Софија Николајевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Софија Николајевић
Лични подаци
Датум рођења1836.
Место рођењаДубровник, Аустријско царство
Датум смрти30. мај 1850.(1850-05-30) (13/14 год.)
Место смртиДубровник, Аустријско царство

Софија Николајевић (Дубровник, 1836 — Дубровник, 30. мај 1850) била је српска песникиња која је стварала своје песме у првој половини 19. века.[1]

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Рођена је у Дубровнику 1836. године, од оца Ђорђа свештеника и књижевника. Основну школу и Девојачку школу завршила је у Дубровнику.

Софијин старији брат Чедомиљ након школовања (захваљујући Вуку Караџићу), добио је место у Бечу. Међутим, због болести вратио се у Дубровник 1849. године, па је о његовом здрављу морала да брине, тада трнаестогодишња софија, све до његове смрти 2. фебруара 1850. године. Четири месеца након братовљеве смрти (30. маја 1850) изненада је преминула и Софија, у четрнаестој години живота. Није познато да ли је умрла од последица неке епидемије, које су у Дубровнику као трговачкој луци повремено владале, или од туге за братом.

Дело[уреди | уреди извор]

Софија Николајевић ће остати запамћена по песми „Надгробни венац“, написаној на српском језику, коју је посветила свом рано преминулом брату Чедомиљу. Поред њених песма у песмарици су објављени и стихови, Чедомиљевих пријатеља.[2]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Чедомилю Николаєвићу надгробный вѣнацъ / одъ нѣгове сестре Софіе Николаєвића... у Дубровнику 1850. - У Задру : У Србской Кньигопечатньи Браће Баттара, [1850]. - 16 стр. : илустр. ; 22 cm. КНБС 1729; Српске штампане књиге БМС 1801-1867, 2921.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стефановића Караџића, сакупио, обрадио и средио Властоје Д. Алексијевић (1911–1969); Седма свеска: слово Н
  2. ^ Јоаникије Памучина, Епитафон Софији Николајевића, умревшој у Дубровнику 30. маја 1850. Љубитељ просвећенија или Србско-далматински магазин, 1850; 93

Спољашње везе[уреди | уреди извор]