Сопотска чесма

С Википедије, слободне енциклопедије
Сопотска чесма
Опште информације
МестоСопот
ОпштинаСопот
Држава Србија
Време настанкакрај 19. века.
Тип културног добраСпомен - чесма

Сопотска чесма се налази у градском парку, у самом центру Сопота. Тачна година изградње није позната, али се зна да се крајем 19. века већ налазила на садашњем месту.

Историја[уреди | уреди извор]

"Само место се зове по једној озиданој чесми. Вода овог извора толико је јака да од исте тече речица. Вода је чиста, здрава и лепа, нарочито лети је пити на великим врућинама као лек." Ове речи написао је 1891. године срески начелник Димитрије Жујовић као прилог молби да се Сопот прогласи варошицом.[1] Тачна година градње ове чесме се не зна. Помиње се први пут, како је забележио, Милоје М. Радојевић, године 1864. када је општина ропочевачка намеравала да прави школу у месту званом Сопот, код чесме. Реч Сопот озбачава јаку воду, јак извор. Овим именом, давно пре формирања насеља, назван је крај у чијем средишту је био извор, данашња чесма. Захваљујући чесми, ту око ње, настаје насеље и развија се ослањајући се на ту воду. Организује се пијаца и поставља кантар за мерење стоке, а за појење се постављају два већа корита. Воду користе механџије, мештани, пијачари и пролазници. Сва дешавања места у настанку одигравају се око чесме.

Обнова чесме[уреди | уреди извор]

Први пут чесма се обнавља 1911-1912. године. Археолог и професор Београдског универзитета Милоје Васић, који је у то време истраживао римско насеље Градиште у Стојнику[2] и Ђура Прокић, народни посланик и виђени грађанин Сопота, обновили су чесму. На горњи део чесме уграђена је римска камена плоча са три уклесана лика, пронађена у стојничком Градишту. Каснијих година вршене су мање поправке али данашњи изглед ипак потиче из тог времена.

Галерија слика[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Шобот, Боро (1999). Стан` путниче. Сопот: Билиотека "Милован Видаковић" : Центар за културу : Калеком. стр. 52. COBISS.SR 141709063
  2. ^ Николић, Зоран (26. 1. 2017). „Београдске приче: Два миленијума античких рудника”. Вечерње новости. Приступљено 22. 11. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]