једно истраживање спроведено 2003. показало је да се више од 95% семена конопље које се продаје у Европској унији користи за исхрану животиња и птица.[12]

Храна[уреди | уреди извор]

Макро слика семенан конопље
Семе конопље, ољуштено
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија2.451 kJ (586 kcal)
4,67 g
Шећери 1,50 g
0,07 g
Прехрамбена влакна4,0 g (around 20 g when whole)
48,75 g
Засићене4,600 g
Транс0 g
Мононезасићене5,400 g
Полинезасићене38.100 g
9,301 g
28,698 g
31,56 g
Триптофан0,369 g
Треонин1,269 g
Изолеуцин1,286 g
Леуцин2,163 g
Лизин1,276 g
Метионин0,933 g
Цистин0,672 g
Фенилаланин1,447 g
Тирозин1,263 g
Валин1,777 g
Аргинин4,550 g
Хистидин0,969 g
Аланин1,528 g
Аспарагинска киселина3,662 g
Глутаминска киселина6,269 g
Глицин1,611 g
Пролин1,597 g
Серин1,713 g
Витамини
Витамин А екв.
(0%)
1 μg
(0%)
7 μg
Витамин А11 IU
Тиамин 1)
(111%)
1,275 mg
Рибофлавин 2)
(24%)
0,285 mg
Ниацин 3)
(61%)
9,2 mg
Витамин Б6
(46%)
0,6 mg
Фолат 9)
(28%)
110 μg
Витамин Б12
(0%)
0 μg
Витамин Ц
(1%)
0,5 mg
Витамин Е
(5%)
0,8 mg
Минерали
Калцијум
(7%)
70 mg
Бакар
(80%)
1,6 mg
Гвожђе
(61%)
7,95 mg
Магнезијум
(197%)
700 mg
Манган
(362%)
7,6 mg
Фосфор
(236%)
1.650 mg
Калијум
(26%)
1.200 mg
Натријум
(0%)
5 mg
Цинк
(104%)
9,9 mg
Остали конституенти
Вода4,96 g
Холестерол0 mg

Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.

Конопљино семе се може јести сирово, самлевено у конопљину сачму, проклијано или претворено у прах од осушених изданака. Од семена конопље може се направити и каша која се користи за печење или за пиће, попут млека од конопље и биљног чаја.[13] Конопљино уље се на хладно цеди из семена и садржи много незасићених масних киселина.[14]

У Великој Британији, Департман за животну средину, храну и руралне послове третира конопљу као искључиво непрехрамбени усев, али уз одговарајуће лиценцирање и доказ о концентрацији THC-а мањој од 0,2%, семе конопље се може увозити за сетву или за продају као храна или састојак хране.[15] У САД-у се конопља може легално користити у прехрамбеним производима и, према подацима из 2000. године, обично се продаје у продавницама здраве хране или путем поште.[14]

Исхрана[уреди | уреди извор]

Порција ољуштеног семена конопље од 100 грама (3 1⁄2 унце) испоручује 2.451 килоџула (586 килокалорија) енергије хране. Оно садржи 5% воде, 5% угљених хидрата, 49% укупне масти и 31% протеина. Семенке конопље значајне су по томе што обезбеђују 64% дневне вредности протеина по оброку од 100 грама.[16] Семе конопље је богат извор дијететских влакана (20% ДВ), витамина Б и минерала у исхрани мангана (362% ДВ), фосфора (236% ДВ), магнезијума (197% ДВ), цинка (104% ДВ), и гвожђа (61% ДВ). Око 73% енергије у семенкама конопље је у облику масти и есенцијалних масних киселина,[16] углавном полинезасићених масних киселина, линолне, олеинске и алфа-линоленске киселине.[17] Однос од 38.100 грама полинезасићених масти на 100 грама је 9.301 грам омега-3 према 28.698 грама омега-6.[18] Типично је део који се препоручује на паковањима за одрасле 30 грама, отприлике три кашике.

Профил аминокиселина семена конопље упоредив је са профилима друге хране богате протеинима, попут меса, млека, јаја и соје.[17] Оцене протеинске сварљивости коригованих аминокиселина су 0,49–0,53 за цело семе конопље, 0,46–0,51 за брашно семена конопље и 0,63–0,66 за ољуштено семе конопље.[19]

Упркос богатом садржају хранљивих материја у семенкама конопље, семе садржи антинутритивна једињења, укључујући фитинску киселину,[20] инхибиторе трипсина и танине, у значајним концентрацијама.[21]

Складиштење[уреди | уреди извор]

Уље конопље се оксидује и постаје ужегло у кратком временском периоду ако се не складишти правилно;[14] рок трајања му се продужава ако се складишти у тамном херметички затвореном контејнеру и хлади. Светлост и топлота могу разградити уље конопље.

Влакна[уреди | уреди извор]

Влакна конопље су се током историје широко користила, а производња је достигла врхунац убрзо након увођења у Нови свет. Вековима су се конопље израђивали производи од ужади, преко тканина до индустријских материјала. Конопља се такође често користила за израду платна за једра. Реч „canvas“ потиче од речи канабис.[22][23] Чиста конопља има текстуру сличну лану.[24] Због своје свестраности за употребу у разним производима, данас се конопља користи у бројним производима широке потрошње, укључујући одећу, обућу, прибор, огрлице за псе и кућне потрепштине. За одећу, у неким случајевима, конопља се меша са лиоцелом.[25]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „USDA releases hemp production requirements”. C&EN Global Enterprise. 97 (43): 17—17. 2019-11-04. ISSN 2474-7408. doi:10.1021/cen-09743-polcon4. 
  2. ^ а б Keller, NM (2013), „The Legalization of Industrial Hemp and What it Could Mean for Indiana's Biofuel Industry” (PDF), Indiana International & Comparative Law Review, 23 (3): 555, doi:10.18060/17887Слободан приступ 
  3. ^ Johnson, Renée (22. 3. 2019). Defining Hemp: A Fact Sheet (PDF). Washington, DC: Congressional Research Service. Приступљено 29. 3. 2019. 
  4. ^ Robert Deitch (2003). Hemp: American History Revisited: The Plant with a Divided HistoryНеопходна слободна регистрација. Algora Publishing. стр. 219. ISBN 978-0-87586-226-2. 
  5. ^ Tourangeau, Wesley (2015), „Re-defining Environmental Harms: Green Criminology and the State of Canada's Hemp Industry”, Canadian Journal of Criminology & Criminal Justice, 57 (4): 528—554, S2CID 143126182, doi:10.3138/cjccj.2014.E11 
  6. ^ Наведено према: N. Dubreta: Konoplja – sociološki aspekti uzgoja i upotrebe
  7. ^ а б Swanson 2015, стр. 602.
  8. ^ Talbot, Geoff (2015). Specialty Oils and Fats in Food and Nutrition: Properties, Processing and Applications. Elsevier Science. стр. 39. ISBN 978-1-78242-397-3. 
  9. ^ Crime, United Nations Office on Drugs and (2009). Recommended Methods for the Identification and Analysis of Cannabis and Cannabis Products: Manual for Use by National Drug Testing Laboratories. United Nations Publications. стр. 12. ISBN 978-92-1-148242-3. 
  10. ^ Conor O’Brien (December 2nd, 2020). THE UN VOTES TO RECOGNISE THE POTENTIAL MEDICAL VALUE OF CANNABIS. Prohibition Partners. Retrieved 7 December 2020.
  11. ^ „Erowid Cannabis Vault : Culture #2”. erowid.org. Приступљено 20. 6. 2008. 
  12. ^ „Michael Karus: European Hemp Industry 2002 Cultivation, Processing and Product Lines. Journal of Industrial Hemp Volume 9 Issue 2 2004, Taylor & Francis, London”. Informaworld.com. 
  13. ^ „America's First Hemp Drink - Chronic Ice - Making a Splash in the Natural Beverage Market”. San Francisco Chronicle. Los Angeles. Vocus. 8. 6. 2011. Архивирано из оригинала на датум 27. 12. 2011. Приступљено 19. 6. 2011. 
  14. ^ а б в „USDA ERS - Industrial Hemp in the United States: Status and Market Potential” (PDF). Ers.usda.gov. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 25. 6. 2013. Приступљено 9. 11. 2013. 
  15. ^ „Industrial fibre crops: business opportunities for farmers”, gov.uk, Department for Environment, Food & Rural Affairs, 13. 6. 2013, Приступљено 18. 5. 2016 
  16. ^ а б „Nutrition Facts for Hemp Seeds (shelled) per 100 g serving”. Conde Nast, Custom Analysis. 2014. Приступљено 19. 2. 2015. 
  17. ^ а б Callaway, J. C. (1. 1. 2004). „Hempseed as a nutritional resource: An overview” (PDF). Euphytica. 140 (1–2): 65—72. S2CID 43988645. doi:10.1007/s10681-004-4811-6. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 4. 11. 2013. Приступљено 13. 3. 2013. 
  18. ^ Seeds, hemp seed,hulled FoodData Central. USDA. Retrieved 3 February 2021.
  19. ^ House JD, Neufeld J, Leson G (новембар 2010). „Evaluating the quality of protein from hemp seed (Cannabis sativa L.) products through the use of the protein digestibility-corrected amino acid score method”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 58 (22): 11801—7. PMID 20977230. doi:10.1021/jf102636b. 
  20. ^ Ellison, Campbell; Moreno, Teresa; Catchpole, Owen; Fenton, Tina; Lagutin, Kirill; MacKenzie, Andrew; Mitchell, Kevin; Scott, Dawn (2021-07-01). „Extraction of hemp seed using near-critical CO2, propane and dimethyl ether”. The Journal of Supercritical Fluids (на језику: енглески). 173: 105218. ISSN 0896-8446. doi:10.1016/j.supflu.2021.105218. 
  21. ^ Williams, David (2020). Industrial Hemp as a Modern Commodity Crop. John Wiley & Sons. стр. 30. ISBN 9780891186328. 
  22. ^ „CRRH, Archaeologists agree that cannabis was among the first crops cultivated by human beings at least over 6,000 years ago, and perhaps more than 12,000 years ago”. Crrh.org. Приступљено 20. 4. 2011. 
  23. ^ „Online Etymology Dictionary”. Etymonline.com. Приступљено 20. 4. 2011. 
  24. ^ Cronin, Mary Elizabeth (11. 2. 1995). „Hemp fashions are clean, comfy, and legal”. The Free Lance-Star. 
  25. ^ „Going eco, going Dutch”. Futuremakers.artez.nl. 2018-07-17. Приступљено 2019-06-17. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]