Сопот

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Сопот (вишезначна одредница).
Сопот
Панорама Сопота
Панорама Сопота
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Град Београд
Градска општина Сопот
Становништво
Становништво (2011) Increase 1920
Положај
Координате 44°31′07″N 20°34′15″E / 44.5185, 20.570833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Сопот на мапи Србије
{{{alt}}}
Сопот
Сопот на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 11450
Позивни број 011
Регистарска ознака BG


Координате: 44° 31′ 07" СГШ, 20° 34′ 15" ИГД


Сопот је градско насеље у општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 1920 становника.

Историја[уреди]

Варошица Сопот је новије насеље, које је добило данашње име по истоименом извору. Описујући бој на Сопоту, (године 1804.) Петар Јокић вели „ да су се из Ропочева повукли јужније, на место где је стара механа у Сопоту, где је био такав луг да је наших десет могло дочекати стотину Турака“. Ова механа подигнута на друму који је из Београда преко Ропочева и Неменикућа водио за Тополу и даље. Осим ове механе „шиндралије“ на месту, на коме данас Сопот, није ничега више било. Сав је простор био насељен и припадао је атару суседног села Ропочева. Око 1838. године у месту старе механе „шиндралије“ подигнута је нова само преправљена (својина Стевана Милошевића) Од тада су се почели овде насељавати појединци, поглавито из суседних села Ропочева и Неменикућа. Формирано је ово насеље, које је 1893. године проглашено за варошицу.

До 1905. године Сопот је са суседним Роповцем чинио једну општину, а те се године одвојио и образовао самосталну општину.
По попису из 1921. године. Сопот је имао 100 кућа са 414 становника. Становништво се, према пореклу, може овако распоредити: има седам кућа динарских досељеника, пет кућа досељеника из моравско-вардарских области, две куће досељеника од Тимока, шест кућа доселеника од „прека“ (Банат) и педесетдве куће досељеника из села космајског среза. Варошица је добила школу 1906. године а служили се црквом у Неменикућама. (подаци крајем 1921. године).[1][2]

Овде се налази Стари хан у Сопоту, као и Ловачко удружење "Космај" из Сопота.

Демографија[уреди]

У насељу Сопот живи 1392 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,6 година (37,8 код мушкараца и 39,4 код жена). У насељу има 599 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,92.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 576 [3]
1953. 552
1961. 970
1971. 1272
1981. 1581
1991. 1720 1702
2002. 1825 1752
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
95.94
Југословени
  
0.85
Црногорци
  
0.51
Бугари
  
0.28
Албанци
  
0.28
Хрвати
  
0.22
Македонци
  
0.22
Руси
  
0.05
Румуни
  
0.05
Муслимани
  
0.05
Мађари
  
0.05
непознато
  
0.34


Референце[уреди]

  1. Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић. Космај) и из „Летописа“ општине Сопот, Бр.463.
  2. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево“
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката: