Сопот

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
За друге употребе, погледајте Сопот (вишезначна одредница).
Сопот
Sopot, centar, spomenik Djuri Prokicu.jpg
Центар Сопота
Административни подаци
Држава Србија
ГрадБеоград
Градска општинаСопот
Становништво
 — 2011.Раст 1920
Географске карактеристике
Координате44°31′07″ СГШ; 20°34′15″ ИГД / 44.5185° СГШ; 20.570833° ИГД / 44.5185; 20.570833Координате: 44°31′07″ СГШ; 20°34′15″ ИГД / 44.5185° СГШ; 20.570833° ИГД / 44.5185; 20.570833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Сопот на мапи Србије
Сопот
Сопот
Сопот на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број11450
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Сопот је градско насеље у Градској општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 1920 становника.

Историја[уреди]

Варошица Сопот је новије насеље, које је добило данашње име по истоименом извору. Описујући бој на Сопоту, (године 1804.) Петар Јокић вели „ да су се из Ропочева повукли јужније, на место где је стара механа у Сопоту, где је био такав луг да је наших десет могло дочекати стотину Турака“. Ова механа подигнута на друму који је из Београда преко Ропочева и Неменикућа водио за Тополу и даље. Осим ове механе „шиндралије“ на месту, на коме данас Сопот, није ничега више било. Сав је простор био насељен и припадао је атару суседног села Ропочева. Око 1838. године у месту старе механе „шиндралије“ подигнута је нова само преправљена (својина Стевана Милошевића) Од тада су се почели овде насељавати појединци, поглавито из суседних села Ропочева и Неменикућа. Формирано је ово насеље, које је 1893. године проглашено за варошицу.

До 1905. године Сопот је са суседним Роповцем чинио једну општину, а те се године одвојио и образовао самосталну општину.
По попису из 1921. године. Сопот је имао 100 кућа са 414 становника. Становништво се, према пореклу, може овако распоредити: има седам кућа динарских досељеника, пет кућа досељеника из моравско-вардарских области, две куће досељеника од Тимока, шест кућа доселеника од „прека“ (Банат) и педесетдве куће досељеника из села космајског среза. Варошица је добила школу 1906. године а служили се црквом у Неменикућама. (подаци крајем 1921. године).[1][2] Овде постоји Црква Вазнесења Господњег у Сопоту.

Овде се налази Стари хан у Сопоту, као и Ловачко удружење "Космај" из Сопота. Овде се одржава Софест. Овде се налазе ОШ „Јелица Миловановић” Сопот и Економско-трговинска школа Сопот.

  • Wiki Šumadija IX Sopot, Belgrade 180.jpg
  • Wiki Šumadija IX Sopot, Belgrade 172.jpg
  • Wiki Šumadija IX Sopot, Belgrade 163.jpg
  • Wiki Šumadija IX Crkva Vaznesenja Gospodnjeg (Sopot) 149.jpg

Демографија[уреди]

У насељу Сопот живи 1392 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,6 година (37,8 код мушкараца и 39,4 код жена). У насељу има 599 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,92.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[3]
Година Становника
1948. 576
1953. 552
1961. 970
1971. 1.272
1981. 1.581
1991. 1.720 1.702
2002. 1.752 1.825
2011. 1.920
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
 1.681 95,94 %
Југословени
  
 15 0,85 %
Црногорци
  
 9 0,51 %
Бугари
  
 5 0,28 %
Албанци
  
 5 0,28 %
Хрвати
  
 4 0,22 %
Македонци
  
 4 0,22 %
Руси
  
 1 0,05 %
Румуни
  
 1 0,05 %
Муслимани
  
 1 0,05 %
Мађари
  
 1 0,05 %
непознато
  
 6 0,34 %


Становништво према полу и старости[5]
м
ж
? 1
  
  
 0
80+ 9
  
  
 16
75—79 17
  
  
 30
70—74 35
  
  
 41
65—69 42
  
  
 47
60—64 36
  
  
 51
55—59 42
  
  
 62
50—54 64
  
  
 73
45—49 68
  
  
 87
40—44 68
  
  
 58
35—39 47
  
  
 59
30—34 67
  
  
 71
25—29 53
  
  
 70
20—24 65
  
  
 57
15—19 56
  
  
 61
10—14 59
  
  
 64
5—9 48
  
  
 51
0—4 35
  
  
 42
Просек : 37,8 39,4
Домаћинства

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 207 183 318 443 527 579 599

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 130 140 104 141 50 29 3 0 1 1 2,92
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 670 192 431 26 20 1
Женски 783 156 439 136 52 0
УКУПНО 1.453 348 870 162 72 1
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 312 10 0 4 65
Женски 280 2 0 1 45
УКУПНО 592 12 0 5 110
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 25 16 36 9 40
Женски 11 7 45 13 8
УКУПНО 36 23 81 22 48
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 6 12 42 19 14
Женски 7 5 40 36 53
УКУПНО 13 17 82 55 67
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 10 0 0 4
Женски 4 0 0 3
УКУПНО 14 0 0 7

Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић. Космај) и из „Летописа“ општине Сопот, Бр.463.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево“
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сопот&oldid=22847514”