Сопот
| Сопот | |
|---|---|
 Центар Сопота | |
| Административни подаци | |
| Држава |
 Србија |
| Град | Београд |
| Градска општина | Сопот |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — (2011) |
 1920 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44°31′07″ СГШ; 20°34′15″ ИГД / 44.5185° СГШ; 20.570833° ИГДКоординате: 44°31′07″ СГШ; 20°34′15″ ИГД / 44.5185° СГШ; 20.570833° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
.svg)  Сопот | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 11450 |
| Позивни број | 011 |
| Регистарска ознака | BG |
Сопот је градско насеље у Градској општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 1920 становника.
Историја[уреди]
Варошица Сопот је новије насеље, које је добило данашње име по истоименом извору. Описујући бој на Сопоту, (године 1804.) Петар Јокић вели „ да су се из Ропочева повукли јужније, на место где је стара механа у Сопоту, где је био такав луг да је наших десет могло дочекати стотину Турака“. Ова механа подигнута на друму који је из Београда преко Ропочева и Неменикућа водио за Тополу и даље. Осим ове механе „шиндралије“ на месту, на коме данас Сопот, није ничега више било. Сав је простор био насељен и припадао је атару суседног села Ропочева. Око 1838. године у месту старе механе „шиндралије“ подигнута је нова само преправљена (својина Стевана Милошевића) Од тада су се почели овде насељавати појединци, поглавито из суседних села Ропочева и Неменикућа. Формирано је ово насеље, које је 1893. године проглашено за варошицу.
До 1905. године Сопот је са суседним Роповцем чинио једну општину, а те се године одвојио и образовао самосталну општину.
По попису из 1921. године. Сопот је имао 100 кућа са 414 становника. Становништво се, према пореклу, може овако распоредити: има седам кућа динарских досељеника, пет кућа досељеника из моравско-вардарских области, две куће досељеника од Тимока, шест кућа доселеника од „прека“ (Банат) и педесетдве куће досељеника из села космајског среза. Варошица је добила школу 1906. године а служили се црквом у Неменикућама. (подаци крајем 1921. године).[1][2]
Овде се налази Стари хан у Сопоту, као и Ловачко удружење "Космај" из Сопота. Овде се одржава Софест.
Демографија[уреди]
У насељу Сопот живи 1392 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,6 година (37,8 код мушкараца и 39,4 код жена). У насељу има 599 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,92.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
 |
| ||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 1 | 0 | ||
| 80+ | 9 | 16 | ||
| 75—79 | 17 | 30 | ||
| 70—74 | 35 | 41 | ||
| 65—69 | 42 | 47 | ||
| 60—64 | 36 | 51 | ||
| 55—59 | 42 | 62 | ||
| 50—54 | 64 | 73 | ||
| 45—49 | 68 | 87 | ||
| 40—44 | 68 | 58 | ||
| 35—39 | 47 | 59 | ||
| 30—34 | 67 | 71 | ||
| 25—29 | 53 | 70 | ||
| 20—24 | 65 | 57 | ||
| 15—19 | 56 | 61 | ||
| 10—14 | 59 | 64 | ||
| 5—9 | 48 | 51 | ||
| 0—4 | 35 | 42 | ||
| Просек : | 37,8 | 39,4 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 670 | 192 | 431 | 26 | 20 | 1 |
| Женски | 783 | 156 | 439 | 136 | 52 | 0 |
| УКУПНО | 1.453 | 348 | 870 | 162 | 72 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 312 | 10 | 0 | 4 | 65 |
| Женски | 280 | 2 | 0 | 1 | 45 |
| УКУПНО | 592 | 12 | 0 | 5 | 110 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 25 | 16 | 36 | 9 | 40 |
| Женски | 11 | 7 | 45 | 13 | 8 |
| УКУПНО | 36 | 23 | 81 | 22 | 48 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 6 | 12 | 42 | 19 | 14 |
| Женски | 7 | 5 | 40 | 36 | 53 |
| УКУПНО | 13 | 17 | 82 | 55 | 67 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 10 | 0 | 0 | 4 | |
| Женски | 4 | 0 | 0 | 3 | |
| УКУПНО | 14 | 0 | 0 | 7 | |
Референце[уреди]
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић. Космај) и из „Летописа“ општине Сопот, Бр.463.
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература[уреди]
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево“
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
Спољашње везе[уреди]
- Градска општина Сопот — званична презентација
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)[мртва веза]
- План насеља на мапи (Mapquest)
| Насеља Сопота |  | |
|---|---|---|
| Верска здања | ||
| Културна добра општине Сопот | ||
| Саобраћај у Сопоту | ||
