Стојница
Стојница је врста посуде која се користи у апотекама за чување сировина за израду препарата. Производе се се од различитих материјала (стакло, порцелан, керамика, дрво) и различитих су величина и облика, а материјал за израду стојница се бира у зависности од врсте сировине која ће се у њој чувати.[1] Некад су се у стојницама најчешће чувале дроге, односно свежи или осушени биљни органи, као и секундарни продукти биљних органа или изоловане супстанце. Течне супстанце су најчешће чуване у стакленим стојницама, док су се у дрвеним и керамичким стојницама чувале суве супстанце и масти.[2]
Као производи уметничког заната, стојнице су мењале изглед у складу са стилским раздобљем у којем су настале. Углавном су ручно осликаване, каткад садрже и ознаке мануфактуре у којој су настале, а власници апотека су стављали на дно и своје ознаке.[2] Карактеристика сваке стојница је сигнатура на којој је исписан назив садржаја и практично представља име стојнице. Сигнатуре су се у прошлости ручно и веома пажљиво израђивале и биле су карактеристичне тако да се према њој могло одредити из које апотеке потиче стојница.[1]
У Музеју за историју фармације у Београду чува се збирка од око хиљаду стојница различитих облика, величина и материјала. Посебан значај има подзбирка стојница из прве државне апотеке, Правителствене апотеке, која је отворена 1836. године у Крагујевцу. Најстарије стојнице збирке представљају стаклене стојнице које потичу из апотеке Код златног орла која се налазила у Петроварадину.[1]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Стојница за кору хининовца из 18. века -
Стаклене стојнице са почетка 20. века -
Керамичке стојнице -
Стојница за опијум у музеју у Хајделбергу -
-
Стаклене стојнице из апотеке Apteka pod Orłem у Кракову
_in_Krakow_Ghetto.jpg)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Apotekarske stojnice”. Heritage Guide. Приступљено 18. 07. 2024.
- ^ а б „Zbirka ljekarnickih stojnica”. Hrvatski muzej medicine i farmacije (на језику: хрватски). Приступљено 18. 07. 2024.
