Пређи на садржај

Трансал C-160

С Википедије, слободне енциклопедије
Трансал C-160

Авион Трансал -{C-160}-
Авион Трансал C-160

Општи подаци
Намена Тактички транспортни авион
Посада 3
Број путника 93
Порекло  Француска;  Немачка
Произвођач Transall
Пробни лет 25.02.1963.
Уведен у употребу 1967.
Статус активан
Први оператер  Француска;  Немачка
Број примерака 214
Димензије
Дужина 32,40 m
Висина 11,65 m
Распон крила 40,00 m
Површина крила 160,00 m²
Маса
Празан 27.782 kg
Нормална полетна 46.000 kg
Погон
Број мотора 2
Физичке особине
Турбоелисни мотор 2 × Rolls-Royce RTy.20 Tyne Mk 22
Снага ТЕМ-а 2 x 4.549 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 593 km/h
Економска брзина 513 km/h
Долет 8.858 km
Плафон лета 8.230 m
Брзина пењања 396 m/min
 Портал Ваздухопловство

Трансал C-160 (Transall C-160) је војни транспортни двомоторни авион настао у сарадњи Француске и Немачке авио индустрије. Поред војне, овај авион је нашао и цивилну примену[1].

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]

Jануарa 1959. године формиран је конзорцијум „Transporter-Allianz” или скраћено Transall између француске компаније Nord Aviation и немачких компанија Weser Flugzeugbau и Hamburger Flugzeugbau (HFB) за пројектовање и изградњу новог транспортног авиона који треба да замени транспортне авионе са клипним моторима, који су се користили у француском и немачком ратном ваздухопловству. Пројект овог авиона је започет 1960. године.

Утоварна рампа авиона Трансал C-160

Трансал C-160 је замишљен као висококрилац са два турбопроп мотора, широким трупом, кратким ногама стајног трапа, издигнутим репом авиона и утоварном рампом уграђеном у задњи део трупа. По величини, авион је упоредив са транспортним авионима Алениа G.222, Антонов Ан-8 и Локид C-130 Херкул[2].

Прототип авиона Трансал C-160 је први пут полетео 25. фебруара 1963., производња је почела 1964. године а први авион је испоручен корисницима 1967. године[3].

Технички опис

[уреди | уреди извор]

Техннички опис према[4][5]

Труп авиона је округлог попречног пресека, монокок потпуно металне конструкције. Има пространи товарни простор и врата на крају трупа са утоварном рампом. Са стране трупа има бочна врата и округле прозоре. На поду товарног простора уграђене су ролнице за лакши пренос и манупулацију терета при утовару и истовару као и систем за везивање и причвршчавање терета у теретној кабини. На бочним странама се налазе клупе за смештај падобранаца за време лета. На кљуну авиона се налази кабина за два пилота и остале чланове посаде.

Мотор авиона Трансал C-160

Погонска група се састоји од два крилна турбо проп мотора са четворокраким металним елисама променљивог корака. У серијски произведене авионе су уграђивани Rolls-Royce RTy.20 Tyne Mk 22 turboprop мотори снаге 4,549 kW сваки.

Крила су једноделна, металне конструклције са четири рамењаче и оплатом од ал-лима. Трапезног су облика са гондолама испод за смештај мотора. Крила су опремљена елеронима и закрилцима конструкције као и крило. Кроз крила су провучене све неопходне инсталације а између рамењача од трупа до мотора су смештени самозаптивни резервоари за гориво. Авион је опремљен системом за пуњење горивом у лету.

Репне површине су класичне: један велики вертикални стабилизатор са кормилом правца, два хоризонтална стабилизатора са кормилима дубине. Сви елементи репа су металне конструкције са облогом од ал-лима. Реп овог авиона је доста издигнут у односу на труп, како не би сметао задњим вратима трупа са утоварном рампом.

Стајни трап Трансал C-160
Цртеж авиона Трансал C-160 у три пројекције
Авион Трансал C-160 у лету
Товарни простор авиона Трансал C-160
Кокпит авиона Трансал C-160
Авион Трансал C-160NG са системом за пуњење горивом у лету
Авион Трансал C-160 и падобранци
Авион Трансал C-160 бочна врата

Стајни трап је система трицикл: једна (управљачка) нога испод кљуна авиона са удвојеним точковима и на средини трупа по дужини, се налазе четири ноге са великим удвојеним точковима који су у стању да приме сво оптерећење потпуно оптерећеног авиона и све неравнине полетно слетних стаза које користи овај авион при слетању и полетању. Точкови су опремљени ниско притисним гумама и кочницама а ноге стајног трапа уљним амортизерима. У току лета предња нога се увлачила у труп авиона а главне ноге су смештане у бисаге са стране трупа тако да је на тај начин повећан размах између точкова што је добро за стабилност авиона при слетању и полетању а и приликом кретања по неравном тлу. Друга корист је што точкови не умањују запремину товарног простора.

Верзије

[уреди | уреди извор]
  • C-160D - Модел авиона за ваздухопловство Западне Немачке; изграђено је 110 ком.
  • C-160F - Модел авиона за француске ваздушно-космичке снаге; изграђено је 50 ком.
  • C-160P - Конверзија C-160F за потребе Француске поште; изграђено 4 ком[6].
  • C-160Z - Модел авиони за Јужноафричко ваздухопловство; изграђено 9 ком.
  • C-160NG - Модел авиона код кога је извршена модернизација авионике, структуре, пуњење горива у лету[1][7].

Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]

Укупно је произведено 214 авиона типа Трансал C-160. Производио се у периоду од 1965. - 1985. године[8]. Иако су пројектовани као војни транспортни авиони и као такви су коришћени у највећем броју, ови авиони су нашли и цивилну примену као карго и поштански авиони (Аустралија, Француска, Индонезија и Швајцарска). Оперативно се користе од 1967. године. Мада се више не користе као транспортни авиони одређен број ових авиона се и дан данас (2023.) користе као шпијунски авиони и авиони за комуникацију са подморницама у Француској[9] и Турској.

Немачка је купила 110 авиона овог типа, Јужно Афричка Република 9 комада. Француска је наручила 50 комада па је накнадно купила још 29 ових авиона унапређене варијанте (назване NG= Нова Генерација) са повећаним унутрашњим резервоарима за гориво, системом за напајање у току лета, структурним побољшањима и надограђеном авиоником. Индонезија је набавила 6 јединица ове побољшане верзије. Сви авиони Трансал C-160 РВ Француске и Немачке су у периоду од 1994. до 1999. године надограђени модерним пакетом авионике и новим противракетним контрамерама. Војска Габона је имала и користила ове авионе. Турска је 1971. постала нови корисник C-160, набавивши 20 половних авиона од Немачке. Аустралија је такође купила од Немачке 3 половна авиона C-160[9].

Авион Трансал C-160 се оперативно користио преко 50 година имао је мали број несрећа [10][11]. Забележена је и једна авио несрећа овог авиона и то због невремена када је 9. фебруара 1975. године авион Luftwaffe-a ударио у планину на Криту.

Земље које су користиле авион

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б http://www.airwar.ru/enc/craft/c160.html
  2. ^ https://www.aircraftrecognitionguide.com/transall-c-160
  3. ^ https://www.aviacionline.com/2022/03/after-59-years-of-service-frances-last-c-160-transall-begins-its-farewell-tour/
  4. ^ Wache, Siegfried. Transall C-160 D . In: F-40 Flugzeuge der Bundeswehr. Buchholz. 2004. ISBN 3-9357-6147-3..
  5. ^ Frédéric Lert, C160 Transall de 1967 à nos jours, Paris, Éditions Histoire et Collections. 2009. ISBN 978-2-35250-092-6..
  6. ^ Chillon, Jacques. Dubois, Jean-Pierre and Wegg, John. French Postwar Transport Aircraft, Air-Britain. 1980. ISBN 0-8513-0078-2..
  7. ^ https://contentzone.eurocontrol.int/aircraftperformance/details.aspx?ICAO=C160&
  8. ^ http://www.flugzeuginfo.net/acdata_php/acdata_c160_en.php
  9. ^ а б https://www.airforce-technology.com/projects/transall/
  10. ^ https://aviation-safety.net/database/record.php?id=20080306-0
  11. ^ https://www.ch-aviation.com/portal/news/109524-worlds-only-civilian-c-160-transall-destroyed

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Chillon, Jacques. Dubois, Jean-Pierre and Wegg, John. French Postwar Transport Aircraft, Air-Britain. 1980. ISBN 0-8513-0078-2..
  • Taylor, John W. R. Jane's All The World's Aircraft 1982–83. . London: Jane's Yearbooks. 1982. ISBN 0-7106-0748-2. .
  • Wache, Siegfried. Transall C-160 D . In: F-40 Flugzeuge der Bundeswehr. Buchholz. 2004. ISBN 3-9357-6147-3..
  • Blumschein, P. Transall C-160 Life Extension and Avionics Upgrade Programs. NATO – RTO MP-44, 1999.
  • Hewson, R. The Vital Guide to Military Aircraft 2nd edition. London: Airlife Publishing Ltd., 2001.
  • Frédéric Lert, C160 Transall de 1967 à nos jours, Paris, Éditions Histoire et Collections. 2009. ISBN 978-2-35250-092-6..

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Трансал C-160 на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Трансал_C-160&oldid=27368609”