Нахаванд

Координате: 34° 06′ 43″ СГШ; 48° 13′ 25″ ИГД / 34.1119° СГШ; 48.2237° ИГД / 34.1119; 48.2237
С Википедије, слободне енциклопедије
Нахаванд
نهاوند
Castle Nahavend by Eugène Flandin.jpg

Административни подаци
Држава Иран
ПокрајинаХамдан
Становништво
Становништво
 — 2016.76,126 [1]
Географске карактеристике
Координате34° 06′ 43″ СГШ; 48° 13′ 25″ ИГД / 34.1119° СГШ; 48.2237° ИГД / 34.1119; 48.2237
Временска зонаUTC+3:30, Иранско стандардно време
Нахаванд на мапи Ирана
Нахаванд
Нахаванд
Нахаванд на мапи Ирана
Позивни број021

Нахаванд (персијски: نهاوند, такође романизован као Nahāvand и Nehāvend)[2] је град и престоница округа Нахаванд, провинција Хамадан, Иран. Према попису становништва из 2006. године, његово становништво је износило 72.218, људи у 19.419 породица.[3] Налази се јужно од Хамадана, источно од Малајера и северозападно од Боруџерда. Насељен од праисторије, Нахаванду је у време Сасанида био седиште сасанидсе племићке Куће Карен. За време арапског освајања Ирана, то је било место чувене битке код Нахаванда.

Назив[уреди | уреди извор]

У различитим књигама и изворима пише се различито: Нахаванд, Нахавенд, Нахаванд, Нахааванд, Нихаванд, Нехаванд, Нихавенд, или Нехавенд, раније се називао Мах Нахаванд, а у античкој Лаодика (грчки: Λαοδικεια; арапски: Ладикија), такође транслитерирано Лаодисиа и Лаодикеа, Лаодика у Медији, Лаодика у Персису, Антиохија у Персису, Антиохија Хозроја (грчки: Αντιοχεια του Χοσροη), Антиохија у Медији (грчки: Αντιοχεια τν анд, Нντιοχεια της) Немаванд и Нифаунда.

Географија[уреди | уреди извор]

Нахаванд се налази у западном Ирану, у северном делу региона Загрос.[4] Лажи 90 километара јужно од Хамадана, од кога га је одвојио масив субраке Алванд.[4] Овај масив даје Нахаванду и његовом залеђу отежан довод воде.[4] Историјски гледано, Нахаванд се налазио на рути која је водила од централног Ирака кроз Керманшах до северног Ирана и због тога су често кроз њега пролазиле војске.[4] Други историјски пут, који долази из Керманшах, води према Исфахану у централном Ирану и избегава масив Алванда.[5] Нахаванд такође лежи на грани реке Гамасаб која долази са југоистока из околине Боруџерда; од Нахаванда, река Гамасаб тече западно до планине Бехистун.[5] С обзиром на Нахавандову локацију, било је то место неколико битака, а сматрало се важним у иранској историји током ратова Ирана са западним суседима.[4][5]

Праисторија[уреди | уреди извор]

Ископавања која су у Тепе Гијану спровели Георгес Контенау и Роман Гиршман 1931/2. довела су до закључка да су Нахаванд и његова околина били насељени још од праисторије.[4] Показало се да је место Тепе Гијан, које се налази 10 километара југоисточно од Нахаванда, било насељено у периоду од најмање 5.000 година пре нове ере до 1.000 пре нове ере.[4][6]

Историја[уреди | уреди извор]

Копча с орлом и његовим пленом пронађен у Нахаванду, за који Ернст Херзфелд верује да оригинално припада Кући Карен..[7]
Giyan, Nahavand, Iran
Водопад Гијан
Faresban, Nahavand, Iran
Водопад Фаресбан

Током ахеменидског периода (550–330. Пре нове ере), Нахаванд се налазио у најјужнијем делу Медијe, на плодној Нисенске равнице.[4][8] Страбон је написао да га је "(поново) основао" Ахеменидски краљ Ксеркс Велики (владао 486–465 п.н.е).[4] Лежи 96 километара од Екбатане (данашњи Хамадан), магистралним путем од Вавилоније преко Медије до Бактрије.[8] У периоду Селеукида, Нахаванд је претворен у грчки полис са судијама и гувернером Селеукида.[8] У 20. веку, близу Нахаванда пронађена је камена стела. Стела је носила натпис владара Селеукида Антиоха III Великог (владао 222–187 п.н.е), уводећи култ који је створио у част своје супрг краљице Лаодике III.[4][8] Стела, датирана у период из 193. године пре нове ере, открила је Terminus post quem темеља грчког полиса.[8] Према Абу Ханифи Динавари,као град који је процветао у 9. веку, у Партском периоду, Нахаванд је био седиште партског принца Артабана, који је касније владао као Артабан I од Партије (владао 127-124 / 3 п.н.е).[4] Током сасанидског периода, округ Нахаванд био је додељен Кући Карен.[4] Такође је у њему постојао храм ватре.[4]

642. године, током арапског освајања Ирана, водила се чувена битка код Нахаванда.[4][9] Уз велике губитке на обе стране, на крају је окршај резултирао сасанидским поразом, и као такав отворио је врата иранске висоравни освајачима.[4][9] У раном исламском периоду Нахаванд је цветао као део провинције Џибал. Прво је функционисао као административни центар округа Мах ел Басра ("Медија Басранаца").[4] Његови приходи су, како се извештава, коришћени за плаћање трупа из Басре које су биле стациониране у Нахаванду. Средњовековни географи спомињу Нахаванд као богато трговачко средиште са две џамије.[4] Када је арапски путник из 10. века Абу Дулаф путовао кроз Нахаванд, приметио је "фине остатке [древних] Персијанаца".[4] Абу Дулаф је такође написао да је за време владавине калифа ел Мамуна (813–833) пронађена благајна са два златна сандука.[4]

Током наредних векова забележено је само неколико догађаја у Нахаванду. Персијски везир Сеџучког царства Низам ел Мулк убијен је 1092. године близу Нахаванда.[4] Према Хамдалаи Муставфију, који је живео у 13. и 14. веку, Нахаванд је био град средње величине окружен плодним пољима на којима су се узгајали кукуруз, памук и воће.[4] Муставфи је додао да су његови становници углавном Твелвер Шиа Курди.[4]

1589. године, током отоманско-сафавидског рата 1578-1590, османски генерал Чгалазаде Јусуф Синан Паша изградио је тврђаву у Нахаванду за будуће походе против Сафавидског Ирана.[4] Цариградским уговором (1590) Сафавиди су били приморани да препусте град Турцима.[10] Године 1602/3. становници Нахаванда су се побунили против османских окупатора.[4] Суочивши се с побунама Целалија у Анадолији, Сафавиди су освојили Нахаванд и протерали Османлије из града, враћајући на тај начин иранску контролу.[4][11] Сафавидски гувернер Хамадана, Хасан Хан Устаџлу, је након тога разорио османску тврђаву.[4][12] Након пропасти Сафавида 1722. године, Турци су још једном заузели Нахаванд. Године 1730. протерао их је Надир Коли Бег (касније познат као Надир Шах; владао 1736–1747).[4] Надирова смрт 1747. године довела је до нестабилности. Током наредних неколико година, Нахаванд су искоришћавале локалне вође Бахтијара.[4]Године 1752. Карим Хан Занд победио је бахтјарског вођу Али Мардан кан Бахтиарија у Нахаванду.[4]

Природне атракције[уреди | уреди извор]

  • Водопад Гијан
  • Водопад Гамасиаб
  • Водопад Фересбан

Музика[уреди | уреди извор]

Нахаванд такође даје своје име музичкој моди (макам) Нахаванд у арапској, персијској и турској музици.[13] Овај мод је познат по широкој лепези мелодија западњачког звука.

Угледне личности[уреди | уреди извор]

  • Пируз Нахаванди, сасанидски војник који је успео да изврши атентат на халифа Омара.
  • Бенџамин Нахаванди, кључна фигура у развоју караитског јудаизма у раном средњем веку.
  • Ахмад Нахаванди, астроном из 8. века који је радио на Академији у Гундишапуру.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ https://www.amar.org.ir/english
  2. ^ Нахаванд can be found at GEOnet Names Server, at this link, by opening the Advanced Search box, entering "-3076227" in the "Unique Feature Id" form, and clicking on "Search Database".
  3. ^ Шаблон:IranCensus2006
  4. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ Bosworth 2013.
  5. ^ а б в Minorsky 1995, стр. 23.
  6. ^ Negahban 2001, стр. 6-7.
  7. ^ Herzfeld 1928, стр. 21–22.
  8. ^ а б в г д Sherwin-White & Wiesehöfer 2012.
  9. ^ а б Webb 2018.
  10. ^ Blow 2009, стр. 73.
  11. ^ Blow 2009, стр. 73, 74, 76.
  12. ^ Floor 2008, стр. 198.
  13. ^ Randel 2003, стр. 552.

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]