Мо Јен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мо Јен
MoYan Hamburg 2008.jpg
Мо Јен, 2008.
Пуно име Гуан Моје
Датум рођења (1955-04-17)17. април 1955.(63 год.)
Место рођења Шандунг
 Кина
Период од 1981.
Награде Нобелова награда за књижевност

Мо Јен (кинески: 管谟业) (право име Гуан Моје) кинески књижевник и професор, добитник Нобелове награде за књижевност 2012. године.[1] У образложењу Нобеловог комитета каже се да је „кроз спој фантастичног и стварног, историјске и друштвене перспективе Мо Јен створио свет који подсећа на онај из дела Фокнера и Маркеса, истовремено полазећи од традиције кинеске књижевности и усменог стваралаштва“.

Биографија[уреди]

Рођен је у провинцији Шандунг на истоку Кине, 1955. године[2], у породици сиромашног сељака. Са 11 година, кад је у Кини дошло до „културне револуције“, напустио је школу да би радио на селу, а са 18 година запослио се у фабрици памука. Године 1976, по укидању „културне револуције“, одлази да служи војни рок и објављује своје прве књижевне радове. Књижевну награду Часописа Кинеске ослободилачке војске добио је 1984. године и тада уписао Војну уметничку академију, када је узео псеудоним Мо Јен, који на кинеском значи „Не говори!“[3], и који је, по пишчевим речима, усвојио у годинама револуционарног политичког диктата јер су га отац и мајка често упозоравали да у друштву не говори много, да је боље да прећути оно што мисли. Магистрирао је књижевност на Универзитету у Пекингу 1991.

Карактеристично је за овог данас најчитанијег кинеског писца да је оставио за собом више од 500.000 карактера у својим оригиналним рукописима на традиционалном кинеском папиру, користећи само мастило и четкицу за писање, будући да радије пише романе руком него користећи пинјин правопис који се употребљава и на компјутерима, јер он, по његовим речима, „ограничава пишчев речник“. Ширу славу стекао је већ својим првим романом из 1986, „Приче о црвеном сирку“.

Најзначајнија дела[уреди]

  • „Киша пада на пролећно вече“ (1981)
  • „Приче о црвеном сирку“ (1986)
  • „Баладе о белом луку“ (1988)
  • „Велика недра и широка бедра“ (1996)
  • „Република Вина“ (2000)
  • „Смрт на сандаловом коцу“ (2001)
  • Уморан од живота и смрти“ (2006)
  • „Промена“ (2010)
  • „Жабе“ (2011)

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • A Subversive Voice in China: The Fictional World of Mo Yan. Shelley W. Chan. (Cambria Press, 2011).
  • Chinese Writers on Writing featuring Mo Yan. Ed. Arthur Sze. (Trinity University Press, 2010).

Спољашње везе[уреди]