Сопот

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Сопот (вишезначна одредница).
Сопот
Panorama Sopota.jpg
Панорама Сопота
Административни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Градска општина Сопот
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 1920
Положај
Координате 44°31′07″ СГШ; 20°34′15″ ИГД / 44.5185° СГШ; 20.570833° ИГД / 44.5185; 20.570833 Координате: 44°31′07″ СГШ; 20°34′15″ ИГД / 44.5185° СГШ; 20.570833° ИГД / 44.5185; 20.570833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Сопот на мапи Србије
Сопот
Сопот
Сопот на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 11450
Позивни број 011
Регистарска ознака BG

Сопот је градско насеље у општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 1920 становника.

Историја[уреди]

Варошица Сопот је новије насеље, које је добило данашње име по истоименом извору. Описујући бој на Сопоту, (године 1804.) Петар Јокић вели „ да су се из Ропочева повукли јужније, на место где је стара механа у Сопоту, где је био такав луг да је наших десет могло дочекати стотину Турака“. Ова механа подигнута на друму који је из Београда преко Ропочева и Неменикућа водио за Тополу и даље. Осим ове механе „шиндралије“ на месту, на коме данас Сопот, није ничега више било. Сав је простор био насељен и припадао је атару суседног села Ропочева. Око 1838. године у месту старе механе „шиндралије“ подигнута је нова само преправљена (својина Стевана Милошевића) Од тада су се почели овде насељавати појединци, поглавито из суседних села Ропочева и Неменикућа. Формирано је ово насеље, које је 1893. године проглашено за варошицу.

До 1905. године Сопот је са суседним Роповцем чинио једну општину, а те се године одвојио и образовао самосталну општину.
По попису из 1921. године. Сопот је имао 100 кућа са 414 становника. Становништво се, према пореклу, може овако распоредити: има седам кућа динарских досељеника, пет кућа досељеника из моравско-вардарских области, две куће досељеника од Тимока, шест кућа доселеника од „прека“ (Банат) и педесетдве куће досељеника из села космајског среза. Варошица је добила школу 1906. године а служили се црквом у Неменикућама. (подаци крајем 1921. године).[1][2]

Овде се налази Стари хан у Сопоту, као и Ловачко удружење "Космај" из Сопота.

Демографија[уреди]

У насељу Сопот живи 1392 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,6 година (37,8 код мушкараца и 39,4 код жена). У насељу има 599 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,92.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 576
1953. 552
1961. 970
1971. 1.272
1981. 1.581
1991. 1.720 1.702
2002. 1.825 1.752
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.681 95,94 %
Југословени
  
15 0,85 %
Црногорци
  
9 0,51 %
Бугари
  
5 0,28 %
Албанци
  
5 0,28 %
Хрвати
  
4 0,22 %
Македонци
  
4 0,22 %
Руси
  
1 0,05 %
Румуни
  
1 0,05 %
Муслимани
  
1 0,05 %
Мађари
  
1 0,05 %
непознато
  
6 0,34 %


Референце[уреди]

  1. Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић. Космај) и из „Летописа“ општине Сопот, Бр.463.
  2. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
  3. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево“
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди]