Уморан од живота и смрти
| Уморан од живота и смрти | |
|---|---|
| Ориг. наслов | 生死疲劳 |
| Аутор | Мо Јен |
| Земља |  Кина |
| Језик | кинески |
| Жанр / врста дела | роман |
| Издавање | |
| Датум | 2006. |
| Превод | |
| Преводилац | Зоран Скробановић |
Уморан од живота и смрти (кин: 生死疲劳 шенгси пилао) роман је кинеског књижевника и нобеловца Мо Јена из 2006. Главни јунак и приповедач је земљопоседник Симен Нао, којег су на почетку романа комунисти стрељали за време земљишне реформе 1950. Незадовољан начином на који је завршио живот, он се враћа у свој родни крај реинкарниран редом као магарац, во, вепар, пас, мајмун и хемофилични дечак. Из ових различитих, а уједно и исте перспективе, приказују се друштвене промене кинеског друштва у другој половини двадестог века, као и даљи ток живота Сименове породице и слуга. Сам наслов књиге односи се на будистичко веровање да умор од живота и смрти - тј. од сталног поновног рађања једне душе - прозилази из претераних жеља и везаности за материјални свет. У погледу наративне технике Мо Јен се великим делом ослањао на форму класичног кинеског романа подељеног на поглавља-епизоде, али и на богатсво кинеског књижевног фолклора.[1] Роман одликује црни хумор, гротеска, иронија, магијски реализам, пажња при обликовању детаља, као и метанаративно поигравање са положајем аутора, пошто се као епизодни лик појављује и сам писац Мо Јен, о коме приповедач говори са нетрепељивошћу и ниподоштавањем, тврдећи да му се ни по којим условима не сме веровати. На тај начин потврђује се постмодернистичка идеја да је истина увек субјективна и вишеструка.
Често се истиче да је Мо Јен написао ову књигу за само 43 дана. У телефонском интервју за Нобелову организацију објаснио је да је заправо за 43 дана написао нацрт и прву верзију текста, а да је писање текло брзо јер је причу и ликове засновао на истинитим догађајима из његовог родног краја. Такође, потврдио је да је у његовом крају живео самостални земљорадник, који је одбијао да приступи комуни, због чега је постао предмет снажне репресије.[2] Он је постао инспирација за лик Симен Наовог верног слуге.
Са кинеског на српски језик превео га је Зоран Скробановић.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Pavlović 2014, стр. 734.
- ^ Transcript of the telephone interview with Mo Yan immediately following the announcement of the 2012 Nobel Prize in Literature", Nobelprize.org. Nobel Media AB 2014. (pristupljeno: 4. 7. 2016)
Литература
[уреди | уреди извор]- Pavlović, Mirjana (2014). Sjaj i beda kineskog naroda, pogovor u: Mo Jen, Umoran od života i smrti. Beograd: Laguna. ISBN 978-86-521-1681-2.