Стојник (Сопот)

Координате: 44° 30′ 35″ С; 20° 29′ 25″ И / 44.509666° С; 20.490333° И / 44.509666; 20.490333
С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Стојник.

Стојник
Црква у Стојнику
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
Градска општинаСопот
Становништво
 — 2011.Пад 567
Географске карактеристике
Координате44° 30′ 35″ С; 20° 29′ 25″ И / 44.509666° С; 20.490333° И / 44.509666; 20.490333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Стојник на карти Србије
Стојник
Стојник
Стојник на карти Србије
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Стојник је насеље у Градској општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 567 становника.

Овде се налази Црква Светог Марка у Стојнику.

Историја[уреди | уреди извор]

Стојник се налази западно од општине Сопот. Стојник је старије насеље. У непосредној близини је Градиште, где се налази на трагове старог насеља. Осим тога, у једном делу села, које се данас зове Старо село, има трагова од неког гробља које зову Гробљице. Пердање вели да је село првобитно било у данашњем Старом Селу, а касније у Дубокој Јами, у изворном делу потока Врбовица, у чијој је близини гробље. На овоме месту биле су стара црква и школа. Предање вели да су се тадашњи становници „због чуме која је свет морила“ преселили на данашње место.

Први писани помен о овоме селу имамо из првих десетина 18.века. На карти из доба Аустријске Србије (1717.-1739.г.) ово је село забележено под именом Stonik и тада је имало 30 кућа. Првих десетина 19. века Стојник је улазио у састав Катићеве кнежине и имао је 1818.г. 38, а 1822.г. 44 куће 1846. село је припадало туријском срезу и имало је 79 кућа.

По попису из 1921.г. Стојник је имао 228 кућа са 1350 становника.

За најстарије становнике сматрају се: Бедићи (Томашевићи) чији је предак Јагар дошао од Сјенице, затим Вукотићи (са разним презименима) чији предак Стојко дошао од Бјелог Поља, и то одмах после Бедића. итд. (подаци крајем 1921. године).[1][2]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Стојник живи 551 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 47,6 година (45,8 код мушкараца и 49,4 код жена). У насељу има 260 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,47.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.493
1953. 1.471
1961. 1.175
1971. 953
1981. 769
1991. 679 675
2002. 642 656
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
 631 98,28%
Бугари
  
 2 0,31%
Црногорци
  
 1 0,15%
Македонци
  
 1 0,15%
Југословени
  
 1 0,15%
непознато
  
 1 0,15%


Становништво према полу и старости[5]
м
ж
? 1
  
  
 0
80+ 5
  
  
 18
75—79 17
  
  
 20
70—74 24
  
  
 36
65—69 35
  
  
 29
60—64 30
  
  
 28
55—59 20
  
  
 23
50—54 25
  
  
 28
45—49 18
  
  
 20
40—44 17
  
  
 18
35—39 13
  
  
 13
30—34 24
  
  
 14
25—29 18
  
  
 18
20—24 15
  
  
 14
15—19 14
  
  
 10
10—14 14
  
  
 17
5—9 16
  
  
 7
0—4 10
  
  
 13
Просек : 45,8 49,4
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 334 345 343 319 260 223 260
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 85 85 30 29 13 11 6 1 0 0 2,47
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 276 60 187 19 10 0
Женски 289 25 184 72 8 0
УКУПНО 565 85 371 91 18 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 137 44 0 0 21
Женски 96 54 0 0 8
УКУПНО 233 98 0 0 29
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 2 9 11 2 24
Женски 1 0 3 4 6
УКУПНО 3 9 14 6 30
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 5 7 1 7
Женски 0 0 3 4 11
УКУПНО 0 5 10 5 18
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 2 0 0 2
Женски 2 0 0 0
УКУПНО 4 0 0 2

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић. Космај) и из „Летописа“ општине Стојник.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена Литература[уреди | уреди извор]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812—1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Стојник на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стојник_(Сопот)&oldid=27683511”