Сопот

За друга значења, погледајте Сопот (вишезначна одредница).

Сопот
Панорама Сопота
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Градска општина	Сопот
Становништво
Становништво	‍
— (2011)	1920
Положај
Координате	44°31′07″ СГШ; 20°34′15″ ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Сопот Сопот на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	11450
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Сопот је градско насеље у општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 1920 становника.

Историја

Варошица Сопот је новије насеље, које је добило данашње име по истоименом извору. Описујући бој на Сопоту, (године 1804.) Петар Јокић вели „ да су се из Ропочева повукли јужније, на место где је стара механа у Сопоту, где је био такав луг да је наших десет могло дочекати стотину Турака“. Ова механа подигнута на друму који је из Београда преко Ропочева и Неменикућа водио за Тополу и даље. Осим ове механе „шиндралије“ на месту, на коме данас Сопот, није ничега више било. Сав је простор био насељен и припадао је атару суседног села Ропочева. Око 1838. године у месту старе механе „шиндралије“ подигнута је нова само преправљена (својина Стевана Милошевића) Од тада су се почели овде насељавати појединци, поглавито из суседних села Ропочева и Неменикућа. Формирано је ово насеље, које је 1893. године проглашено за варошицу.

До 1905. године Сопот је са суседним Роповцем чинио једну општину, а те се године одвојио и образовао самосталну општину.
По попису из 1921. године. Сопот је имао 100 кућа са 414 становника. Становништво се, према пореклу, може овако распоредити: има седам кућа динарских досељеника, пет кућа досељеника из моравско-вардарских области, две куће досељеника од Тимока, шест кућа доселеника од „прека“ (Банат) и педесетдве куће досељеника из села космајског среза. Варошица је добила школу 1906. године а служили се црквом у Неменикућама. (подаци крајем 1921. године).

Овде се налази Стари хан у Сопоту, као и Ловачко удружење "Космај" из Сопота.

Демографија

У насељу Сопот живи 1392 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,6 година (37,8 код мушкараца и 39,4 код жена). У насељу има 599 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,92.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 576 1953. 552 1961. 970 1971. 1.272 1981. 1.581 1991. 1.720 1.702 2002. 1.825 1.752

Етнички састав према попису из 2002.‍
Срби			1.681	95,94 %
Југословени			15	0,85 %
Црногорци			9	0,51 %
Бугари			5	0,28 %
Албанци			5	0,28 %
Хрвати			4	0,22 %
Македонци			4	0,22 %
Руси			1	0,05 %
Румуни			1	0,05 %
Муслимани			1	0,05 %
Мађари			1	0,05 %
непознато			6	0,34 %

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	1			0
80+	9			16
75—79	17			30
70—74	35			41
65—69	42			47
60—64	36			51
55—59	42			62
50—54	64			73
45—49	68			87
40—44	68			58
35—39	47			59
30—34	67			71
25—29	53			70
20—24	65			57
15—19	56			61
10—14	59			64
5—9	48			51
0—4	35			42
Просек :	37,8			39,4

Домаћинства

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 207 183 318 443 527 579 599

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 130 140 104 141 50 29 3 0 1 1 2,92

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	670	192	431	26	20	1
Женски	783	156	439	136	52	0
УКУПНО	1.453	348	870	162	72	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	312	10	0	4	65
Женски	280	2	0	1	45
УКУПНО	592	12	0	5	110
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	25	16	36	9	40
Женски	11	7	45	13	8
УКУПНО	36	23	81	22	48
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	6	12	42	19	14
Женски	7	5	40	36	53
УКУПНО	13	17	82	55	67
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	10	0	0	4
Женски	4	0	0	3
УКУПНО	14	0	0	7

Литература

• Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево“
• „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника

• Напомена
  

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе

• Градска општина Сопот - званична презентација
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• План насеља на мапи (Mapquest)