Фарух Хормизд

С Википедије, слободне енциклопедије
Фарух Хормизд
Новац са представом Фаруха Хормизда
Породица
ПотомствоРостам Фарохзад,Фарухзад
РодитељиВиндуји
ДинастијаКућа Испахбудан
краљ над краљевима
Период630. – 631.
ПретходникАзармидохт
НаследникАзармидохт

Фарух Хормизд (персијски: فرخ‌هرمز‎) познат и као Хормизд V, био је ирански принц, који је почетком 7. века био једна од водећих личности у сасанидском Ирану. Служио је као војни заповедник (спахбед) северног Ирана. Касније је дошао у сукоб с иранским племством, "поделивши ресурсе земље".[1] Касније га је Сијавахш убио у дворској завери по налогу Азармидохт, након што јој је предложио да покушају да узурпирају сасанидски трон. Имао је двоје деце, Ростама Фарохзада и Фарухзада.

Позадина[уреди | уреди извор]

Фарух Хормизд је био члан породице Испахбудан, једаног од седам партских кланова. Био је син Виндуија, Бавијевог потомак, чија је сестра била супруга Кавада I и мајка Хозроја I. Фарухов отац и стриц Вистам играли су важну улогу у поразу Михранида Бахрама Чобина и враћању Хозроја II на престо. Хозроје је, међутим, погубио Виндуија, због чега се Вистам побунио против њега. Побуна Вистама трајала је од 590 / 1–596 или 594 / 5–600, све док га није издао један од његових генерала. Након смрти Вистама, Фарух га је наследио као спахбед севера.

Каријера[уреди | уреди извор]

Током касног византијско-сасанидског рата 602–628. године, Фарух Хормизд и његов син Ростам Фарозад, побунили су се против Хозроја II, дозвољавајући византијском цару Ираклију да нападне Атропатен, где је опустошио неколико градова, укључујући и храм Адур Гушнасп.[2]

Године 628. иранске феудалне породице потајно су побуниле против Хозроја и придружиле се Шахрбаразу. Потом су Кавада напустиле феудалне породице Сасанидског царства, у које су спадале: Кућа Испахбудана коју су заступали сам Фарух Хормизд, и његова два сина Ростам Фарохзад и Фарухзад. Шахрбараз, је био онај који је заступао породицу Михран. Јерменска фракцију представљали су Варазтиротс II Багаратуни и на крају Канаранг.[3]

Дана 25. фебруара, Шерое је заједно са својим заповедником Аспадом Гушнаспом заузео Ктесифон и заточио Хозроја II. Потом се прогласио за шаха Сасанидског царства и преузео је династичко име Кавад II. Наставио је са уклањањем све своје браће и полубраће, укључујући наследника Марданшаха, који је био Хозројев најдражи син. Убиство све његове браће, "свих добро образованих, храбрих и витешких људи",[4] привезало је сасанидску династију за будућег владара и описано је као "лудо дивљање" и "несмотрено".[5] Три дана касније наредио је Михру Хормозду да погуби његовог оца. Међутим, након убиства његовог оца, Кавад је такође убио Михра Хормозда.[6] Сагласношћу иранских племића, он је тада склопио мир са победничким царем Ираклијем, што је омогућило Византијцима да (поново) стекну све своје изгубљене територије, заробљене војнике, одштету, заједно са Часним крстом и другим реликвијама која су била изгубљен у Јерусалиму 614. године.[7]

Пад Хозроја II кулминирао је грађанским ратом који је трајао четири године, при чему су најмоћнији припадници племства стекли потпуну аутономију и почели да успостављају сопствену власт. Такође су настављена непријатељства између персијских (Парсиг) и партских (Пахлав) племићких породица, која су поделила богатство државе.[4] Неколико месеци касније разорна куга проширила се западним сасанидским провинцијама, усмртивши половину њеног становништва, укључујући Кавада II.[4] Наследио га је његов осмогодишњи син Ардашир III, кога је две године касније убио угледни ирански генерал Шахрбараз, кога је за 40 дана касније убио Фарух Хормизд у пучу, којим је помогао Боран да се уздигне на трон.[8]

Кад је Боран ступила на трон, она је именовала Фаруха Хормизда за главног министра (вузург фрамадар) царства.[9] Потом је покушала да донесе стабилност Ирану применом правде, реконструкцијом инфраструктуре, смањењем пореза и ковањем кованица.[10] Њену владавину прихватило је племство и свештенство, што очито показују и њене кованице новца у провинцијама Парс, Хузестан, Медија и Абаршахр.[10][11]При томе није било изражено противљење њеном полу.[12] Међутим, након неког времена она је свргнута 630. године, а Шапур-и Шахрвараз, син Шахрбараза и сестре Хозроја II, постао је шах Ирана.[13] Међутим, фракција Парсиг није препознала моћног генерала Пируз Хозроја. Шапур-и Шахрвараз је тако свргнут у корист Азармидохт, сестре Боране.[14]

Узурпација и смрт[уреди | уреди извор]

Фарух Хормизд, је како би ојачао свој ауторитет и створио модус вивенди између Пахлава и Парсига, замолио Азармидокт (која је била кандидат Парсиг фракције ) да се уда за њега.[15] Азармидохт је, међутим, то одбила.[16] Након што је његов предлог одбијен, Фарух Хормизд "више се није склонио са самог трона", изјавивши "Данас сам вођа народа и стуб земље Ирана."[16] Почео је да кује новац на исти начин као и монарх, посебно у Истахру у Парсу и Нахаванду у Медији.[16] Да би се обрачунала са Фарухом Хормиздом, Азармидохт се наводно придружила династи Михранида и њеном члану Сијавахшу, који је био унук Бахрама Чобина, познатог војног заповедника (спахбед) и накратко шаха Ирана.[17] Уз Сијавахсову помоћ, Азармидохт је убила Фаруха Хормизда.[18]

Ростам Фарохзад, који је у то време био стациониран у Хорасану, наследио га је као вођу Пахлава. Да би се осветио за свог оца, отишао је у Ктесифон, "победивши сваку војску Азармидокт коју је срео".[19] Потом је победио Сијавахшове снаге код Ктесифона и заузео град.[19] Азармидохт је недуго затим ослепљена а затим ју је Ростам убио, и Борана вратио на трон.[19][20]

Породично стабло[уреди | уреди извор]

Легенда
Наранџасто
 Краљ краљева
Жуто
 Краљ
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Бави
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Шапур
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Виндуји
 
 
 
 
 
Вистам
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Фарух Хормизд
 
 
Тируји
 
 
 
Виндуји
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Ростам Фарохзад
 
Фарухзад
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Шахрам
 
Сурхаб I
 
Исфандјад
 
Бахрам
 
Фарухан
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ SASANIAN DYNASTY, A. Shapur Shahbazi, Encyclopaedia Iranica, (20 July 2005).[1]
  2. ^ Pourshariati 2008, стр. 152–153
  3. ^ Pourshariati 2008, стр. 173
  4. ^ а б в Shahbazi 2005.
  5. ^ Kia 2016, стр. 255–256.
  6. ^ Al-Tabari 1985–2007, v. 5: p. 398.
  7. ^ Oman 1893, стр. 212.
  8. ^ Pourshariati 2008, стр. 185.
  9. ^ Chaumont 1989, стр. 366.
  10. ^ а б Daryaee 1999, стр. 77–82.
  11. ^ Daryaee 2014, стр. 59.
  12. ^ Emrani 2009, стр. 6.
  13. ^ Pourshariati 2008, стр. 204–205.
  14. ^ Pourshariati 2008, стр. 204.
  15. ^ Pourshariati 2008, стр. 205–206.
  16. ^ а б в Pourshariati 2008, стр. 205.
  17. ^ Pourshariati 2008, стр. 206, 210.
  18. ^ Pourshariati 2008, стр. 206.
  19. ^ а б в Pourshariati 2008, стр. 210.
  20. ^ Gignoux 1987, стр. 190.

Литература[уреди | уреди извор]

Фарух Хормизд
Испахбудан
Велики краљ (шах) Ераншахра
630 –631
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фарух_Хормизд&oldid=27034400”