Уље јојобе

С Википедије, слободне енциклопедије

Уље јојобе је течност добијена из семена жбунасте биљке Simmondsia chinensis (јојоба) која је пореклом из јужне Аризоне, јужне Калифорније и северозападног Мексика. Семе јојобе се састоји од 50% (тежинских) уља јојобе. Изрази „уље јојобе“ и „јојоба восак“ се често користе као синоними, јер восак изгледа као мобилно уље.[1] Међутим, восак је састављен скоро у потпуности ( ~ 97%) од моно-естара масних киселина дугог ланца и алкохола, а само мали део чине триациглицеридни естри. Овакав састав даје му велику стабилност, дужи рок трајања и отпорност на високе температуре у поређењу са правим биљним уљима.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Амерички домородци су екстраховали уље из семена јојобе за лечење рана. Прикупљање и обрада семена који се могу наћи у природи означио је почетак припитомљавања јојобе ране 1970. године. [3] 1943. године, природни ресурси Сједињених Америчких Држава, укључујући и уље јојобе, коришћени су за време рата као адитиви за моторна уља, уља за мењаче и диференцијалне зупчанике. Митраљези су подмазивани и одржавани са јојобом. [4]

Изглед[уреди | уреди извор]

Нерафинисано уље јојобе појављује се као бистра, златна течност на собној температури са благим карактеристичним мирисом. Рафинисано уље јојобе је без боје и мириса. Тачка топљења уља јојобе је око 10°C [5] а јодни број приближно 80. [6] Уље јојобе има дужи рок трајања у односу на друга биљна уља, јер садржи мање трицилглицерида за разлику од других биљних уља као што су уље из семена грожђа и кокосово уље. [7] Индекс оксидативне стабилности је приближно 60, [8] што значи да има дужи рок трајања од шафрановог уља, репиног уља, бадемовог уља и сквалена, али мањи од рицинусовог уља и кокосовог уља. [9][10]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Undersander, D.J. Jojoba. 
  2. ^ „Jojoba”. Hort.purdue.edu. 
  3. ^ „Jojojba”. Hort.purdue.edu. 17. 4. 2016. 
  4. ^ Scott, H. „"The Natural History of Jojoba (Simmondsia chinensis) and Its Cultural Aspects". Economic Botany”. Economic Botany: 261—295. S2CID 20974482. doi:10.1007/bf02859772. 
  5. ^ „AOCS Method Cc 18-80"”. Archived from the Original on 2007. 
  6. ^ „"AOCS Method Cc 18-80"”. 
  7. ^ „"Learn the powerful benefits of jojoba oil".”. 
  8. ^ „"AOCS Method Cd 12b-92".”. 
  9. ^ Wisniak, Jaime. The chemistry and technology of jojoba oil. стр. 24. 
  10. ^ Bassam, Nasir (1998). Energy Plant Species: Their Use and Impact on Environment and. стр. 168. ISBN 9781873936757. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Wisniak, Jaime. The chemistry and technology of jojoba oil. стр. 24. 
  • Undersander, D.J. Jojoba.