Хондрит

С Википедије, слободне енциклопедије
Хондрит

Хондрит је тип каменог метеорита, који се нису изменили током топљења и диференцијације од исконског тела. Настали су од ситних честица прашине и зрнаца које воде порекло из периода формирања Сунчевог система. У састав хондрита улазе хондруле, милимитарски објекти течних или истопљених капљица из свемира. Већина хондрула богата је силикатским минералима, нарочито оливином и пироксеном. Хондрити чине чак 85% свих метеорита на Земљи[1].

Подела[уреди | уреди извор]

Хондрити се деле на четири класе и десетак група у оквиру њих:

Класа Опис
Обични хондрити чине 80-90% свих хондрита, изражене хондруле
Угљенични хондрити чине 5-7% свих хондрита, садрже угљеник
Енстатитски хондрити чине 2-3% свих хондрита, садрже енстатит
Остали хондрити из групе румурута и какангара

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Bischoff, A.; Geiger, T. (1995). "Meteorites for the Sahara: Find locations, shock classification, degree of weathering and pairing". Meteoritics. 30 (1): 113—122.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).

Спољашње везе[уреди | уреди извор]