Судар ваздухоплова у ваздуху

С Википедије, слободне енциклопедије
Илустрација судара ваздухоплова у Великом кањону Колорада 1956.

Судар ваздухоплова у ваздуху је удес или катастрофа у којој два или више ваздухоплова долазе у контакт један са другима, а оба су у лету.[1] Како се овај догађај одиграва у ваздуху и при великим брзинама, готово у свим приликама за последицу има смрт или тешку телесну повреду једног или више лица у ваздухоплову или ван њега, уништење ваздухоплова, његово оштећење или оштећење у већем обиму имовине и лица.[2]

Могући узроци судара[уреди | уреди извор]

Као најчешћи узрок судар ваздухоплова у ваздуху, који се наводе у многобројним извештајима комисија за испитивање катастрофа и удеса у ваздухопловству наводе се:

Смањење растојања између ваздухоплова

Ноправдано смањење растојања између ваздухоплова, које ескалира сударом - несрећом, дешава се увек кад се наруши прописано растојање између ваздухоплова. Смањење растојања може бити вертикално, хоризонтално или једно и друго.

Грешке у комуникацији, навигацији и плану лета

Могућност настанка судар ваздухоплова у ваздуху повећава се услед погрешне комуникације или губитка комуникације, грешке у навигацији или значајних одступања од планова лета и издатих упутстава контроле летења (у ваздушним просторима без радарског покривања).

Густина саобраћаја у ваздуху

Због велике густине саобраћаја и смањеног раздвајања у поређењу са осталим фазама лета. Овакви судари чешће се догађају у близини аеродрома. На ово може утицати и мали ваздушни простор, потенцијални проблеми земаљских операција, поготово током обављања ваздушног саобраћаја у летњој сезони, када су проблема и потенцијалне опасности израженији.

Непоштовање прописаних процедура

Посаде које игноришу и не прате упозорења аеродромске контроле летења, најчешће доводе до неефикасног избегавања судара, јер тиме угрожавју задњу линију одбране од опасности судара у ваздуху. Агенција ће овај проблем истаћи на националном нивоу и предузети све могуће мере предострожности како не би долазило до оваквих проблема и излагања ризицима. Агенција ће такође надгледати усклађеност са регулаторним одредбама за систем за избегавање судара ваздухоплова у ваздуху - АЦАС ИИ (ТЦАС ИИ).

Усложњавање услова лета
Судар ваздухоплова XB-70 62-0207 у ваздуху 8. јуна 1966.

Ситуација у којој долази до усложњавања услова лета, доводи до немогућности да се летење даље одвија по раније одређеном плану, и једна је од опасности за удес ваздухоплова.[3] Као најчешћи узроци наводе се:

  • Летачки замор и џет лег
  • Појава илузија у току лета
  • Просторна дезоријентације
  • Грешке у управљању ваздухопловом због;
  • Непоштовање прописаних процедура у току лете и након ванредних ситуација
  • Недовољна обученост и одсуство тренаже пилота,
  • Неадекватна припрема за извршење планираног лета
  • Неправилне употребе заштитне летачко опреме (кисеоничке маске, анти-Г и висинског одела)
  • Злоупотреба алкохола, дувана, лекова, психофармака (дрога, седативи, психоактивне спустанце)
  • Болест, акутно (нагло) погоршање здравља или рањавање у току лета.
Грешке у опслуживању ваздухоплова
  • Непоштовање прописаних процедура и поступака одржавања, несавестан и немаран рад
  • Уградња делови, опреме и материјала непознатог или сумњивог порекла;
  • Непрецизни, нетачни или непотпуни подаци о одржавању и други поступци који могу довести до грешака у оржавању;
  • Било који квар, отказ или оштећење земаљске опреме коришћене за тестирања или проверу ваздухопловних система и опреме кад захтевана уобичајена провера и процедуре провере нису јасно утврдиле проблем, кад то резултује опасном ситуацијом.
Време као метеоролошка појава.

Нагла непланирана промена времена праћена олујом и турбуленцијом може да утиче на управљање ваздухопловом и избегавање судара.

Најчешћи узроци судара[уреди | уреди извор]

Међународне организације за безбедност летења ЕЦАСТ и ЕАСА, на основу досадашњих извештаја идентификовали су и означили као главне узроке судара ваздухоплова:

  • Неефикасност контроле летења
  • Неодобрен улазак у ваздушни простор
  • ПНепоштовање одобреног нивоа лета
  • Грешке у латералној навигацији

Мере превенције[уреди | уреди извор]

Смањење ризика од судара ваздухоплова у ваздуху може се постићи, подизањем свести о значају судара у ваздуху код летачког и земаљског особља, смањењем утицаја најважнијих узрока и увођењем допунских безбедносних процедура.[4] Кључне области за побољшање превенције судара у ваздуху укључују:[5]

  • Побољшан позитивна безбедност култура летења.
  • Увођење савремене опрема и сигурносних система у авиону.
  • Побољшана поузданости и доследност у пријему и слању информација., што може да обезбеди рано и поуздано слања упозорења, применом савремених информационих система у авиону.
  • Унапређење система у авиону који ће на време да упозори пилота на недоступности транспондера.
  • Побољшане АТЦ система и процедуре за управљањи надзор над ризичним ситуацијама.
  • Побољшање предвидљивости путање авиона, тако да се ризици могу предвидети и решити у ранијој фази лета, коришћењем МТЦД и сличних системе, и мањом интервенција АКЛ у управљању и одвајању ваздухоплова.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Mid-air collision, Definition Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јул 2014) , EASA (2013) European Aviation Safety Plan 2013-2016
  2. ^ Правило летења оружаних снага, Глава V, тач.548, ССНО, Београд 1979.
  3. ^ Штајнбергер И.; Човек у аутоматизованом систему, Нолит, 198О, Београд
  4. ^ HindSight Magazine HindSight No.6, titled Collision Avoidance HindSight 6 Articles, published in Jan 2006.
  5. ^ MID-AIR COLLISIONS, ELEPHANTS, AND SYSTEMS APPROACHES, Јаnuary 2008 Page 28 HINDSIGHT N°6

Спољашње везе[уреди | уреди извор]