Сопот
Сопот | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Град | Београд |
Градска општина | Сопот |
Становништво | |
— 2011. | 1920 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 31′ 07″ С; 20° 34′ 15″ И / 44.5185° С; 20.570833° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Поштански број | 11450 |
Позивни број | 011 |
Регистарска ознака | BG |
Сопот је градско насеље у градској општини Сопот у граду Београду. Према попису из 2011. било је 1920 становника.
Месне заједнице
[уреди | уреди извор]Сопот као градска општина има 15 месних заједница:
- Бабе
- Губеревац
- Дучина
- Дрлупа
- Ђуринци
- Мала Иванча
- Мали Пожаревац
- Неменикуће
- Парцани
- Поповић
- Раља
- Рогача
- Сибница
- Слатина
- Стојник
Историја
[уреди | уреди извор]Варошица Сопот је новије насеље, које је добило данашње име по истоименом извору. Описујући бој на Сопоту, (године 1804) Петар Јокић вели „ да су се из Ропочева повукли јужније, на место где је стара механа у Сопоту, где је био такав луг да је наших десет могло дочекати стотину Турака“. Ова механа подигнута на друму који је из Београда преко Ропочева и Неменикућа водио за Тополу и даље. Осим ове механе „шиндралије“ на месту, на коме данас Сопот, није ничега више било. Сав је простор био насељен и припадао је атару суседног села Ропочева. Око 1838. године у месту старе механе „шиндралије“ подигнута је нова само преправљена (својина Стевана Милошевића) Од тада су се почели овде насељавати појединци, поглавито из суседних села Ропочева и Неменикућа. Указом Краља од 2. августа 1893. године насеље је добило статус варошице.
До 1905. године Сопот је са суседним Роповцем чинио једну општину, а те се године одвојио и образовао самосталну општину.
По попису из 1921. године. Сопот је имао 100 кућа са 414 становника. Становништво се, према пореклу, може овако распоредити: има седам кућа динарских досељеника, пет кућа досељеника из моравско-вардарских области, две куће досељеника од Тимока, шест кућа досељеника од „прека“ (Банат) и педесет две куће досељеника из села космајског среза. Варошица је добила школу 1906. године а служили се црквом у Неменикућама. (подаци крајем 1921. године).[1][2] Овде постоји Црква Вазнесења Господњег у Сопоту.
Овде се налази Стари хан у Сопоту, као и Ловачко удружење "Космај" из Сопота. Овде се одржава Софест. Овде се налазе ОШ „Јелица Миловановић” Сопот и Економско-трговинска школа Сопот.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Сопот живи 1392 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,6 година (37,8 код мушкараца и 39,4 код жена). У насељу има 599 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,92.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
м | ж |
|||
? | 1 | 0 | ||
80+ | 9 | 16 | ||
75—79 | 17 | 30 | ||
70—74 | 35 | 41 | ||
65—69 | 42 | 47 | ||
60—64 | 36 | 51 | ||
55—59 | 42 | 62 | ||
50—54 | 64 | 73 | ||
45—49 | 68 | 87 | ||
40—44 | 68 | 58 | ||
35—39 | 47 | 59 | ||
30—34 | 67 | 71 | ||
25—29 | 53 | 70 | ||
20—24 | 65 | 57 | ||
15—19 | 56 | 61 | ||
10—14 | 59 | 64 | ||
5—9 | 48 | 51 | ||
0—4 | 35 | 42 | ||
Просек : | 37,8 | 39,4 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 670 | 192 | 431 | 26 | 20 | 1 |
Женски | 783 | 156 | 439 | 136 | 52 | 0 |
УКУПНО | 1.453 | 348 | 870 | 162 | 72 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 312 | 10 | 0 | 4 | 65 |
Женски | 280 | 2 | 0 | 1 | 45 |
УКУПНО | 592 | 12 | 0 | 5 | 110 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 25 | 16 | 36 | 9 | 40 |
Женски | 11 | 7 | 45 | 13 | 8 |
УКУПНО | 36 | 23 | 81 | 22 | 48 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 6 | 12 | 42 | 19 | 14 |
Женски | 7 | 5 | 40 | 36 | 53 |
УКУПНО | 13 | 17 | 82 | 55 | 67 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 10 | 0 | 0 | 4 | |
Женски | 4 | 0 | 0 | 3 | |
УКУПНО | 14 | 0 | 0 | 7 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић. Космај) и из „Летописа“ општине Сопот, Бр.463.
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објављено (1927 г.)„Напредак Панчево“
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника