Херувимска песма
Херувимска песма (грч. Ο Χερουβικός ύμνος) је православна богослужбена химна која се пева у Литургији, и представља припреме верних за Велики вход.
Укључена у Литургију за време цара Јустина II 573. године.[1]
Током певања другог дела Херувимске песме, свештеник са ђаконина се враћа у олтар кроз царске двери.
Херувимска песма се пева у Литургији светог Јована Златоустог и Литургији светог Василија Великог (осим на Велики четвртак и Велику суботу)
Ова песма певала се у Византијском царству и на Литургији навечерја Рођења Христова. Некада се у Српској Православној цркви, и у другим Православним црквама, на Васкрс певала Херувимска песма: "Уста Христос..." На Пређеосвећеној литургији уместо Херувимске песме пева се веома садржајна песма: "Ниње сили небеснија..." из које се сазнаје да невидљиве силе с нама невидљиво служе. За време певања Херувимске песме, ђакон кади олтар, иконостас и верне, са солеје.
Текст[уреди | уреди извор]
Ми који Херувиме тајно изображавамо,
и животворној Тројици трисвету песму препевамо, сваку сада животну одложимо бригу. Зато да Цара свих прихватимо,
Кога анђелски чинови невидљиво носе: алилуја, алилуја, алилуја.
Црквенословенски текст[уреди | уреди извор]
Иже Херувими тајно образујушче и животворјашчеј Тројицје, трисвјатују пјесан припјевајушче. Всјакоје ниње житејскоје отложим попеченије. Јако да Царја всјех подимем, ангелскими невидимо, дориносима чинми: алилуја, алилуја, алилуја.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Brightman F. E. Liturgies Eastern and Western. Oxford University Press. (1965). стр. 532
- ^ Херувимская песнь (Словарь церковных терминов)