Стојник (Сопот)
| Стојник | |
|---|---|
 Црква у Стојнику | |
| Административни подаци | |
| Држава |
 Србија |
| Град | Београд |
| Градска општина | Сопот |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — (2011) |
 567 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44°30′35″ СГШ; 20°29′25″ ИГД / 44.509666° СГШ; 20.490333° ИГДКоординате: 44°30′35″ СГШ; 20°29′25″ ИГД / 44.509666° СГШ; 20.490333° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
.svg)  Стојник | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 011 |
| Регистарска ознака | BG |
Стојник је насеље у Градској општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 567 становника.
Овде се налази Црква Светог Марка у Стојнику.
Историја[уреди]
Стојник се налази западно од општине Сопот. Стојник је старије насеље. У непосредној близини је Градиште, где се налази на трагове старог насеља. Осим тога, у једном делу села, које се данас зове Старо село, има трагова од неког гробља које зову Гробљице. Пердање вели да је село првобитно било у данашњем Старом Селу, а касније у Дубокој Јами, у изворном делу потока Врбовица, у чијој је близини гробље. На овоме месту биле су стара црква и школа. Предање вели да су се тадашњи становници „због чуме која је свет морила“ преселили на данашње место.
Први писани помен о овоме селу имамо из првих десетина 18.века. На карти из доба Аустријске Србије (1717.-1739.г.) ово је село забележено под именом Stonik и тада је имало 30 кућа. Првих десетина 19. века Стојник је улазио у састав Катићеве кнежине и имао је 1818.г. 38, а 1822.г. 44 куће 1846. село је припадало туријском срезу и имало је 79 кућа.
По попису из 1921.г. Стојник је имао 228 кућа са 1350 становника.
За најстарије становнике сматрају се: Бедићи (Томашевићи) чији је предак Јагар дошао од Сјенице, затим Вукотићи (са разним презименима) чији предак Стојко дошао од Бјелог Поља, и то одмах после Бедића. итд. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]
Демографија[уреди]
У насељу Стојник живи 551 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 47,6 година (45,8 код мушкараца и 49,4 код жена). У насељу има 260 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,47.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 1 | 0 | ||
| 80+ | 5 | 18 | ||
| 75—79 | 17 | 20 | ||
| 70—74 | 24 | 36 | ||
| 65—69 | 35 | 29 | ||
| 60—64 | 30 | 28 | ||
| 55—59 | 20 | 23 | ||
| 50—54 | 25 | 28 | ||
| 45—49 | 18 | 20 | ||
| 40—44 | 17 | 18 | ||
| 35—39 | 13 | 13 | ||
| 30—34 | 24 | 14 | ||
| 25—29 | 18 | 18 | ||
| 20—24 | 15 | 14 | ||
| 15—19 | 14 | 10 | ||
| 10—14 | 14 | 17 | ||
| 5—9 | 16 | 7 | ||
| 0—4 | 10 | 13 | ||
| Просек : | 45,8 | 49,4 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 276 | 60 | 187 | 19 | 10 | 0 |
| Женски | 289 | 25 | 184 | 72 | 8 | 0 |
| УКУПНО | 565 | 85 | 371 | 91 | 18 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 137 | 44 | 0 | 0 | 21 |
| Женски | 96 | 54 | 0 | 0 | 8 |
| УКУПНО | 233 | 98 | 0 | 0 | 29 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 2 | 9 | 11 | 2 | 24 |
| Женски | 1 | 0 | 3 | 4 | 6 |
| УКУПНО | 3 | 9 | 14 | 6 | 30 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 5 | 7 | 1 | 7 |
| Женски | 0 | 0 | 3 | 4 | 11 |
| УКУПНО | 0 | 5 | 10 | 5 | 18 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 2 | 0 | 0 | 2 | |
| Женски | 2 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 4 | 0 | 0 | 2 | |
Референце[уреди]
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић. Космај) и из „Летописа“ општине Стојник.
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Коришћена Литература[уреди]
- Извор Монографија Подунавске области 1812—1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
Спољашње везе[уреди]
 |
Стојник на Викимедијиној остави. |
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
| Насеља Сопота |  | |
|---|---|---|
| Верска здања | ||
| Културна добра општине Сопот | ||
| Саобраћај у Сопоту | ||
